Чарлс Робин
Чарлс Робин (франц. Charles-Philippe Robin, Jasseron, департеман Ен 4. јун 1821 — 6. октобар 1885, Jasseron) био је Француски анатом, биолог и хистолог.[1]
| Чарлс Робин | |
|---|---|
 Charles-Philippe Robin | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јун 1821. |
| Место рођења | Jasseron, Француска |
| Датум смрти | 6. октобар 1885. (64 год.) |
| Место смрти | Jasseron, Француска |
| Пребивалиште | Француска |
| Националност | Француз |
| Научни рад | |
| Поље | Хистологија |
Епоними уреди
У медицини, као епоними, изведени из имена Чарлса Робина наводе се следећи појмови:
Шарко-Робинов кристал (енгл. Charcot-Robin’s crystals, Charcot-Leyden-crystals) — безбојни, шестоугаони, дуплих кракова, кристали Фосфата који се могу наћи у спутуму (испљувку) болесника са бронхијалном астмом или у столици код амеабоидног и улцерозног колитиса.
Робинов простор (енгл. Robin's space) — анатомски, периваскуларни лимфни простор између крвних судова централног нервног система и периваскуларне мемберне глије, који комуницира са субарахноидним простором.
Живот и дело уреди
Чарлс Робин рођен је (4. јун 1821. године у Jasseron-у, департеману Ен, у источном француском региону, у породици Робин, од оца Робина, богатог буржуја и мајке, Аделаиде, девојачко Тарди (Adelaide Tardy), пореклом из породице лекара. Током школовања у интернату у Menestruel-у, у близини Poncin-а, несрећним случајем Чарлс је изгубио око, док се играо са својим колегама студентима. Због тога је морао да носи стаклену протезу, а монокуларним вид (или вид на једном оку) можда је имао пресудну улогу, за каснију Чарсову склоност за рад са монокуларним микроскопом.
По окончању класичних студија на колеџу Ројал у Лиону, Робин је 1838. године уписао Медицински факултет у Паризу. Од почетка медицинских студија, анатомија и биолошка истраживања много више су привлачила Робина у односу на изучавање клиничких области медицине.
Године 1845., док је још био студент, Робин је са Херманом Лебертом (Hermann Lebert, 1813 —1878), путовао обалом Нормандије и посећивао Каналска острва како би прикупио узораке за Орфилов музеј компаративне анатомије (Musée Orfila-Mathéo-José-Bonaventure Orfila, 1787−1853) у Паризу. Након ових путовања и спроведних истраживања Робин је у сарадњи са Лебертом, објавио низ белешки о темама као што су лимфни и венски систем морских животиња, репродуктивни механизам лигње, компаративна анатомија гениталија, структурни елементи фибропластичног ткива, и морфологија различитих животињских и биљних паразита (1845−1846).[2]
Робин је стекао звање лекара, 31. августа 1946. године, након успешне одбране теме; Топографска анатомија препонске области. У 1847. Чарлс Робин је одбранио два тезе за стицање звања доктора природних наука: Оригинална и важна зоолошка истраживања електричних органа раже, Биолошка испитивања паразитских израслина код човека и животиња.
Робин је био први истраживач који је описа гљивицу кандиду албиканс (лат. Candida albicans) и објасни да је кандидијаза паразитоза изазвана микроскопорама ове гљиве.
Робинова иницијална истраживања све време имала су два стално присутна обележја, вешто коришћење микроскопа и компаративни приступ предмету истраживања.
Робин је био и водећи заговорник, свога времена, за оснивање Француског удружења за биологију; и заједно са, Клод Бернаром (1813−1878) и Чарлс-Едуард Бровн-Секуардом (1817−1894), своје прве активности на оснивању удружења реализовао је 1848. године. На првом састанку овог друштва Робин је представио своје мемоаре под називом франц. Sur la direction que se sont poposé, en se réunissant, les membres fondateurs de la Société de Biologie pour répondre au titre qu’ils ont choisi. Овим делом Чарл Робин поставио је основе позитивистичке биологије, што је касније имало значајан утицај на даљи развој физиолошких, медицинских и зоолошких истраживања у Француској.
Чарл Робин изборан је за члана Француске Академији наука, 15. јануара 1866. године. Међутим политика, којом се све више бавио, настава, и административни послови све више су га одвлачили од научних истраживањима.
Током Француско-пруског рата био је на дужности директора војне санитетске службе, а 1873. године, именован је за директор Лабораторије за морску зоологију у Конкарноу у Бретањи.
