Википедија

Леброн Џејмс

(преусмерено са Lebron Džejms)

Леброн Рејмон Џејмс старији (енгл. LeBron Raymone James Sr.; Акрон, Охајо, 30. децембар 1984) професионални је амерички кошаркаш који тренутно наступа за Лос Анђелес лејкерсе. Сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена, а често се пореди са Мајклом Џорданом, у расправи ко је најбољи свих времена.[1] Играјући за Кливленд кавалирсе, Мајами хит и Лос Анђелес лејкерсе, постао је једини играч у историји НБА лиге који је освојио титулу са три различита тима, као и награду за најкориснијег играча НБА финала.[2]

Леброн Џејмс
Џејмс у дресу Лејкерса 2022.
Лични подаци
Пуно име Леброн Рејмон Џејмс Ср.
Надимак Краљ Џејмс
Датум рођења (1984-12-30)30. децембар 1984. (39 год.)
Мјесто рођења Акрон, Охајо, САД
Држављанство САД
Висина 2,06 m
Маса 113 kg
Информације о каријери
Средња школа Сент Винсент—Сент Мери
Тренутни клуб Лос Анђелес лејкерси
Број 23
НБА драфт 2003. / 1. пик, 1. рунда
Одабрао: Кливленд кавалирси
Про каријера 2003—
Позиција крило, крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2003—2010 Кливленд кавалирси
2010—2014 Мајами хит
2014—2018 Кливленд кавалирси
2018— Лос Анђелес лејкерси
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2004— САД
Награде
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Пекинг 2008. САД
Златна медаља — прво место Лондон 2012. САД
Бронзана медаља — треће место Атина 2004. САД
Свјетско првенство
Бронзана медаља — треће место Јапан 2006. САД
Америчко првенство
Златна медаља — прво место САД 2007. САД

Играо је у десет финала лиге, од чега осам заредом, са Мајамијем и Кливлендом, од 2011. до 2018, а освојио је четири пута титулу. Четири пута је добио награду за најкориснијег играча лиге, четири пута за најкориснијег играча НБА финала, 20 пута је играо на НБА Ол-стару, три пута је добио награду за најкориснијег играча Ол-стара, рекордних 13 пута је уврштен у први тим НБА, три пута у други тим, три пута у трећи тим, пет пута је изабран у први одбрамбени тим и једном у други тим, по једном је био најбољи стријелац и најбољи асистент лиге, а проглашен је за рукија године 2004, када је и уврштен у идеални тим рукија. Рекордер је по броју постигнутих поена у НБА лиги, по чему је престигао на вјечној листи Карима Абдул Џабара, Карла Малона, Кобија Брајанта и Мајкла Џордана, а рекордер је и по броју поена у плеј-офу. По броју асистенција је на четвртом мјесту вјечне листе, са преко 10.000, а остварио је и преко 10.000 скокова. Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава, освојио је двије златне медаље на Олимпијским играма — 2008. и 2012, бронзану медаљу на Играма 2004, бронзану медаљу на Свјетском првенству 2006. и златну медаљу на Америчком првенству 2007. године.

Током средње школе, играо је и кошарку и амерички фудбал за средњу школу Сент Винсент—Сент Мери, у Акрону, а медији су писали о њему као о будућој НБА суперзвијезди, док су многи истакли да је могао да игра и у НФЛ-у. Изабран је као први пик у првој рунди на драфту 2003, од стране Кливленда и у првој сезони, ушао је у идеални тим новајлија, а проглашен је за најбољег новајлију у лиги. Убрзо је постао један од најбољих играча у лиги и изабран је за МВП-ија НБА 2009. и 2010. Након што није успио да освоји титулу са Кливлендом, као слободан играч је прешао у Мајами, што је објављено у емисији на мрежи ESPN, под специјалним називом Одлука, а потез је сматран једним од најконтроверзнијих у историји лиге.

