Шкоцјанске јаме
Шкоцјанске јаме су систем крашких јама уз подземни ток реке Реке неколико километара југоисточно од Диваче у близини словеначко-италијанске границе. Река која сакупља воде из подручја еоценског флиша око Илирске Бистрице и са побрђа Бркини, понире на надморској висини од 327 m прво у Мохорчићеву јаму, а затим се још два пута појављује у 165 m дубоким вртачама (Мала и Велика долина) да би најзад прешла у подземни кањон чије су стране високе готово 100 m. У кањону у којем је проведено електрично осветљење изграђен је и пут за посетиоце.
| Шкоцјанске јаме Škocjanske jame | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Шкоцјанске јаме |
| Место | Општина Дивача, Словенија |
| Координате | 45° 39′ 54″ С; 13° 59′ 41″ И / 45.665° С; 13.99472° И |
| Површина | 413 ha (44.500.000 sq ft) |
| Критеријум | природна: vii, viii |
| Референца | 390. |
| Упис | 1986. (10. седница) |
| Угроженост | не |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/390 |
У вишим етажама јама које је вода давно напустила нађени су трагови палеолитске (Рошка шпиља над великом долином) и неолитске (Томинчева јама над Великом долином) културе. Вода из Шкоцјанских јама поново извире на удаљености од 39 km, уз само море северозпадно од Трста у изворима реке Тимаве.
Већ у палеолиту, а деломично у неолиту биле су настањене Томинчева јама и Рошка шпиља. Врло јак је халштатски културни слој у Светиновој дворани (шлем италско-етрурског типа) у Јами над језером, у Томинчевој јами, где се препознаје прелаз у Латенско доба и где је нађено неколико скелетних гробова. Трагова из ране антике засад нема, али има трагова касне антике (III-IV век) у Томинчевој јами где има и остатка из раног средњег века - мање у Рошкој јами. Халштатску настањеност шпиља треба приписати томе да се становништво које је живело у —околини, пре свега у Шкоцјану — склонило у њих пред опашношћу која би им запретила. На стрмим стенама кањона Реке и раседних долина доминира халштатска градина. На Пониквама у непосредној близини је латенска некропола, одакле је постоље споменика императора Августа, постављеног 14 година п. н. е. (Inscriptiones Italicae, X, 4, 337). Занимљиво је и то, да су се у овој јами, снимали кадрови за филм "Орлови рано лете".
Литература уреди
- Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. године.
| Паркови Словеније | 
| |
|---|---|---|
Национални паркови: Триглав 
Регионални паркови: Козјанско | Шкоцјанскe јаме | ||
