1. подрињска лака пјешадијска бригада
1. подрињска лака пјешадијска бригада је била једна од бригада Дринског корпуса Војске Републике Српске. Бригада је основан преустројавањем одреда Територијалне одбране ЈНА са командним местом у Рогатици.
| 1. подрињска лака пјешадијска бригада | |
|---|---|
| Постојање | Место формирања: Рогатица |
| Формација | бригада |
| Јачина | око 1.600[1] просечно: око 1.400[1] |
| Део | Дрински корпус |
| Ангажовање | |
| Одликовања |  |
| Команданти | |
| Командант | Рајко Кушић |
Организација уреди
Крајем прве ратне године, бригада је имала 16 пешадијских чета распоређених у 4 пешадијска батаљона, минобацачку батерију 120 mm, батерију ЛАРВ ПВО и позадински вод.[2] Бригади су такође придодана оклопна и артиљеријска средства већег калибра. Бројно стање бригаде се мењало током рата, на почетку је имала око 1.600 припадника, да би се тај број повећао на 2.700 бораца и мобилизацијом обавезника старијих од 60 година. Последњу ратну годину, бригада је имала око 1.400 бораца.
Ратни пут уреди
Уочи рата у Босни на пролеће 1992, батаљон попуњен рогатичким мештанима и под командом Радомира Фуртуле, пребачен је у шири рејон Сарајева што је ослабило српске снаге на простору Рогатице. До почетка марта, Српска демократска странка образовала је и послала на обуку групу од 40 младих бораца на простору Борика. Јединица је прве борбе водила на подручју Вишеграда.[3]
Ширењем ратног пламена, устројава се Прва подрињска лака пјешадијска бригада од бораца Територијалне одбране општине Рогатица, која је у јуну 1992. бројала око 1.600 припадника. За команданта је постављен Рајко Кушић. До краја године, јединица је била подређена Сарајевско-романијском корпусу, да би након тога прешла у састав Дринског корпуса. До краја прве ратне године, погинуло је 122 бораца, од чега 32 борца у непосредним борбама, а 90 у вршењу дотура хране, муниције и других средстава.[3] Највеће борбе 1992, бригада је водила против бораца Армије Републике Босне и Херцеговине из околине Вишеграда.
Током 1993, бригада је учествовала у офанзивној операцији Лукавац Војске Републике Српске, када су заузети градић Трново и планине Бјелашница и Игман.
На пролеће 1994, бригада је учествовала у офанзиви на Горажде, у операцији Звезда.
На лето 1995, један део бораца Рогатичке бригада учествовао је у заузимању подрињског насеља Жепа.
У току рата 1. подрињска лака пјешадијска бригада одликована је Орденом Немањића.
Референце уреди
- ^ а б Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: „Komanda Drinskog korpusa, Mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 7. 1995. Архивирано из оригинала 22. 04. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ Доказ бр. P06833 на суђењу IT-09-92:Ratko Mladic у Хашком трибуналу: „Komanda 1. podrinjske brigade, Naredba komandanta, Str.pov.br 01-87/92”. icr.icty.org. 15. 12. 1992. Архивирано из оригинала 22. 04. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ а б Доказ бр. P03924 на суђењу IT-09-92:Ratko Mladic у Хашком трибуналу: „Komanda 1. podrinjske brigade, Izveštaj o borbenoj gotovosti, Str.pov.br 01-382-1/93”. icr.icty.org. 25. 2. 1993. Архивирано из оригинала 22. 04. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2019.
