51. војвођанска дивизија НОВЈ
Педесет прва војвођанска дивизија НОВЈ је формирана 31. октобра 1944. године у Новом Саду од Седме, Осме и Дванаесте војвођанске бригаде. У њеном саставу биле су још и Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, од 11. новембра и Артиљеријска бригада, 12. новембра 1944. године. У почетку је имала око 5.000 бораца.
| Педесетпрва војвођанска дивизија | |
|---|---|
.svg) Југословенска партизанска застава | |
| Постојање | 31. октобар 1944. Место формирања: Нови Сад |
| Формација | Седма војвођанска бригада Осма војвођанска бригада Дванаеста војвођанска бригада Четрнаеста војвођанска бригада (од 11. новембра 1945) Артиљеријска бригада (од 25. децембра 1945) |
| Јачина | око 5.000 војника и официра на оснивању 9.582 војника и официра 19. новембра 1944.[1] 11.342 војника и официра 1. јануара 1945.[2] |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | од стране Врховне команде Црвене армије додељена почасна титула "Дунавска" |
Борбени пут 51. дивизије уреди
Одмах после формирања, дивизија је са јединицама Црвене армије, укључена у операцију форсирања Дунава у рејону Батине и код Апатина. У тешким борбама за мостобране код Батине и код Апатина, од 11. до 23. новембра 1944. године дивизија је по врло тешком терену изложеном ватри немачке артиљерије и митраљеза, успешно садејствовала јединицама Црвене армије и знатно допринела разбијању Немаца на мостобранима. У овим борбама претрпела је губитке од 271 погинулог и 850 рањених.
Потом је учествовала у ослобођењу Барање и избила на југословенско-мађарску границу. За показану храброст бораца и руководилаца, и упорност у ослобођењу Барање похваљена је од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1. децембра 1944. године. Победу у овој операцији команда Црвене армије обележила је салвом са 20 артиљеријских плотуна из 224 топа, а у знак признања за залагање и успехе, Педесетпрвој дивизији доделила је почасну титулу "Дунавска"[3].
Од 1. јануара 1945. године дивизија је била у саставу новоформиране Треће армије ЈА. Њене јединице су код Барча 18/19. јануара прешле на десну обалу реке Драве, на Вировитички мостобран који су држали Шести и Десети корпус НОВЈ, и заузеле положаје код Подравске Слатине, где су у садејству са Шеснаестом војвођанском дивизијом водиле тешке борбе против немачких и усташко-домобранских снага.
Под притиском јаких немачких снага у операцији Вукодлак, војвођанске дивизије, укључујући и Педесетпрву, 8/9. фебруара 1945. повукле су се на северну обалу Драве, те су распоређене за одбрану фронта на Драви. У немачкој операцији Фрилингсервахен марта 1945. дивизија је учествовала у ликвидацији немачког мостобрана код Болмана. У завршним операцијама Југословенске армије за коначно ослобођење Југославије, дивизија се истакла у борбама за ослобођење Осијека, 14. априла; Ђурђевца, 2. маја; Копривнице, 5. маја; Птуја, 9. маја; а нарочито у окружењу и уништењу немачко-четничке групације код Дравограда од 12. до 15. маја, која је настојала да се пробије према Целовецу.
Референце уреди
- ^ Савић 1974, стр. 13
- ^ Савић 1974, стр. 59
- ^ Савић 1974, стр. 48
Литература уреди
- Срета Савић (1974). 51. војвођанска дивизија. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 17. 03. 2011. г.
- Војна енциклопедија (књига девета). Београд, 1975. година.
