Kajhosru Šapurdži Sorabdži
Kajhosru Šapurdži Sorabdži (rođe Leon Dadli Sorabdži; 14. avgust 1892 – 15. oktobar 1988) bio je engleski kompozitor, muzički kritičar, pijanista i pisac. On je jedan od najplodnijih kompozitora 20. veka, a najpoznatiji je po svojim nokturnima i velikim klavirskim kompozicijama, koje uključuju sedam simfonija za solo klavir, četiri tokate, Sequentia cyclica, 100 Transcendental Studies, Opus clavicembalisticum, njegove poslednje dva klavirske sonate i Gulistān.
| Kajhosru Šapurdži Sorabdži | |
|---|---|
_(cropped).jpg) Kajhosru Šapurdži Sorabdži 1945. godine | |
| Puno ime | Kaikhosru Shapurji Sorabji |
| Ime po rođenju | Leon Dudley Sorabji |
| Datum rođenja | 14. avgust 1892. |
| Mesto rođenja | Čingford, Eseks (sad širi London) Engleska |
| Datum smrti | 15. oktobar 1988. (96 god.) |
| Mesto smrti | Vinfrit Njubar Engleska |
| Prebivalište | Engleksa |
| Državljanstvo | englesko |
| Zanimanje | kompozitor, muzički kritičar, pijanista i pisac |
Sorabdži je rano u svom životu izrazio osećaj različitosti. Kao homoseksualac mešovitog porekla i osećajući se otuđenim od engleskog društva, školovao se privatno i imao je doživotnu tendenciju da se povučenosti. Njegova majka je bila Engleskinja, a otac bogati parsijski biznismen iz Indije, koji je osnovao skromni poverenički fond koji ga je oslobodio potrebe za radom. Iako je Sorabdži bio nevoljni izvođač, a ne virtuoz, nekoliko svojih dela je javno odsvirao između 1920. i 1936. Krajem tridesetih godina došlo je do promene u njegovom stavu i nametnuo je ograničenja u izvođenju svoje muzike (poznata i kao „zabrana”), koju je ukinuo 1976. Njegove kompozicije su bile malo izložene tokom tih godina i on je ostao u pažnji javnosti uglavnom zahvaljujući svojim spisima i muzičkoj kritici, u čijem su središtu njegove knjige Oko muzike i Mi kontra fa: Imoralizacija makijavelskog muzičara. Pedesetih godina napustio je London i na kraju se nastanio u selu Korf kasl u Dorsetu. Informacije o Sorabdževom životu, posebno o njegovim kasnijim godinama, su retke, a većinom potiču iz pisama koja je razmenjivao sa prijateljima.
Sorabdži se predao muzici nakon ranih časova kompozicije. Iako ga je u početku privlačila modernistička estetika, kasnije je odbacio velike delove ustaljenog i savremenog repertoara. Oslanjao se na različite uticaje poput Feručija Busonija, Kloda Debusija i Karola Szimanovskog i razvio visoko individualni stil koji karakterišu česti poliritmi, uzajamno delovanje tonskih i atonalnih elemenata i raskošna ornamentika. Njegova veća dela takođe imaju tendenciju da kombinuju kontrastne forme (pre svega barok i atematiku). Njegov rad sa preko 100 kompozicija trajao je osam decenija i kreće se od skupa aforističnih fragmenata do dela koja traju nekoliko sati. Iako je prvenstveno komponovao za klavir, pisao je i orkestralne, kamerne i orguljske komade. Sorabdži je bio povezivan sa mnogim kompozitorima-pijanistima kojima se divio, uključujući Frederika Šopena, Franca Lista i Šarla Valentina Alkana. Karakteristike njegove muzike, ne samo harmonični jezik i složeni ritmovi, predvidele su trendove u kompozicijama od sredine 20. veka i nadalje.