Прву титулу освојио је са Мајамијем 2012, након чега је освојио и 2013, а оба пута је проглашен за најкориснијег играча лиге и најкориснијег играча финала. Након четири године у Мајамију, вратио се у Кливленд 2015, са којим је прве сезоне играо финале, против Голден Стејта вориорса. Године 2016, предводио је Кливленд до титуле, побједом у финалу против Голден Стејта, послије преокрета, након што су Вориорси водили 3:1 у серији. То је била прва титула за Кливленд кавалирсе у историји, а такође прва титула за неки спортски клуб из Кливленда након 52 године. Са Кливлендом, играо је финале 2017. и 2018, чиме је дошао до осам финала заредом, а такође, у том периоду, Кливленд и Голден Стејт су играли у финалу четири пута заредом заредом. Након финала 2018, прешао је у Лос Анђелес лејкерсе, са којима је освојио титулу у својој другој сезони — 2019/20 и по четврти пут је проглашен за најкориснијег играча финала; то је била прва титула за Лејкерсе од сезоне 2009/10, када их је предводио Брајант. Године 2023. постао је најбољи стријелац у историји НБА лиге.

Потписао је бројне спонзорске уговоре, појављује се у више књига, више документарних филмова и телевизијских реклама; освојио је награду Еми за документарни филм као извршни продуцент, а такође је освојио и 19 пута награду Еспи за постигнућа у спорту. Глумио је у филму Хаос у најави, а од 2011. један је од власника Ливерпула.

У другом дијелу каријере, укључио се више у хуманитарна дјела, основао је хуманитарну организацију — Породична фондација Леброн Џејмс, која помаже у отварању школа, стамбених комплекса, друштвених центара и тргова за малопродају.[3][4]

Дјетињство уреди

Џејмс је рођен 30. децембра 1984. у Акрону, Охајо, од мајке Глорије Марије Џејмс, која је имала 16 година кад га је родила.[5]‍:22 Његов отац — Ентони Меклиланд, био је вишеструки криминалац и није учествовао у његовом одгоју.[6] Када је био мали, породица се мучила, селили су се из стана у стан, у насељима у Акрону, а његова мајка се мучила да нађе стални посао.[7] Схватајући да ће Леброну бити боље у неком стабилном породичном окружењу, Глорија му је дозволила да се пресели код породице Френка Вокера, тренера америчког фудбала за младе, који га је упознао са кошарком кад је Џејмс имао девет година.[5]‍:23

У петом разреду, почео је да игра организованију кошарку,[8] а касније је играо за аматерски тим Шутерске звијезде сјевероисточног Охаја, у оквиру Аматерске атлетске уније.[7] Тим је остварио велике успјехе на локалном и државном нивоу, а предводили су га Џејмс и његови пријатељи — Сијан Котон, Дру Џојс III и Вилијам Макги.[5]‍:24 Назвали су сами себе „Фантастична четворка“ и обећали су један другоме да ће ићи у средњу школу заједно.[5]‍:27 Изабрали су да похађају школу Сент Винсент—Сент Мери, приватну католичку школу коју су углавном похађали бјелци.[9]

Каријера у средњој школи уреди

Кошарка уреди

Као бруцош, постизао је просјечно по 21 поен и шест скокова по утакмици за тим средње школе, који се звао Борбени Ирци.[10] Тим је освојио титулу у Дивизији III, са свих 27 побједа, поставши тако први тим из неке средње школе у Охају који је остварио све побједе у сезони.[11] Током друге године, биљежио је просјечно 25,2 поена, 7,2 скока, 5,8 асистенција и 3,8 украдених лопти по утакмици.[12] Неке утакмице на домаћем терену, тим је играо у арени Родс, у оквиру универзитета Акрон, са капацитетом од 5,492 мјеста, како би задовољили све захтјеве за улазнице, од навијача, као и од стране скаута са колеџа и из НБА лиге, који су хтјели да гледају како Џејмс игра.[13] Тим је сезону завршио са 26 побједа и једним поразом и поново је освојио титулу првака државе.[10] Због својих игара, добио је награду Ohio Mr. Basketball, за најбољег играча средњих школа у Охају, а такође је изабран у прву петорку идеалног тима свих средњих школа у САД, поставши тако први играч из другог разреда који је добио награду.[10]

