Шохеи (正平) је јапанска ера (ненко) Јужног двора током првог раздобља Муромачи периода, познатог још и као Нанбокучо период. Настала је после Кококу и пре Кентоку ере. Временски је трајала од децембра 1346. до јула 1370. године.[1] Владајући цареви у Јужном двору били су Го Мураками и Чокеи док су на Северном то били цареви Суко и Го Когон.[2]

Еквивалентне ере Северног двора уреди

Важнији догађаји Шохеи ере уреди

  • 1346. (Шохеи 1): Кампаку Такацукаса Морохира је ослобођен својих дужности и замењен са Ниџо Јошимото.[3]
  • 1347. (Шохеи 2): Ниџо Јошимото губи позицију кампакуа и добија нижу позицију садаиџина. [3]
  • 1349. (Шохеи 4): Цар Го Мураками бежи за Ано, Ашикага Тадајоши и Ко но Моронао се свађају а Ашикага Мотоуџи, син Такауџија постаје нови „Канреи“ (шогунов заменик). [4]
  • 1350. (Шохеи 5): Јошинори је задужен за чување Кјота.[5]
  • 1350. (Шохеи 5): Тадајоши, који је искључен из званичних послова, окреће се религији и постаје свештеник.[4] Тадајошијев усвојени син, Ашикага Тадафују је грешком одбачен као бунтовник.[6]
  • 1351. (Шохеи 6): Тадајоши приступа Јужном двору чија војска преузима власт над Кјотом. Након примирја где су се Тадајоши и Такауџи помирили, Ко но Моронао и Ко но Моројасу бивају прогнани. [4]
  • 1350-1352. (Шохеи 5- Шохеи 7): Оружани сукоб, познати као „Кано инцидент“ појачало је неслагање између шогуна Ашикага Такауџија и његовог брата Ашикага Тадајошија. Неслагање у вези утицаја Ко но Моронаоа заборављено је након смрти самог Моронаоа, па је Тадајошију наређено да дође у Камакуру. Браћа су се временом помирила пре Тадајошијеве смрти 1352. године. [7]
  • 1352. (Шохеи 7): Деда актуелног цара постаје надаиџин. [8]
  • 1353. (Шохеи 8): Кјото је окупиран од стране Јужне војске коју предводи Јамана Токиуџи али престоницу врло брзо преузима шогунат Ашикага. [4]
  • 1354. (Шохеи 9): Такауџи бежи са царом Го Когоном. У међувремену умире Китабатаке Чикафуса. [4]
  • 1355. (Шохеи 10): Кјото прелази у руке Јужне војске али га назад опет преузима војска Ашикага шогуната.[4]
  • 1356. (Шохеи 11): Минамото но Мичисуке је унапређен у „наидаиџина“.[9]
  • 1356. (Шохеи 11): Ашикага Јошинори је уздигнут на други ранк треће класе у дворској хијерархији.[9]
  • 1357. (Шохеи 12): Цар Го Мураками који је 1352. заробио бившег цара Когона, Комјоа и Сука, пушта их на слободу и дозвољава им да се из Јошина врате за Кјото. [9]
  • 1358. (Шохеи 13): Смрт шогуна Ашикаге Такауџија. [10] Нови шогун Ашикага Јошиакира суочава се са напуштањем и отпадништвом у шогунату. [11]
  • 1361. (Шохеи 16): Разне временске непогоде. Обилат снег, земљотреси и пожар у граду Кјоту.[12]
  • 1361. (Шохеи 16): Основан је храм и манастир Зен будизма – Еигенџи. Оснивач је Сасаки Уџијори а први управник био је Јакушицу Генко.[13]
  • 1362. (Шохеи 17): Хосокава Кијоуџи и Кусуноки Масанори нападају Кјото. Ашикава Јошиакира бежи али за двадесeт дана враћа престоницу у своје руке.[11]


Референце уреди

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Nengō" in Japan encyclopedia, p. 880; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
  2. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 310-327.
  3. ^ а б Titsingh 1834, стр. 297
  4. ^ а б в г д ђ Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: the Tokushi Yoron, p.329.
  5. ^ Titsingh 1834, стр. 299
  6. ^ Historiographical Institute: "Ashikaga Tadafuyu's Call to Arms," Dai Nihon shi-ryō, VI, xiv, 43.
  7. ^ Nussbaum, стр. 474
  8. ^ Titsingh 1834, стр. 302
  9. ^ а б в Titsingh 1834, стр. 303
  10. ^ Titsingh 1834, стр. 304
  11. ^ а б Ackroyd, стр. 329
  12. ^ Titsingh 1834, стр. 305
  13. ^ Eigen-ji, Joint Council for Japanese Rinzai and Obaku Zen, "head temples;" Dumoulin, Heinrich. (2005). Zen Buddhism: A History, p. 205.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Ера
Шохеи

1346–1370.