Biografija уреди
Rane godine уреди
Kajhosru Šapurdži Sorabdži je rođen kao Leon Dadli Sorabdži u Čingfordu, Eseksu (sad širi London), 14. avgusta 1892.[1] Njegov otac, Šapurdži Sorabdži[n 1] (Šapurdži Hormusdži Šrof; 18. avgust 1863 – 7. jul 1932), bio je parski građevinski inženjer i biznismen rođen u Bombaju u Indiji, u porodici dugog niza industrijalaca i biznismena.[3] Njegova majka Madelin Matilda Vorti (13. avgust 1866 - 5. maj 1959) bila je Engleskinja.[4] Poznato je da je ona bila pevačica, pijanistkinja i orguljašica, ali je pronađeno malo dokaza koji potkrepljuju ove tvrdnje.[5] Oni su se venčali 18. februara 1892.[2]
O ranom životu i muzičkim počecima Sorabdžija se malo zna. On je počeo da uči klavir od majke kada mu je bilo osam godina,[6] a kasnije je dobio pomoć od Emili Edrof-Smit, engleske muzičarke i učiteljice klavira koja je bila prijateljica njegove majke.[7][8] Sorabdži je pohađao školu od dvadesetak dečaka u kojoj je, pored opšteg obrazovanja, pohađao muzičke časove klavira, orgulja i harmonije, kao i časove nemačkog i italijanskog jezika.[9] Od ranih 1910-ih do 1916. godine učio je muziku kod pijaniste i kompozitora Čarlesa A. Treva (1854–1929).[10] Njega je takođe obrazovala njegova majka, koja ga je vodila na koncerte.[11]
Napomene уреди
Reference уреди
- ^ Roberge, Marc-André (3 July 2020). "Biographical Notes". Sorabji Resource Site. Retrieved 14 July 2020.
- ^ а б Owen, стр. 40
- ^ Owen, стр. 40–41
- ^ Owen, стр. 33–34
- ^ Hinton, Alistair (2005). "Sorabji's Songs (1/4)". The Sorabji Archive. Retrieved 23 June 2020.
- ^ Rapoport, стр. 18
- ^ Rapoport, стр. 33
- ^ Roberge 2020, стр. 205
- ^ Roberge 2020, стр. 49
- ^ Roberge 2020, стр. 53
- ^ Roberge 2020, стр. 308
Literatura уреди
- Abrahams, Simon John (2002). Le mauvais jardinier: A Reassessment of the Myths and Music of Kaikhosru Shapurji Sorabji Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2017) (PhD). King's College London.
- Anon. (1930). Editorial postscript to Sorabji, "Letters to the Editor: The Mason and Hamlin Pianoforte". The Musical Times, Vol. 101, No. 1050 (1 August 1930). p. 739.
- Anon. (1937). "Music in Scotland". Musical Opinion, Vol. 60, No. 713 (February 1937). pp. 426–427.
- Bechert, Paul. "Persian Composer-Pianist Baffles". Musical Courier, Vol. 84, No. 9 (2 March 1922). p. 7.
- Bowyer, Kevin John. "Kaikhosru Shapurji Sorabji (1892–1988) (part ii)". Organists' Review, Vol. 78, No. 4 (December 1992). pp. 283–289.
- Derus, Kenneth; Ullén, Fredrik (2004). Kaikhosru Shapurji Sorabji, 100 Transcendental Studies, Nos. 1–25 (liner notes). Fredrik Ullén. Åkersberga: BIS Records (published 2006). ASIN B000F6ZIKQ. BIS-CD-1373.
- Derus, Kenneth (2009); Ullén, Fredrik (2010). Kaikhosru Shapurji Sorabji, 100 Transcendental Studies, Nos. 44–62 (liner notes). Fredrik Ullén. Åkersberga: BIS Records (published 2010). ASIN B0046M14W6. BIS-CD-1713.
- Gray-Fisk, Clinton: "Kaikhosru Shapurji Sorabji". The Musical Times, Vol. 101 (April 1960). pp. 230–232.
- Grew, Sydney. "Kaikhosru Sorabji—'Le Jardin Parfumé': Poem for Piano". The British Musician, Vol. 4, No. 3 (May 1928). pp. 85–86.
- Harrison, Max (1994a). "Book Review". Musical Opinion, Vol. 117 (February 1994). pp. 61–62. Retrieved 23 November 2012.
- Harrison, Max (1994b). "CDs". Musical Opinion, Vol. 117 (February 1994). p. 60.
- Huisman, Lukas (2016). Sorabji: Symphonic Nocturne (liner notes). Lukas Huisman. Piano Classics. ASIN B01K8VR8RS. PCLD0119.
- Inglis, Brian (2010). „Fruits of Sorabji's Indian Summer: 'Il Tessuto d'Arabeschi' and 'Fantasiettina Atematica'”. Tempo. 64 (254): 41—49. S2CID 144956626. doi:10.1017/S0040298210000410.
- Andrew Mead (2016). „Gradus ad Sorabji”. Perspectives of New Music. 54 (2): 181—218. JSTOR 10.7757/persnewmusi.54.2.0181. doi:10.7757/persnewmusi.54.2.0181.
- Owen, Sean Vaughn (2006). Kaikhosru Shapurji Sorabji: An Oral Biography (PhD). University of Southampton (UK).
