Esencijalni nutrijent

Esencijalni nutrijent je nutrient koji je neophodan za normalno funkcionisanje tela. To je materijal koji telo ne može da sintetiše, ili ne može da sintetiše adekvatne količine (npr. niacin, holin), i stoga se mora unositi putem ishrane. Esencijalni nutrijenti se takođe definišu putem kolektivne fiziološke evidencije za njihovu važnost u ishrani.^[1]

Neke od kategorija esencijalnih nutrijenata su vitamini, dijetetski minerali, esencijalne masne kiseline, i esencijalne aminokiseline. Različite vrste imaju veoma različite esencijalne nutrijente. Na primer, većina sisara sintetiše sopstvenu askorbinsku kiselinu, i stoga se ona ne smatra esencijalnim nutrijentom za te vrste. Ona je međutim esencijalni nutrijent za ljude, kojima su neophodni spoljašnji izvori askorbnske kiseline (vitamina C). Mnogi esencijalni nutrijenti su toksični u velikim dozama (i.e. hipervitaminoza). Neki se mogu koristiti u količinama većim od neophodnih bez očevidnih štetnih efekata.^[2]

Masne kiseline уреди

Esencijalne masne kiseline su masne kiseline koje ljudi ne mogu da sintetišu, jer im nedostaju enzimi desaturaze.

α-Linoleinska kiselina (ALA, 18:3), omega-3 masna kiselina)
Linolna kiselina (LA, 18:2), an omega-6 masna kiselina)

α-Linoleinska kiselina se ne koristi u telu u svojoj originalnoj formi. Ona se razlaže u dugolančane polinezasićene masne kiseline eikozapentanoinsku kiselinu (EPA, 20:5) i dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA, 22:6). EPA i DHA se takođe mogu konzumirati kao prehrambeni izvor iz ribe ili ribljeg ulja.

Linolna kiselina se takođe ne koristi u originalnom obliku. Ona se razlaže u dugolančane polinezasićene masne kiseline gama-linolnu kiselinu (GLA, 18:3), dihomo-gama-linolnu kiselinu (DGLA, 20:3) i arahidonsku kiselinu (AA, 20:4).

Omega-9 masne kiseline nisu esencijalne za ljude. Ljudi generalno poseduju sve enzime neophodne za njihovu sintezu.

Aminokiseline уреди

Esencijalne aminokiseline su:

Esencijalne aminokiseline neophodne za prevremeno rođenu decu, ali ne za zdrave osobe:

Arginin

Vitamin уреди

Vitamin A (retinol)
Vitamin Bp (holin)
Vitamin B₁ (tiamin)
Vitamin B₂ (riboflavin, vitamin G)
Vitamin B₃ (niacin, vitamin P, vitamin PP)
Vitamin B₅ (pantotenska kiselina)
Vitamin B₆ (piridoksin, piridoksamin, ili piridoksal)
Vitamin B₇ (biotin, vitamin H)
Vitamin B₉ (folna kiselina, folat, vitamin M)
Vitamin B₁₂ (kobalamin)
Vitamin C (askorbinska kiselina)
Vitamin D (ergokalciferol, ili holekalciferol)
Vitamin E (tokoferol)
Vitamin K (naftohinoidi)

Dijetarni minerali уреди

Kalcijum (Ca)
Hlor (Cl⁻)
Hrom (Cr)^[4]
Kobalt (Co) (kao deo Vitamina B₁₂)
Bakar (Cu)
Jod (I)
Gvožđe (Fe)
Magnezijum (Mg)
Mangan (Mn)
Molibden (Mo)
Nikal (Ni)
Fosfor (P)
Kalijum (K)
Selen (Se)
Natrijum (Na)
Sumpor (S)^[5]
Cink (Zn)^[6]

Neophodne količine znatno variraju među nutrijentima. Na primer, 70 kg težak čovek sadrži 1.0 kg kalcijuma, i samo 3 mg kobalta.

Reference уреди

^ „National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Guidance: DRI Tables”. US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. 2009. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 09. 12. 2012.
^ Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc. стр. 24. ISBN 978-0-380-70289-3.
^ J D Kopple and M E Swendseid (1975). „Evidence that histidine is an essential amino acid in normal and chronically uremic man.”. J Clin Invest. 55 (5): 881—891. PMC 301830  . PMID 1123426. doi:10.1172/JCI108016.
^ „National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Elements”. US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. 2009. Архивирано из оригинала 03. 05. 2013. г. Приступљено 09. 12. 2012.
^ Nelson, D. L.; Cox, M. M. "Lehninger, Principles of Biochemistry" 3rd Ed. Worth Publishing: New York. 2000. ISBN 978-1-57259-153-0.
^ R. Bruce Martin "Metal Ion Toxicity" in Encyclopedia of Inorganic Chemistry, Robert H. Crabtree (Ed), John Wiley & Sons, 2006. . doi:10.1002/0470862106.ia136. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura уреди

Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc. ISBN 978-0-380-70289-3.
Hausman, P, 1987, The Right Dose. Rodale Press, Emaus, Pennsylvania. ISBN 978-0-87857-678-4

Vidi još уреди

[1] „National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Guidance: DRI Tables”. US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. 2009. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 09. 12. 2012.

[2] Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc. стр. 24. ISBN 978-0-380-70289-3.

[3] J D Kopple and M E Swendseid (1975). „Evidence that histidine is an essential amino acid in normal and chronically uremic man.”. J Clin Invest. 55 (5): 881—891. PMC 301830  . PMID 1123426. doi:10.1172/JCI108016.

[IOM-minerals-4] „National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Elements”. US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. 2009. Архивирано из оригинала 03. 05. 2013. г. Приступљено 09. 12. 2012.

[5] Nelson, D. L.; Cox, M. M. "Lehninger, Principles of Biochemistry" 3rd Ed. Worth Publishing: New York. 2000. ISBN 978-1-57259-153-0.

[Martin-6] R. Bruce Martin "Metal Ion Toxicity" in Encyclopedia of Inorganic Chemistry, Robert H. Crabtree (Ed), John Wiley & Sons, 2006. . doi:10.1002/0470862106.ia136. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]