Прије почетка јуниорске каријере, нашао се на насловној страни америчког кошаркашког часописа — Slam, а новинар — Рајан Џонс, написао је да је Џејмс вјероватно најбољи кошаркаш у свим средњим школама у Америци.[14] Током сезоне, појавио се на насловној страни часописа Sports Illustrated, поставши тако први играч из нижих разреда средње школе, који се нашао на насловној страни.[5]‍:104 Просјечно је биљежио 29 поена, 8,3 скока, 5,7 асистенција и 3,3 украдене лопте по утакмици и поново је добио награду Ohio Mr. Basketball и уврштен је у идеални тим средњих школа у САД,[10] а такође, постао је први јуниор који је добио награду за играча године у средњим школама и универзитетима.[5]‍:117 Тим је завршио сезону са 23 побједе и четири пораза у Дивизији II.[5]‍:114 Након неуспјеха у лиги, писао је петицију за промјену правила за НБА драфт, са намјером да учествује на драфту, али она није прихваћена.[15][16] Током тог периода, користио је марихуану, за коју је рекао да му је била потребна како би се носио са стресом због превелике пажње медија коју је добијао.[17]

Током периода у вишим разредима, са тимом је путовао по земљи, како би играли против више националних тимова, укључујући и меч 12. децембра 2002, против академије Оак Хил у Вирџинији, који је преносила мрежа ESPN2.[5]‍:142 Како би зарадили на његовој популарности, кабловска телевизија — Time Warner Cable, понудила је школи Сент Винсент—Сент Мери да преносе њихове утакмице током сезоне.[5]‍:143 Током те сезоне, просјечно је биљежио 31,6 поена, 9,6 скокова, 4,6 асистенција и 3,4 украдене лопте по утакмици,[10] док је по трећи пут заредом добио награду Ohio Mr. Basketball и уврштен је у идеални тим средњих школа,[5]‍:178 а добио је награду Гаротејд играч године другу годину заредом.[10] Учествовао је на три Ол-стар утакмице средњих школа на крају године и објавио је да ће учествовати на драфту 2003.[18]

Током средње школе, био је укључен у више контроверзи. За свој 18 рођендан, мајка му је поклонила хамер Х2, иако је то било против правила аматерског такмичења у средњим школама; она је узела возило на позајмицу, користећи Џејмсов статус као будуће суперзвијезде НБА лиге.[19] Атлетска асоцијација средњих школа Охаја, покренула је истрагу, јер по правилима, ниједан аматерски спортиста не смије да прихвати поклон чија је вриједност већа од 100 долара, као награду за своја спортска достигнућа. Ослобођен је било какве кривице, јер је прихватио луксузно возило од члана породице, а не од неког агента или било којих других спољних извора.[18] Касније током сезоне, прихватио је двије мајице у вриједности од 845 долара, од робне куће, како би позирао за слике, чиме је прекршио правила асоцијације и забрањено му је да се такмичи у средњошколском тиму.[18] Жалио се на пресуду и она је преиначена у двије утакмице суспензије, а тиму је одузета једна побједа, што им је био први званични пораз у сезони.[20] На првој утакмици након суспензије остварио је рекорд каријере у средњој школи, постигавши 52 поена.[21] Школа је освојила Дивизију II, чиме су освојили трећу титулу за четири године.[22]

Амерички фудбал уреди

У предразреду, играо је на позицији хватача за школски фудбалски тим.[5]‍:51 Покушали су да га регрутују неки од тимова Дивизије I, као што је Нотр Дам.[23] На крају прве године, уврштен је у идеални тим средњих школа у држави, а као јуниор, предводио је Борбене Ирце до полуфинала државног првенства.[12] Није играо током сениорске године, због повреде коју је добио играјући кошарку.[24] Бројни спортски аналитичари, новинари, фудбалски стручњаци, тренери средњих школа, као и бивши играчи, истакли су да је Џејмс могао да игра у Националној фудбалској лиги; међу њима су: Рајан Џонс,[5]‍:91 Тим Грејам,[25] Џон Бреш,[26] Бил Барнел[27] и Рајан Вилсон.[28]

