Википедија

Kjuozin

Kveozin je modifikovani nukleozid koji je prisutan u pojedinim tRNK molekulima kod bakterija i eukariota.[3][4] Originalno je identifikovan kod E. coli. Kveosin je prisutan u prvoj poziciji antikodona tRNA za histidin, aspartičku kiselinu, asparagin i tirozin.[5] Prva pozicija antikodaona se sparuje sa trećom „klimavom“ pozicijom kodona, i kveozin poboljšava preciznost translacije.[6][7][8] Sinteza kveozina počinje sa GTP-om. Kod bakterija dve klase riboprekidača regulišu gene koji učestvuju u sintezi ili transportu predveozina1, prekursora kveozina: PreQ1-I riboprekidači i PreQ1-II riboprekidači.

Kjuozin
Nazivi
IUPAC naziv
2-Amino-5-[[[(1S,4S,5R)-4,5-dihidroksi-1-ciklopent-2-enil]amino]metil]-7-[(2R,3R,4S,5R)-3,4-dihidroksi-5-(hidroksimetil)-2-tetrahidrofuranil]-1H-pirolo[3,2-e]pirimidin-4-on
Identifikacija
3D model (Jmol)
  • C1=C[C@@H]([C@@H]([C@H]1NCC2=CN (C3=C2C(=O)N=C(N3)N)[C@H]4[C@@H] ([C@@H]([C@H](O4)CO)O)O)O)O
Svojstva
C17H23N5O7
Molarna masa 409,39 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Reference уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Iwata-Reuyl D (2003). „Biosynthesis of the 7-deazaguanosine hypermodified nucleosides of transfer RNA”. Bioorg. Chem. 31 (1): 24—43. PMID 12697167. doi:10.1016/S0045-2068(02)00513-8. 
  4. ^ Morris RC, Elliott MS (2001). „Queuosine modification of tRNA: a case for convergent evolution”. Mol. Genet. Metab. 74 (1–2): 147—159. PMID 11592812. doi:10.1006/mgme.2001.3216. 
  5. ^ Harada F, Nishimura S (1972). „Possible anticodon sequences of tRNAHis, tRNAAsm, and tRNAAsp from Escherichia coli B. Universal presence of nucleoside Q in the first position of the anticondons of these transfer ribonucleic acids”. Biochemistry. 11 (2): 301—308. PMID 4550561. doi:10.1021/bi00752a024. 
  6. ^ Bienz M & Kubli E (1981). „Wild-type tRNATyrG reads the TMV RNA stop codon, but Q base-modified tRNATyrQ does not”. Nature. 294 (5837): 188—190. doi:10.1038/294188a0. 
  7. ^ Meier F, Suter B, Grosjean H, Keith G, Kubli E (1985). „Queuosine modification of the wobble base in tRNAHis influences 'in vivo' decoding properties”. EMBO J. 4 (3): 823—827. PMC 554263  . PMID 2988936. 
  8. ^ Urbonavicius J, Qian Q, Durand JM, Hagervall TG, Björk GR (2001). „Improvement of reading frame maintenance is a common function for several tRNA modifications”. EMBO J. 20 (17): 4863—4873. PMC 125605  . PMID 11532950. doi:10.1093/emboj/20.17.4863. 

Literatura уреди

  • Florian Klepper: Synthese der natürlichen tRNA Nukleosidmodifikationen Queuosin und Archaeosin, Dissertation, München 2007.
  • Florian Klepper, Eva-Maria Jahn, Volker Hickmann, Thomas Carell: „Synthese des tRNA-Nucleosids Queuosin unter Verwendung eines chiralen Allylazid-Intermediats“, Angewandte Chemie, 2007, 119 (13), pp. 2377–2379; . doi:10.1002/ange.200604579.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Florian Klepper, Eva-Maria Jahn, Volker Hickmann, Thomas Carell: „Synthesis of the Transfer-RNA Nucleoside Queuosine by Using a Chiral Allyl Azide Intermediate“, Angewandte Chemie International Edition, 2007, 46 (13), pp. 2325–2327; . doi:10.1002/anie.200604579.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kjuozin&oldid=27558945”