Frederik Begbede
Frederik Begbede (franc. Frédéric Beigbeder) je francuski pisac.
| Frederik Begbede | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. septembar 1965. |
| Mesto rođenja | Neji na Seni, |
Biografija уреди
Rođen je 21. septembra 1965. u mestu Neji sir Sen. Njegova majka Mari-Kristin de Šastenje bila je prevodilac sa engleskog, a njegov otac Žan-Mišel Begbede bavio se poslom lovca na talente. Nakon studija u Parizu, već u 24. godini, Begbede je počeo da radi u advertajzingu. Radio je i za brojne magazine, i kao izdavač, bio je voditelj TV programa, a vrlo često i di-džej. Trenutno radi sa kompanijom Folksvagen na dizajniranju modela urbanog automobila. Razveden je i ima ćerku Kloe.
Begbede je 1994. godine osnovao književnu nagradu „Prix de Flore“, nazvanu po čuvenom Café de Flore na Sen Žermenu, kafeu u kome se nakon Drugog svetskog rata okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar i drugi. Nagrada se u ovom kafeu dodeljuje svakog novembra talentovanim mladim fransukim piscima. Među dobitnicima su bili i Mišel Uelbek i Ameli Notomb.
Prema Begbedeovim romanima, 399 dinara i Windows on the World, snima se film.
Tokom 2002, Begbede je vodio TV šou „Hypershow“ na francuskom kanalu Canal+. Te godine bio je i savetnik kandidata Francuske komunističke partije Roberta Huea na predsedničkim izborima.
Nekoliko godina radio je kao urednik u poznatoj izdavačkoj kući Flammarion.
Za Francuski roman dobio je 2009. godine izuzetno prestižnu „Renaudot“ nagradu.
O romanima уреди
Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 399 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i neka vrsta reportaže o tome kako koristimo lepe žene da bismo prodavali kozmetičke proizvode širom sveta. To je takođe i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više "zla" i surovija i sledi nit romana 399 dinara, a povezuje ih isti glavni lik.[1]
Godine 2008. Begbede je uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo je pretočio u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. [2]
Bibliografija уреди
Romani уреди
- 1990. Mémoire d'un jeune homme dérangé
- 1994. Vacances dans le coma
- 1997. L'amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine[3])
- 2000. 99 francs
- 2003. Windows on the World,
- 2005. L'égoïste romantique
- 2007. Au secours pardon (U pomoć, molim za oproštaj[4])
- 2009. Un roman français (Francuski roman[5])
Kratke priče уреди
- 1999: Nouvelles sous ecstasy (Priče pod ekstazijem, Paideia)
Eseji уреди
- 2001: Dernier inventaire avant liquidation, Grasset
Zbirka diskusija уреди
- 2004: Je crois Moi non plus : Dialogue entre un évêque et un mécréant
Stripovi уреди
- 2002: Rester Normal
- 2004: Rester Normal à Saint-Tropez
Reference уреди
- ^ Dnevni list Danas | Knjiga Danas | Pomeram granice, kršim pravila, razotkrivam tabue
- ^ Begbede: Umesto svešteniku, otišao sam izdavaču : Kulturni dodatak : POLITIKA
- ^ „Ljubav traje tri godine”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2011.
- ^ „U pomoć, molim za oproštaj”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2018.
- ^ „Francuski roman”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2011. г. Приступљено 1. 2. 2011.