- Powell, Jonathan (2003a). Kaikhosru Shapurji Sorabji, Toccata No. 1 (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B00009NJ1J. AIR-CD-9068.
- Powell, Jonathan (2003b). Kaikhosru Shapurji Sorabji, Piano Sonata no.4 (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B00029LNDC. AIR-CD-9069(3).
- Powell, Jonathan (2006). Kaikhosru Shapurji Sorabji, Concerto per suonare da me solo (liner notes). Jonathan Powell. Altarus Records. ASIN B000OCZCBQ. AIR-CD-9081.
- Powell, Jonathan (2020). Sorabji: Sequentia Cyclica (liner notes). Jonathan Powell. Piano Classics. ASIN B081WNYNWV. PCL10206.
- Purser, John (2009). Erik Chisholm, Scottish Modernist, 1904–1965: Chasing a Restless Muse. Boydell & Brewer. ISBN 978-1843834601.
- Rapoport, Paul, ed. Sorabji: A Critical Celebration. Aldershot: Scolar Press. 1992. ISBN 978-0859679237.
- Roberge, Marc-André (1983; in French). "Kaikhosru Shapurji Sorabji, compositeur sui generis" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2020) (PDF format). Sonances, Vol. 2, No. 3 (Sainte-Foy, Québec: Société du Journal Rond-Point). pp. 17–21. Retrieved 14 July 2020.
- Roberge, Marc-André (1991). "The Busoni Network and the Art of Creative Transcription" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2020) (PDF format). Canadian University Music Review, Vol. 11, No. 1 (Ottawa: Société de musique des universités canadiennes). pp. 68–88. Retrieved 14 July 2020.
- Roberge, Marc-André (1996). "Producing Evidence for the Beatification of a Composer: Sorabji's Deification of Busoni" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2020) (PDF format). Music Review, Vol. 54, No. 2 (Cambridge, England: Black Bear Press Ltd.). pp. 123–136. Retrieved 14 July 2020.
- Roberge, Marc-André (1997). "Kaikhosru Shapurji Sorabji's Quintet for Piano and Four Stringed Instruments and its intended performance by Norah Drewett and the Hart House String Quartet" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2021) (PDF format). In Guido, Bimberg. Music in Canada/La musique au Canada: A Collection of Essays, Volume I. Kanada-Studien, Vol. 25. Bochum: Universitätsverlag Dr. N. Brockmeyer. ISBN 3-8196-0516-9. стр. 91–108.
- Roberge, Marc-André (2020). Opus sorabjianum: The Life and Works of Kaikhosru Shapurji Sorabji (free download of the book in PDF format from its presentation page on the Sorabji Resource Site). Retrieved 1 August 2020.
- Slonimsky, Nicolas. "Ranging Round the World of Music: Persian Composer". The Boston Evening Transcript, 9 February 1935, pt. 3, 4–5; 5. Reprinted in Writings on Music: Early Articles for the Boston Evening Transcript (2004). Routledge. ISBN 0415968658. стр. 152–154.
- Sorabji, Kaikhosru Shapurji (1930). The Fruits of Misanthropy, being The Animadversions of a Machiavellian (unpublished essay).
- Sorabji, Kaikhosru Shapurji (1934). The New Age, Vol. 55 (July 1934). pp. 141–142.
- Sorabji, Kaikhosru Shapurji (1947). Mi contra fa: The Immoralisings of a Machiavellian Musician. London: Porcupine Press.
- Sorabji, Kaikhosru Shapurji (1953). Animadversions. Essay about His Works Published on the Occasion of the Microfilming of Some of His Manuscripts (unpublished essay).
- Stevenson, Ronald (1993). „Record Reviews”. Tempo (185): 45—61. S2CID 221072112. doi:10.1017/S0040298200002886.
- Ullén, Fredrik (2004). "Transcendental Studies". In Derus, Kenneth; Ullén, Fredrik (2004). pp. 9–13.
- Ullén, Fredrik (2010). "Transcendental Studies". In Derus, Kenneth (2009); Ullén, Fredrik (2010). pp. 4–7.
Spoljašnje veze уреди
- The website of The Sorabji Archive contains up-to-date information on scores, performances, recordings and broadcasts of Sorabji's music.
- The Sorabji Resource Site, by Marc-André Roberge, is an extensive repository of lists, compilations, tables, analytical charts and links about many aspects of Sorabji's life and works. One of its menu entries is devoted to the author's Opus sorabjianum: The Life and Works of Kaikhosru Shapurji Sorabji, with a link to the complete file in PDF format (available as a free download).