Шабан Бајрамовић

Шабан Бајрамовић
Шабан Бајрамовић
	Шабан Бајрамовић
Лични подаци
Надимци	Шаби
Датум рођења	16. април 1936.
Место рођења	Ниш, Краљевина Југославија
Датум смрти	8. јун 2008. (72 год.)
Место смрти	Ниш, Србија
Породица
Супружници	Милица Бајрамовић
Деца	4
Музички рад
Активни период	1964—2008
Инструменти	Вокал
Остало
Повезани чланци	Скај Виклер; Рођа Раичевић; Драган Којић Кеба; Саша Поповић;

Шабан Бајрамовић (ромс. Shaban Bayramovic, надимак Шаби^[1]; 16. април 1936, Ниш — 8. јун 2008, Ниш) био је певач ромске и српске музике односно певач џез музике. Био је познат као „Краљ ромске музике“.

Биографија уреди

Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пејоративан смисао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. За своју народност је рекао: „Какав Ром, ја сам Србин, српски Циганин“.^[2] После свог славног, првог концерта у београдском Дому синдиката, крајем седамдесетих, рекао је извесном новинару: „Четрдесет и кусур година сам Циганин, а тек две-три Ром, па пиши - Циганин.“

У деветнаестој је, због љубави, побегао из војске, па је као дезертер, осуђен на три године затвора на Голом отоку.

У јавности је прихваћен као добар човек, мада неки оцењују да је био бољи друг, него супруг и отац. Био је ожењен Милицом, са којом је живео у Нишу и имао четири ћерке.

Недељу дана пред смрт, Бајрамовић се пожалио на слабо здравље и тежак живот, и том приликом му је Расим Љајић, српски министар рада и социјалне политике уручио једнократну новчану помоћ и обећао потребно лечење.

Преминуо је у 73. години живота у нишком клиничком центру од последица инфаркта. Сахрањен је на Нишком новом гробљу. Сахрани су поред многобројних Нишлија присуствовали Борис Тадић, тада Председник Републике Србије, Расим Љајић, министар рада и социјалне политике Републике Србије, Зоран Живковић бивши премијер Републике Србије, Горан Паскаљевић, филмски режисер и Жељко Самарџић, певач.

Певачка каријера уреди

Споменик у Нишу.

Снимио је 20 албума и око педесет синглова, а написао је и компоновао више од седамсто песама. Његови љубитељи га описују као изванредног певача врхунског квалитета, „певача из срца и душе“. О квалитету његових песама донекле говори и чињеница да је његово извођење песме „Ђелем, ђелем“ изабрано за химну свих Рома света.

Певањем је почео да се бави за време издржавања затворске казне, када је у затвору основао џез оркестар. По повратку у Ниш, певао је у тамошњем културно-уметничком друштву које је носило име по једином ромском народном хероју, а када је оно преименовано у КУД „Ром“, отишао је да пева по крчмама у забаченим босанским планинским местима. То преименовање доживео је као личну увреду.

У то време није успео да нађе издавачку кућу за снимање своје музике у Србији и због тога своја дела издаје у Словенији, за Продукцију грамофонских плоча РТВ Љубљана. Али, уговор који је потписао са том кућом био је изузетно неповољан, јер је од два албума издата у огромном тиражу добио занемариво мало новца. Тек тада се у јавности сазнало да је Бајрамовић заправо био неписмен и да је то један од основних разлога потписивања неповољних уговора.

Касније је често наступао с музичким саставом „Црна Мамба“. Са њима је сарађивао готово две деценије.

На лични позив Нехруа и Индире Ганди наступао је у Индији, где је званично проглашен за Краља ромске музике. Једном приликом је певао у пратњи мостарског бенда Мостар севдах реунион, па неки сматрају да је био члан и тог бенда. Најчешће је певао у Италији.

Почетком осамдесетих година установљено је да има злоћудне полипе на гласним жицама. Оперисан је, а лекари су му забранили да се убудуће бави певањем. Ипак, само десетак дана после врло компликоване операције, одржао је солистички концерт. „Без песме не могу“, правдао се. И поред тешке болести, наступао је на Међународном џез фестивалу-Нишвил у Нишу 2005. године.

Магазин Тајм га је прогласио за једног од десет највећих блуз певача на свету.

