Чалма

Чалма
Чалма;
	Споменик у средишту села
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	1.431
— густина	36/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 40″ С; 19° 30′ 24″ И / 45.0779° С; 19.5067° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	125 m
Површина	39,1 km2
	Чалма Чалма на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22231
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Чалма је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1431 становника.

Порекло имена уреди

Име насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила за време Турака по имену турске капе-чалме. Наиме, чалма се састоји уз феса око којег је окомотана тканина-турбан а заједно чине целину која се назива-чалма. На глави су је носили великаши за време османлијског царства. Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма.

Историја уреди

Зграда школе

На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају, изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верне обреде. У Будипештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца-Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ такозбаних- Дунавских коњаника.

Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време трећег крсташког рата 1189. године и то под називом Свети Ђорђе (Vicum S. Georgi). Године 1351, у једном документу забележено је посед Чала па то име по некима везује се за данашњи назив места.

Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба.

На прелому 17. и 18. века Чалма подпада под Хабзбурговце. Године 1730, на карти Срема унета је као Пагус-село са деведесет домова и пет попова, који су били неписмени и били су послати у Сремске Карловце да уче писати и читати. Том приликом село је уписано као шанац-Чалма. Године 1756, број домова је опао на седамдесет. У другој половини 18. века, Чалма је уз Кукујевце и Гибарац била у власништву племићке породице Јанковић. Из тог времена је сачуван грб села, приказан на златној поодлози-витез на белом коњу. Године 1766, сазидана је Црква Св. Георгија а иконостас је дело Георгија Давидовића-Опшића, који је био родом из Чалме. 1791. године за време Кочине крајине, из Србије је досељено 73 особе, а село је имало 114 домова и 658 становника. Колонизација Немаца у Срем је вршена у неколико махова, па се променио и састав становништва у Чалми. Године 1848, у револуцији на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Чалманце су представљали Кирил Петровић и Душан Вогањац.

Место је 1885. године било у саставу Ердевичког изборног среза са пописаних православних 629 житеља.^[1]

Крајем 19. века највећи земљопоседници у селу били су Коломан Јанковић и кнез Одескалки са хиљаду јутара земље, а преко половине становништва били су надничари беземљаши. 1907. године незадовољни радници-надничари батинама су отерали стране раднике са властелинства.

Године 1931. по попису Чалма је имала 1683 становника, од тога 893 Срба и 633 Немаца. После Другог светског рата немачко становништво је исељено у матицу, а уместо њега постепено су се досељавали Срби из околине Бањалуке.

Демографија уреди

У насељу Чалма живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,9 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 520 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Привреда уреди

Главна привредна делатност месног становништва је пољопривреда.

Становништво уреди

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1900.	1.800
1910.	1.979
1921.	1.730
1931.	1.683
1948.	1.210
1953.	1.274
1961.	1.704
1971.	1.787
1981.	1.855
1991.	1.776	1.699
2002.	1.675	1.775

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.634	97,55%
Хрвати	14	0,83%
Југословени	5	0,29%
Украјинци	4	0,23%
Словаци	4	0,23%
Црногорци	2	0,11%
Русини	1	0,05%
Албанци	1	0,05%
непознато	8	0,47%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	15	12
80+	12	24
75—79	21	32
70—74	44	46
65—69	60	63
60—64	44	68
55—59	32	36
50—54	53	39
45—49	72	67
40—44	87	56
35—39	56	72
30—34	65	49
25—29	49	46
20—24	64	44
15—19	40	54
10—14	44	48
5—9	50	40
0—4	37	34
Просек :	39,9	42,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	321	345	412	450	499	493	520

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	81	115	99	111	72	32	9	1	0	0	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	714	216	438	40	17	3
Женски	708	122	445	123	17	1
УКУПНО	1.422	338	883	163	34	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	362	145	0	0	100
Женски	147	59	0	0	20
УКУПНО	509	204	0	0	120
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	22	9	4	13
Женски	1	0	19	2	2
УКУПНО	4	22	28	6	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	1	18	3	4
Женски	0	0	4	11	20
УКУПНО	5	1	22	14	24
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	34
Женски	2	0	0	7
УКУПНО	3	0	0	41

Види још уреди

Споменик НОБ-у у Чалми

Референце уреди

^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] "Застава", Нови Сад 1885. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]