Caeculus
У Римској митологији, Caeculus (значи мали слепи дечак, од речи цаецус што значи слеп)[1][2]био је син Вулканa, и легендарни проналазач Прeнесте(модерне Палестрине)[3]
Краљ Caeculu појављује се у петој књизи o Виргилијевој Анеиди као савезник Tурнуса против Енеја и Тројанаца[4], где је рекао да је „ проналазач Пренесте,, и описао је себе „Вулкановим сином, рођен међу сеоским стадом и пронађен на огњишту,,.[5]
Мит о рођењу Caeculusa и његовом божанском рођењу[6] је од великог интереса за проучавање латинске религије. У митологији он је рођак од два божанска брата близанца званих Depidii или Digidii. Они имају млађу сестру. Једног дана док је седела крај огњишта, на њу је слетела искра и била је трудна. Када је дете рођено открила га је у близини Јупитеровог храма, где га је пронашла, лежећи поред ватре, група девојчица(једна верзија каже да су ове девојчице биле такође Dipidii сестре), које су морале да дођу да би донеле воду из обижњег извора. Девојчице су однеле дете код ујака, Depida који су га узгајали. После провођења детињства међу пастирма, окупио је групу младих момака његових година и пронашлу су град Пренеста.
Caeculus је био неповређен ватром, проузрокованом његовом сумњом у божанство његових предака. Tакође је показао мајсторство над ватром, покретањем и гашењем другог по својој вољи. Дим је оштетио његове очи, које су остале мање него иначе; отуда и његово име Caeculus, мали слепи дечак.
Његова прича подсећа на апраксу ver secrum и сличну оној код Ромула и Рема оснивача града Рима[7]. Caeculus се тврдио као истоимени предак римског Caecilia[2][8], а можда и од мање познатог gens Cesia[9].
Референце уреди
- ^ Paschalis, Michael (1997). Virgil's Aeneid: Semantic Relations and Proper Names (на језику: енглески). Clarendon Press. ISBN 978-0-19-814688-9.
- ^ а б Grimal, Pierre (1996-08-27). The Dictionary of Classical Mythology (на језику: енглески). Wiley. ISBN 978-0-631-20102-1.
- ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Caanthus, Caeci'na, Cae'culus”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2020-04-15.
- ^ „P. Vergilius Maro, Aeneid, Book 7, line 678”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2020-04-15.
- ^ Mandelbaum. стр. 183.
- ^ „Maurus Servius Honoratus, Commentary on the Aeneid of Vergil, SERVII GRAMMATICI IN VERGILII AENEIDOS LIBRVM SEPTIMVM COMMENTARIVS., line 678”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2020-04-15.
- ^ La religion romaine archaique Paris. 1974.
- ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Caeci'lia Gens”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2020-04-15.
- ^ Farney, Gary D. (2007-06-18). Ethnic Identity and Aristocratic Competition in Republican Rome (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86331-5.