Занимљивости уреди

Био је страствени коцкар па је често певао да би зарадио новац за коцкање.^[3]
Скупштина града Ниша је 5. маја 2009. године донела одлуку којом је Јужни булевар у градској општини Палилули преименован у Булевар Шабана Бајрамовића.^[4]^[5]
Откривен му је споменик 12. августа 2010. године, на дан почетка 27. Нишвила на кеју у Нишу ^[6], статуа вајара Владе Ашанина. Донатори за израду споменика су били Горан Бреговић, Емир Кустурица, Горан Паскаљевић, Есма Реџепова, Љубиша Самарџић, Зоран Живковић, Милош Симоновић и други.^[2]

Дискографија уреди

Синглови и мини-албуми (ЕП) уреди

1968 - Најлепша Циганка Југославије - Дискос (ЕП)
1968 - Тамарске Циганске Песме - Дискос (ЕП)
1968 - Шабан Бајрамовић И Дувачки Оркестар Бакија Бакића - Дискос (ЕП)
1968 - Дует Бајрамовић - Димитријевић - Дискос (ЕП)
1969 - Шабан Бајрамовић "Васелица" - Дискос (ЕП)
1969 - Шабан Бајрамовић "Ерделези Авела" - Дискос (ЕП)
1969 - Наташа - Југотон
1971 - Даје - Дискос (ЕП)
1972 - Не дај да патим - Дискос (ЕП)
1972 - Шабан И Зора Бајрамовић - Дискос (ЕП)
1973 - Анифе - Дискос (ЕП)
1973 - Душка - Дискос (ЕП)
1974 - Тодоро,Тодоро - Suzy (Сингл)
1975 - Нани,Нани/Сонај Те Мерав - Suzy (Сингл)
1975 - Мангавла Даје - Suzy (Сингл)
1976 - Херделези/Ки Софија ме Гељум - Југотон (Сингл)
1977 - Опа,Цупа/Јек Диве Сабалје - Југотон (Сингл)
1977 - Нич,Нич,Нич/Лид,Лид,Лид - Југотон (Сингл)
1982 - Ирена/Лепа Девојко - Suzy (Сингл)

Албуми уреди

1979 - Шабан Бајрамовић - Дискос
1980 - Ашуненма Ромален / Слисајте ме лјуди - РТВ Љубљана
1981 - Опа,Цупа - Југотон
1981 - Ту Роминије / Ти жено - ЗКП РТВЛ
1982 - Ме Сијум Чавеја Тари Југославија / Ја сам момче из Југославије - ЗКП РТВЛ
1983 - Нишка Бања - ЗКП РТВЛ
1983 - Камерав / Умирем - ЗКП РТВЛ
1984 - Судбина си мурни / Судбина је моја - Југотон
1985 - Моро Ило / Моје Срце - Војводина Концерт Издавачка Делатност Нови Сад
1986 - Пијаница - Војводина Концерт Издавачка Делатност Нови Сад
1987 - Шабан Бајрамовић и Беба Ибишевић - ПГП РТБ
1988 - Лутка,Лутка - ПГП РТБ
1990 - Даје / Мајко - ПГП РТБ
1992 - Акава ли живото / Ово ли је живот - Југодиск
1993 - Звезда,Звезда - ИТВ Меломаркет, Hitex Swiss
1995 - Каламанге Авера / Узечу си другу - Јувекомерц
1996 - Веруј Ми - Taped Pictures
1997 - Кало Чабо / Црн Дечко - Продукција Весели Роми
1997 - Касандра - Јувекомерц
1998 - Е Папосо Унуко - Дедин Унук - Продукција Весели Роми
1999 - Кажи Сине - Продукција Весели Роми
2001 - Мостар Севдах Реунион Пресентс Шабан Бајрамовић - A Gipsy Legend - Times Square Records
2006 - Романо Рај / Цигански Рај - ПГП РТБ
2008 - Шабан Привате - ПГП РТБ

Компилације уреди

Gypsy King Of Serbia ‎(2002) ARC Music
Краљ Циганске Песме - The King Of Gipsy Song ‎(2004) Hi-Fi Centar
извор

Филмови уреди

Осим музике, бавио се и филмом. Играо је мање улоге у филмовима:

„Недељни ручак“ (1982) Милана Јелића, улога певача
„Анђео чувар“ (1987) Горана Паскаљевића, Шаинов отац
„Циганска магија“ (1997), Столета Попова, улога Омера,
„Црна мачка бели мачор“ (1998) Емира Кустурице (нарочито је популарна његова изведба песме „Бубамара“)

Референце уреди

^ Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 117
^ ^а ^б Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 121
^ Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 118
^ Вести рс: „Булевар Шабана Бајрамовића у Нишу“, Приступљено 30. 4. 2013.
^ РТС: „Ниш добија улицу Шабана Бајрамовића“, Приступљено 30. 4. 2013.
^ „Откривен споменик Шабану Бајрамовићу“, С. Бабовић, Вечерње новости, 12. август 2010.