Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу
Црква Успења Пресвете Богородице или Манастир Светог Уроша је сакрална грађевина са краја 14. века, подигнута на падинама Нередичког брда, недалеко од Шајковца (Шареника) код Горњег Неродимља, западно од Урошевца.
| Црква Успења Пресвете Богородице | |
|---|---|
 Изглед цркве пре рушења | |
| Опште информације | |
| Место | Горње Неродимље |
| Општина | Општина Урошевац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Центар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић |
Историјат уреди
Према народној традицији, подигла га је царица Јелена после 1371. године и у њему је сахрањен њен син јединац и последњи српски цар, Урош (1355—1371).
Панта Срећковић пише да је Стефан Урош V сахрањен у манастиру Св. Димитрија, код села Малчиште и поред реке Шареника. У олтару цркве је Иван Јастребов нашао плочу без натписа са изрезаним на њој двоглавим белим орлом. [1]
Манастир је 1584. године страдао, после чега је напуштен, а његова црква је, у доба патријарха Пајсија I (1614—1647), доживела обнову, тако да се у изворима из XVII века јавља као црква светог Уроша. Његове мошти су се у њој налазиле до 1708. године, када су пренете у фрушкогорски манастир Јазак, а од 1945. године се налазе у београдској Саборној цркви. Током прве половине 19. века, црква је порушена и као такву је 1858. године помиње путописац Гиљфердинг. Крајем истог века отпочели су радови на обнови цркве, али су они, услед отоманских и албанских напада и притисака, прекинути у висини крова.[2]
Остаци цркве се од 1990. године налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја,[2] у склопу споменичке целине Споменици Неродимља. Средином `90 година 20. века довршена је обнова цркве и она је стављена под кров.
Разарање манастира 1999. године уреди
После окончања НАТО агресије на СРЈ 1999. године и доласка снага КФОРа на простор АП Косово и Метохија, црква је минирана и сравњена са земљом.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 741, 742.
- ^ а б „Црква Успења Богородичиног (Манастир Св. Уроша) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Црква Успења Пресвете Богородице (Манастир светог Уроша)”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ „Crucified Kosovo - Destroyed and Desacrated Sanctuaries: 6. St Uros`s Monastery with the Church of the Ascension of the Holy Virgin, Sarenik, Gornje Nerodimlje”. Приступљено 15. 11. 2011.
Литература уреди
- „Црква Успења Богородичиног (Манастир Св. Уроша) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Црква Успења Пресвете Богородице (Манастир светог Уроша)”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
