Шлаку је област на сјеверу Албаније, источно од Скадра и назив за истоимено племе и село. Племе је католичко.

Карта племена сјеверне Албаније 1918, племе Шлаку се налази под бројем 58.
Сјеверна Албанија и њена племена. На мапи се налази и племе Шлаку.

Иван Јастребов о овом предјелу пише да се у стара времена звао Масреково (тј. зарјечје, међурјечје), а у његово вријеме се звало Пострипа, што такође значи зарјечје. Вјероватно је тај назив старији од свих; то је Римски назив. Масрека је већ српско-арнаутски, а Шлака су га почели називати по цркви Св. Јакова (Шлак). Код Фарлатија, Illyricum sacrum, т. VII, стр. 85.[1] , помиње се Masarechius префект Зете из 1417. године. Очигледмо да се тако звао по предјелу Масареки. Он се добровољно потчинио српском деспоту Стефану? (Massarecus sclacu) Масарека, Шлака (Шпори, Мескала и Густа су вјероватно махале) према декрету првог сабора потпалепод управу Сопотске бискупије, стр. 62. Хекар је писао о многим старим црквама и смјештао их у вријеме српског царства. По њему, у цркви у селу Шлаку (Scelacu) виде се трагови грубог ромејског живописа. Јастребов наводи да поменути живопис није нашао.[2]

У селу Шпори недалеко од Масреке су житељи прослављали Светог Николу по јулијанском календару. [3] Мазрек се налази тамо гдје и Шлак, само што је Мазрек много нижи од Шлака. [4]

Вау-и-Шлакнут је био пријелаз на Дриму код села Шлаку, које је на десној обали, на јужним падинама планине Цукли. Помиње га Иван Јастребов.

Референце уреди

  1. ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum. 
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 304., 305. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 381. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 401. Београд: Службени гласник. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди