Шарл II Алансонски
Шарл II Алансонски (франц. Charles II d'Alençon [1]; 1297 - 26. август 1346, Креси) је био млађи брат француског краља Филипа VI Валое и гроф Алансона из династије Валоа [2].
| Шарл II Алансонски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1297 |
| Датум смрти | 26. август 1346. (48/49 год.) |
| Место смрти | Креси ан Понтје, |
| Породица | |
| Супружник | Maria de Lara |
| Потомство | Шарл III Алансонски, Pierre II, Count of Alençon, Robert of Alençon, Philippe of Alençon |
| Родитељи | Шарл Валоа Маргарета од Анжуа и Мена |
| Династија | Валоа |
Отац му је био брат француског краља Филипа IV, Шарл Валоа, а мајка Маргарета од Анжуа и Мена. Био је ожењен кастиљском племкињом Марија де Ла Серда.
Шарл је учествовао у бици код Касела 1328. године [3] [4], коју је његов француски краљ водио против фландријских сељака [4] и грађанства [3], којима сеу се придружили већи градови Бриж и Ипр. У овој бици су уништени одреди устаника [4].
Учествовао је у Стогодишњем рату и водио претходницу француске војске у борбама 1346. године. Пред [2] битку код Кресија, 26. августа [5] 1346. године [6] [7] [5], Шарл је добио наређење од свог брата, да се заустави тамо где се тренутно налази. Шарлу је стигло наређење касно поподне, баш када је угледао непријатељску енглеску војску краља Едварда III. Послушао је свог брата краља и зауставио напредовање, али јединице које су ишле за њим настојале су да одмакну напред што је даље могуће, тако да је створена огромна збрка.
Када је сам Филип стигао на лице места, привидна слабост непријатеља и жеља његових витезова за борбом утицали су да промени одлуку и наредио је Шарлу да нападне. У његовом одреду налазили су се једини војници у француској војсци наоружани пројектилним оружјем. Била је то снажна јединица Ђеновљана наоружаних самострелима. Он их је послао напред да растерају енглеске стрелце који су штитили Едвардов леви бок и кренуо је одмах за њима својом тешком коњицом. На жалост, енглески дуги лукови имали су нешто већи домет од самострела, а Енглези су били у предности зато што су гађали низбрдо. Под кишом стрела Ђеновљани су се поколебали. Ово је страшно расрдило нестрпљивог Шарла и он је наредио коњици да крене у јуриш, иако су се Ђеновљани налазили између ње и непријатеља. Настала је потпуна збрка. Коњаници и Ђеновљани потпуно су се измешали у подножју брега, док су енглески стрелци весело одапињали стреле у збуњену гомилу. Убрзо је читав Шарлов одред био уништен [2], а и он сам је пао у боју.
Породично стабло уреди
| 16. Луј VIII (=24) | ||||||||||||||||
| 8. Луј IX | ||||||||||||||||
| 17. Бланка од Кастиље (=25) | ||||||||||||||||
| 4. Филип III Храбри | ||||||||||||||||
| 18. Рамон Беренгер IV од Провансе (=26) | ||||||||||||||||
| 9. Маргарета од Провансе | ||||||||||||||||
| 19. Беатриче Савојска, грофица Провансе (=27) | ||||||||||||||||
| 2. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
| 20. Петар II Арагонски | ||||||||||||||||
| 10. Ђауме I од Арагона | ||||||||||||||||
| 21. Марија од Монпељеа | ||||||||||||||||
| 5. Изабела Арагонска | ||||||||||||||||
| 22. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| 11. Јоланда од Угарске | ||||||||||||||||
| 23. Јоланда од Куртенеа | ||||||||||||||||
| 1. Шарл II Алансонски | ||||||||||||||||
| 24. Луј VIII (=16) | ||||||||||||||||
| 12. Карло I Анжујски | ||||||||||||||||
| 25. Бланка од Кастиље (=17) | ||||||||||||||||
| 6. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
| 26. Рамон Беренгер IV од Провансе (=18) | ||||||||||||||||
| 13. Беатрис од Провансе | ||||||||||||||||
| 27. Беатриче Савојска, грофица Провансе (=19) | ||||||||||||||||
| 3. Маргарета од Анжуа и Мена | ||||||||||||||||
| 28. Бела IV | ||||||||||||||||
| 14. Стефан V Угарски | ||||||||||||||||
| 29. Марија Ласкарис | ||||||||||||||||
| 7. Марија Угарска | ||||||||||||||||
| 30. Шејхан или Котан? | ||||||||||||||||
| 15. Јелисавета Куманка | ||||||||||||||||
Извори уреди
- ^ Пејнтер 1997, стр. 560.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 384.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 404.
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 241.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 383.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 270.
Литература уреди
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
