Шарган (лат. Vipera ursinii) је најмања и најређа европска змија отровница којој прети изумирање. Једна је од три змије отровнице на територији Србије и Републике Српске.

Шарган
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Подред: Serpentes
Породица: Viperidae
Род: Vipera
Врста:
V. ursinii
Биномно име
Vipera ursinii
(Bonaparte, 1835)
Синоними[2]
Списак
    • Coluber foetidus
      Güldenstädt In Georgi, 1801
    • Pelias Ursinii Bonaparte, 1835
    • [P[elias]. berus] Var. Ursinii
      Cope, 1860
    • Pelias chersea vel Ursinii
      — Cope, 1860
    • Pelias Renardi Christoph, 1861
    • [Vipera berus] var. rákosiensis Méhelÿ, 1893
    • Vipera ursinii Boulenger, 1893
    • Vipera renardi — Boulenger, 1893
    • Vipera ursinii var. rakosiensis Méhely, 1894
    • Vipera ursinii — Boulenger, 1896
    • Vipera renardi — Boulenger, 1896
    • Vipera macrops Méhely, 1911
    • Vipera ursinii macrops
      Bolkay, 1924
    • Vipera (Pelias) ursinii forma trans. rudolphi A.F. Reuss, 1924
    • Acridophaga ursinii
      — A.F. Reuss, 1927
    • Vipera ursinii ursinii
      L. Müller, 1927
    • Coluber ursinoides
      Nikolsky, 1927
    • Peilas berus var. uralensis
      A.F. Reuss, 1929 (nomen nudum)
    • Acridophaga uralensis
      — A.F. Reuss, 1929
    • Vipera berus var. rakosiensis
      F. Werner, 1929
    • A[cridophaga]. (renardi) eriwanensis A.F. Reuss, 1933
    • Vipera ursinii renardi
      Schwarz, 1936
    • Vipera ursinii macrops
      — Schwarz, 1936
    • Acridophaga ursini
      — F. Werner, 1938
    • Vipera berus var. renardi
      Başoğlu, 1947
    • Vipera ursinii rakosiensis
      — Knoepffler & Sochurek, 1955
    • Vipera ursinii ebneri
      Knoepffler & Sochurek, 1955
    • Vipera ursinii wettsteini
      Knoepffler & Sochurek, 1955
    • Vipera orsinii Ghidini, 1958
    • Vipera ursinii ursinii
      Kramer, 1961
    • Vipera ursinii rudolphi
      Kramer, 1961
    • Acridophaga eriwanensis
      — Kramer, 1961
    • Vipera ursinii anatolica
      Eiselt & Baran, 1970
    • Vipera ursinii renardi
      Saint-Girons, 1978
    • Vipera (Vipera) ursinii ursinii
      Obst, 1983
    • Vipera (Vipera) ursinii macrops
      — Obst, 1983
    • Vipera (Vipera) ursinii rakosiensis — Obst, 1983
    • Vipera (Vipera) ursinii renardi
      — Obst, 1983
    • Vipera (Vipera) ursinii wettsteini
      — Obst, 1983
    • Vipera ursinii eriwanensis
      Nilson, Andrén & Flärdh, 1988
    • Vipera ursinii graeca
      Nilson & Andrén, 1988
    • V[ipera]. ursinii rakoniensis
      — González, 1991
    • Vipera ursinii Latifi, 1991
    • Vipera ursinii moldavica
      Nilson, Andrén & Joger, 1993

Физички изглед уреди

Просечна величина одраслих јединки Шаргана креће се између 30 и 50 центиметара. Најдужа јединка може да достигне дужину од свега 50 до 60 центиметара.

Основна боја шаргана креће се од светлосиве до светлобраонкасте у зависности од пола. Има јасно изражене цик-цак шаре које су обично тамнобраон или сивкасте боје. Бочно, дуж леђа налазе јој се браон или црне туфне. Доња страна тела је обично беле или сиве боје. Глава јој је овална са три крупне крљушти. Леђне крљушти имају гребен. Јасно је одвојена од тела. Као и код осталих отровница, реп шаргана је краћи у односу на тело. Тело је здепасто. На горњој страни главе има тамни узорак у облику латиничног слова В, а од ока до врата се протеже тамна пруга која се наставља у пеге дуж бочне стране тела. Мужјаци и женке постоји полни диморфизам видљив у величини и боји, те дужини репа. Мужјаци су углавном светлосиви с израженијом цик-цак шаром (оштри рубови). Мужјаци имају дужи реп у односу на женке. Али су женке веће.

Зенице шаргана су вертикалне као и код других змија отровница. [3]

Размножавање уреди

Шарган је једна је од „најстидљивијих” змија. Највећи део године проводи под земљом или старим корењем дрвећа.

Хладни део године, од октобра-новембра до марта-априла проводи у мировању, зимском сну (хибернација). Мужјаци излазе први, углавном у априлу у зависности од временских услова. Женке се појављују две до три недеље касније. Убрзо након тога ове змије крећу и са парењем.

Не полаже јаја, већ рађа потпуно формиране младе. На свет могу донети од две до седам младих змија дужине од 13 до 15 центиметара не тежих од три грама.

Исхрана уреди

Шаргани се углавном хране зрикавцима и скакавцима, а ређе глодарима и гуштерима.

Отров уреди

Распрострањеност уреди

Обично избегава места где има људи и склања се када осети вибрације тла. Уколико се осете угроженим, уклупчају се и држе усправно главу. Своје негодовање исказују гласним сиктањем. До уједа најчешће долази када се нагази.

Највише воли планине. Насељава високопланинске пашњаке и ливаде изнад 1500 метара надморске висине.

Насељава простор Француске, Шпаније и Балканског полуострва.

У Србији ова врсте отровнице је веома мало распрострањена. Углавном насељава станишта на Проклетијама и Шар планини.

Као најређа змија у Србији, шарган је строго заштићен у Србији, ИУЦН статус: ВУ

Референце уреди

  1. ^ Joger, Ulrich; Isailovic, Jelka Crnobrnja; Vogrin, Milan; Corti, Claudia; Sterijovski, Bogoljub; Westerström, Alexander; Krecsák, László; Pérez Mellado, Valentin; Sá-Sousa, Paulo; Cheylan, Marc; Plezueguelos, Juan M.; Sindaco, Roberto (2009). Vipera ursinii . The IUCN Red List of Threatened Species. 2009: e.T22997A9406628. doi:10.2305/IUCN.UK.2009.RLTS.T22997A9406628.en. Приступљено 16. 1. 2018. 
  2. ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Vol. 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. ISBN 978-1-893777-01-9. (volume).
  3. ^ „Српско херпетолошко друштво”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 20. 05. 2017. 

Литература уреди

  • Golay P, Smith HM, Broadley DG, Dixon JR, McCarthy CJ, Rage J-C, Schätti B, Toriba M (1993). Endoglyphs and Other Major Venomous Snakes of the World: A Checklist. Geneva: Azemiops.
  • Latifi M. The Snakes of Iran. Oxford, Ohio: Society for the Study of Amphibians and Reptiles. 1991. ISBN 978-0-916984-22-9.. (Vipera ursinii, p. 133.)
  • Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
  • Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
  • Едукативне табле Природњачког одјељења Музеја у Добоју

Спољашње везе уреди