Entoprocta
Entoprocta је тип ситних бескичмењака који живе причвршћени за морско дно (само су две врсте слатководне). Припадају групи лофотрохозоа и сродне су морским маховинама. Могу да буду појединачне јединке или у виду колоније. Према телесној дупљи припадају псеудоцеломатима.
| Entoprocta | |
|---|---|
| |
| Barentsia discreta | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Надтип: | Lophotrochozoa |
| Тип: | Entoprocta Nitsche, 1869 |
| фамилије | |
|
Barentsiidae (Urnatellidae) | |
Тело им је једноставне грађе и на први поглед веома слично хидрозоама јер се састоји од:
- каликса (calix) у чијем се средишњем удубљењу налазе се и усни и анални отвор; удубљење је окружено са 6-36 тентакула;
- дршке којом је каликс причвршћен за подлогу.
На тентакулама се налазе трепље (цилије) што представља разлику између њих и хидрозоа. Цилије служе за исхрану тако што се њиховим покретима ситне честице хране допремају до усног отвора. Црево је у облику латиничног слова U. Црево нема мишиће већ радом трепљи ћелија цревног епитела се храна потискује кроз њега. излучивање обављају протонефридијама.
Нервни систем је врпчаст и саастоји се од једне дворежњевите ганглије од које радијално полазе врпце за све делове тела. Од чула су најбоље развијени тактилни органи којих има највише на тентакулама. Респираторни и крвни систем немају.
Размножавају се на два начина:
- бесполно, пупљењем
- полно, стварањем гамета; из оплођеног јајета се развија трепљаста ларва која после перида пливања, пада на дно, причврсти се и размножава пупљењем било каликса било дршке.
Класификација уреди
Тип ентортокта дели се на четири породице:
1. Loxosomatidae, чији представници живе у заједници, као коменсали, најчешће са многочекињастим црвима; најпознатији род је Loxosoma (живи као солитарни организам);
2. Pedicellinidae чије су све врсте колонијални организми; представник је Pedicellina;
3. Barentsiidae (Urnatellidae) су слатководне врсте;
Литература уреди
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц — Хабдија, Б: Бескраљешњаци — билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 — структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
