Википедија

Euro NCAP

Euro NCAP (енгл. European New Car Assessment Programme = Европски програм процене нових возила) европска је агенција за истраживање безбедности нових аутомобила са седиштем у Бриселу, основана 1996. године, а тестирање отпочело фебруара 1997. године.[1] Основана је од стране истраживачке лабораторије за саобраћај (Transport Research Laboratory) Министарства саобраћаја Уједињеног Краљевства уз подршку неколико европских влада, као и Европске уније.

Euro NCAP
Лого Euro NCAP
МотоFor Safer Cars
(За сигурније аутомобиле)
Основана1996.
ОснивачTransport Research Laboratory
Датум оснивања1996.
ТипМеђународна организација за истраживање безбедности нових аутомобила
НаменаАутомобилски тестови судара
СедиштеБрисел
Подручје деловањаЕвропа
Веб-сајтeuroncap.com

Заснован је по узору на амерички NCAP који је основан 1979. године. Постоје слични, али не и идентични, програми у Аустралији и Новом Зеланду (ANCAP), Латинској Америци (Latin NCAP), Азији (ASEAN NCAP) и Кини (C-NCAP).

Правила уреди

Euro NCAP објављује безбедносне извештаје о новим аутомобилима награђујући их за звездицама на основу ефикасности возила у различитим тестовима судара, укључујући сударе спреда, бочно и стубно и сударе са пешацима. Највећа укупна оцена је са пет звездица. Фронтални судари се изводе на брзини од 64 km/h на деформабилној препреци. Бочни судари се изводе при брзини од 50 km/h, а стубни при 32 km/h. Тестови за безбедност пешака се изводи при брзини од 40 km/h.[2] Поред наведених тестова изводе се и симулације стражних судара и превртања возила. Поред угрожености пешака испитује се и сигурност мале деце у возилу.[3] Укупан резултат чине оцене у заштити одраслих путника, заштити деце, заштити пешака и помоћни системи возила.[2]

Измене из 2020. године уреди

Независна европска организација за испитивање безбедности аутомобила, ажурирала је своје протоколе за 2020. годину, уводећи нове тестове и одређене промене у начину оцењивања нових модела. Једна од највећих промена је увођење нове покретне баријере у оквиру теста фронталног судара са делимичним преклапањем, уместо постојеће статичне која је коришћена током протекле 23 године. На овај начин се реалистичније оцењује ниво заштите путника у случају чеоног судара, али и боље процењује на који начин предња конструкција возила утиче на повреде возача и сувозача.[4]

Тест бочног судара је такође унапређен, са битним изменама које укључују и процену повреда изазваних међусобном интеракцијом тела возача и сувозача. Прецизније се оцењује и ефикасност бочних ваздушних јастука у случају ове врсте судара, а произвођачи ће се охрабривати да уводе иновације попут централног ваздушног јастука између возача и сувозача.[4]

У оквиру области испитивања електронских система асистенције од сада се оцењује и такозвана Driver Status Monitoring технологија која детектује умор и деконцентрацију возача и упозорава га звучним и визуелним сигналом. Euro NCAP такође наставља са тестирањем система помоћи возачу и оцењивати аутоматско кочење у случају опасности, али и колико су притом заштићени пешаци, а за ове тестове ће бити осмишљени најразноврснији сценарији који се могу замислити у реалним ситуацијама у саобраћају.[4]

За коначну оцену безбедности неког модела у обзир се узима и безбедност путника након судара, односно опција да возило које је учествовало у удесу аутоматски шаље хитним службама информацију о локацији несреће али и друге податке које могу бити од пресудне важности приликом интервенције хитне помоћи или ватрогасаца.[4]

Оцене уреди

Звездице Објашњење[5]
  Одличне перформансе у заштити од судара и добро опремљени са обимном и робусном технологијом за избегавање судара.
  Добре перформансе у заштити од судара; могу бити присутне додатне технологије за избегавање судара.
  Просечна заштита путника, али није увек опремљена са најновијим карактеристикама за избегавање судара.
  Номинална заштита од судара, али недостаје технологија за избегавање судара.
  Маргинална заштита од судара и мало технологије за избегавање судара.
  Испуњавање стандарда хомологације тако да се легално може продати, али им недостаје критична савремена сигурносна технологија.

Категорије уреди

Резултати тестова безбедности за
BMW серије 3 (F30) из 2012. године.[6] 		 
Бодови Проценти
  Безбедност одраслих путника
34,2
95%
  Безбедност деце
40,9
84%
  Безбедност пешака
27,9
78%
  Помоћни системи возила
6
86%

Пошто се резултати различитих тестова аутомобила не могу упоређивати, Euro NCAP је дефинисао неколико категорија:[2]

  • Supermini (мали аутомобили) − укључују аутомобиле из А и Б сегмента.
  • Small Family Car (средњи аутомобили) − укључују аутомобиле из Ц сегмента, али и неке од Б сегмента.
  • Large Family Car (велики аутомобили) − укључују аутомобиле из Д сегмента, али и неке од Ц сегмента.
  • Executive (луксузни аутомобили) − укључују аутомобиле из Е сегмента.
  • Small MPV (средњи минивен) − укључују минивенове из Б и Ц сегмента и мање комбије.
  • Large MPV (велики минивен) − укључују минивенове из Д сегмента.
  • Roadster sports (спортски аутомобили) − укључују спортске аутомобиле са каросеријом кабриолета.
  • Small Off-Road 4x4 (средњи кросовер) − укључују кросовере из Ц и Д сегмента.
  • Large Off-Road 4x4 (велики кросовер) − укључују кросовере из Д, Е и Ф сегмента.
  • Pick-up (пикап) − укључују пикапове.

Галерија уреди

  •  
    Фронтални тест судар
  •  
    Бочни тест судар
  •  
    Стубни тест судар
  •  
    Тест судар пешака

Референце уреди

  1. ^ „Timeline Euro NCAP” (на језику: енглески). euroncap.com. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020. 
  2. ^ а б в „Euro NCAP” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 3. 3. 2017. 
  3. ^ „Euro NCAP стандарди за рангирање аутомобила” (PDF) (на језику: српски). cqm.rs. Приступљено 3. 3. 2017. 
  4. ^ а б в г „Све теже до 5 звездица: Euro NCAP пооштрио критеријуме тестова безбедности” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 5. 2020. 
  5. ^ „How To Read The Stars” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  6. ^ „F30 на Euro NCAP тестовима судара” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 29. 5. 2020. 

Спољашње везе уреди

 
Euro NCAP на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Euro_NCAP&oldid=27443654”