Чешко Село
Чешко Село (чеш. Česká ves — Чешка вес) је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 40 становника.
Чешко Село | |
|---|---|
 Католичка црква Јана Непомука | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| — 2011. |  40 |
| — густина | 22/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 56′ 30″ С; 21° 22′ 09″ И / 44.941666° С; 21.369166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 116 m |
| Површина | 2,1 km2 |
.svg)  Чешко Село Чешко Село на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Историја уреди
Чешко Село је најмање насеље у Белоцркванској општини. Први пут се помиње 1415. године под називом Абел, 1837. — Ablian, 1894. — Chehfalva, 1921. — Фабијан.
Име насеља први пут се помиње Абел у предикату његова поседника. Године 1833. Намеравали су чешки колонисти бивше насеобине Шантала (Schönthal) на Дунаву да се одселе, али то тада нису учинили. Тек 1837. населе 24 шенталске породице у јасеновачком атару пољану Албиан, на народном језику Фабијан. Нови насељеници добили су 255 ланаца земље, а први општински поглавар био је Франц Ворличек.[1]
Фабијан 1864. имао је 152 становника. Фабијан је имало школу 1857. и постављен први учитељ. Године 1882. саграђен је мост на путу за Белу Цркву. Набављене су прве оргуље за богомољу. Започело је грађење цркве 1900. која је 10. августа 1901. довршена. Нову школску зграду су добили 1900.
Бројни пораст становништва био је сталан: 1869. — 155, 1880. — 182, 1890. — 190, 1900. — 182, 1910. — 216 становника. Од тога је било: Срба — 3, Чеха — 191, Румуна — 3, Мађара — 1 становника.[2]
Географски положај уреди
Има добар географски положај, али је дуго било без асфалтног пута, што је било пресудно за развој и опстанак овог малог банатског насеља. До њега се стиже одвајањем у Црвеној Цркви са пута Бела Црква—Вршац. У његовој непосредној близини се налази и аеродром.
Становништво уреди
Чешко Село има 21 кућу, 16 домаћинстава и атар површине 217 хектара. Има 46 становника са негативним демографским трендом.
Данашња црква је изграђена у периоду од 1900. до 10. августа 1901. године у неоготском стилу и посвећена је Јану Непомуку, који се слави сваке године 16. маја.
Ово насеље је углавном насељено Чесима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Ово малено село је уједно и једино насеље у Војводини и Србији са већинским чешким становништвом.
Демографија уреди
У насељу Чешко Село живи 38 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75—79 | 2 | 1 | ||
| 70—74 | 1 | 1 | ||
| 65—69 | 2 | 1 | ||
| 60—64 | 1 | 3 | ||
| 55—59 | 1 | 1 | ||
| 50—54 | 4 | 3 | ||
| 45—49 | 1 | 3 | ||
| 40—44 | 1 | 0 | ||
| 35—39 | 0 | 0 | ||
| 30—34 | 1 | 2 | ||
| 25—29 | 2 | 1 | ||
| 20—24 | 2 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 1 | 1 | ||
| 5—9 | 2 | 2 | ||
| 0—4 | 2 | 0 | ||
| Просек : | 44,8 | 49,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 20 | 5 | 13 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 18 | 1 | 13 | 4 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 38 | 6 | 26 | 6 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 15 | 15 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 9 | 9 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 24 | 24 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
Летопис период 1812—2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