Иако је Робин својим микроскопским истраживања дао вредан допринос науци, а његова концепција опште анатомије се кроз одређени историјски период користи као прелаз између Bichat-ове хистологија и ћелијске биологије, о његовом допринсу науци и идејама из последњег периода његовог живот, не могу се изрећи славопеви. Наиме, он се успротивио; Вирховој ћелијској патологији (одбијајући да прихвати модерне хистолошке методе бојења препарата), и Пастеровим микробиолошким открићима. Када је објављено Робиново животно дело, Анатомија и физиологија ћелије, 1873. године,[3] чак и његови ученици су га напустили, јер Робиново учење више није одражавало савремену научну мисао.
Како није био ожењен, скромано је живео, потпуно посвећен послу. Био је сјајан, али императивна учитељ. Био је и медицински саветник многим француским писцима. Умро је 6. октобра 1885. године у 64. години живота, у истом граду у коме је и рођен.
Библиографија уреди
- Des fermentations, thèse pour l'agrégation (1847)
- Recherches sur un appareil qui se trouve sur les poissons du genre des Raies (1847)
- Mémoire sur l'existence d'un œuf ou ovule, chez les mâles comme chez les femelles des végétaux et des animaux, produisant, l'un les spermatozoïdes ou les grains de pollen, l'autre les cellules primitives de l'embryon (1848)
- Mémoire sur l’existence de deux espèces nouvelles d’éléments anatomiques dans le canal médullaire des os (1849)
- Du microscope et des injections dans leur application à l'anatomie et à la pathologie suivi d'une Classification des sciences fondamentales, de celle de la biologie et de l'anatomie en particulier (1849)
- Observations sur le développement de la substance et du tissu des os (1850)
- Mémoire sur l’anatomie des tumeurs érectiles (1850)
- Tableaux d'anatomie comprenant l'exposé de toutes les parties à étudier dans l'organisme de l'homme et dans celui des animaux (1851)
- Mémoire sur la distinction à l’aide du microscope, de la matière cérébrale, de l’albumine, du fromage et du jaune d'œuf (1851)
- Traité de chimie anatomique et physiologique, normale et pathologique ou des Principes immédiats normaux, et morbides qui constituent le corps de l'homme et des mammifères, en collaboration avec François Verdeil (3 volumes, 1852-1853)
- Histoire naturelle des végétaux parasites qui croissent sur l’homme et sur les animaux vivants (1853)
- Mémoire sur le tissu hétéroadénique (1855)
- Mémoire sur les objets qui peuvent être conservés en préparations microscopiques, classées d'après les divisions naturelles des trois règnes de la nature (1856)
- Mémoire contenant la description anatomo-pathologique des diverses espèces de cataractes capsulaires et lenticulaires (1859)
- Mémoire sur la rétraction, la cicatrisation et l’inflammation des vaisseaux ombilicaux, et sur le système ligamenteux qui leur succède (1860)
- Mémoire sur les modifications de la muqueuse utérine avant et après la grossesse (1861)
- Programme du cours d'histologie, professé à la Faculté de médecine de Paris pendant les années 1862-63 et 1863-64 (1864)
- Leçons sur les substances amorphes et les blastèmes (1866)
- Leçons sur les substances organisées et leurs altérations (1866)
- Leçons sur les humeurs (1867)
- Leçons sur les vaisseaux capillaires et l'inflammation (1867)
- Anatomie microscopique des éléments anatomiques, des épithélimus (anatomie et physiologie comparées) (1868)
- Traité du microscope, son mode d'emploi, ses applications à l'étude des injections, à l'anatomie humaine et comparée, à la pathologie médico-chirurgicale, à l'histoire naturelle animale et végétale, et à l'économie agricole (1871)
- Anatomie et physiologie cellulaires, ou des cellules animales et végétales, du protoplasma et des éléments normaux et pathologiques qui en dérivent (1873). Son ouvrage le plus important.
- Dictionnaire de médecine, de chirurgie, de pharmacie, des sciences accessoires et de l'art vétérinaire, d'après le plan suivi par Pierre-Hubert Nysten, en collaboration avec Émile Littré (1855)
- Nouveau Dictionnaire abrégé de médecine (1886)
Извори уреди
- ^ Charles-Philippe Robin, Bibliography Na: whonamedit.com
- ^ Charles-Philippe Robin, Journal de l’anatomie et de la physiologie normales et pathologiques de l’homme et des animaux, 1886; 22: clxvi-clxxxiv.
- ^ Charles-Philippe Robin, Anatomie et physiologie cellulaires, ou des cellules animales et végétales, du protoplasma et des éléments normaux et pathologiques qui en dérivent (1873).
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Чарлс Робин на Викимедијиној остави