Професионална каријера уреди

Кливленд кавалирси уреди

2003–2004: Прва сезона уреди

На драфту 2003, изабрали су га Кливленд кавалирси као првог пика.[29] На првој утакмици, против Сакраменто кингса, постигао је 25 поена, поставивши рекорд по броју поена неког дебитанта у НБА.[30] На крају сезоне 2003/04, постао је први играч Кливленда који је добио награду за најбољег рукија.[31] Сезону је завршио са просјеком од 20,9 поена, 5,5 скокова и 5,9 асистенција по утакмици, поставши тако трећи играч у историји лиге, који је своју прву сезону завршио са просјеком од минимум 20 поена и по пет скокова и асистенција.[32] Кливленд је сезону завршио са 35 побједа и 47 пораза, чиме су остварили 18 побједа више него сезону раније, али нису успјели да се пласирају у плеј оф.[33]

2004–2008: Прилагођавање на НБА и развој уреди

 
Џејмс против Карона Батлера, на утакмици против Вашингтон визардса, у новембру 2006.

У сезони 2004/05, по први пут је играо на Ол-стару, гдје је постигао 13 поена, уз осам скокова и шест асистенција, а Источна конференција је остварила побједу.[34] Тренер Денвер нагетса — Џорџ Карл, о развоју Џејмса изјавио је Sport Illustrated: „чудно је говорити о двадесетогодишњем клинцу као о сјајном играчу, али он је сјајан играч... Он је изузетак од скоро сваког правила.“[35] На дан 20. марта, постигао је 56 поена против Торонто репторса, поставивши нови рекорд Кливленда по броју поена једног играча на једној утакмици.[36] Сезону је завршио са просјеком од 27,2 поена, 7,4 скока, 7,2 асистенције и 2,2 украдене лопте и по први пут је изабран у идеални тим лиге.[12] Упркос томе што је Кливленд у првом дијелу сезоне имао 30 побједа и 20 пораза,[36] сезону су завршили са 42 побједе и 40 пораза и нису успјели да се пласирају у плеј оф.[37]

На Ол-стару 2006, предводио је Исток до побједе, са 29 поена и проглашен је за најкориснијег играча Ол-стара.[38] Сезону је завршио са просјеком од 31,4 поена, 7 скокова и 6,6 асистенција по утакмици,[39] а завршио је на другом мјесту у гласању за МВП-ија лиге, иза Стива Неша.[40] Предводио је Кливленд до плеј офа, првог за клуб од. 1998.[41] На дебију у плеј офу, уписао је трипл дабл, у побједи против Вашингтон визардса.[42] На трећој утакмици у серији, погодио је за побједу у последњом нападу, након чега је постигао кош за побједу и у петој утакмици, што су му били први кошеви за побједу у каријери.[43] Кливленд је побиједио Вашингтон у првој рунди плеј офа, након чега је изгубио од Детроит пистонса у полуфиналу Источне конференције.[44]

 
Џејмс изводи свој ритуал прије утакмице, у марту 2008, бацајући здробљену креду у ваздух; ритуал је углавном престао да користи након 2011.[45][46]

У сезони 2006/07, биљежио је просјечно 27,3 поена, 6,7 скокова, 6 асистенција и 1,6 украдених лопти по утакмици, што му је био лошији учинак него сезону раније.[12] Неки аналитичари су допринијели смањењу просјека, јер је, због критика на пасове и избор шутева, изгубио фокус и није шутирао често као претходних сезона.[47] Кливленд је сезону завршио са 50 побједа и другу годину заредом су ушли у плеј оф, са другог мјеста у конференцији.[48] У петој утакмици финала конференције, у побједи против Детроита, постигао је 48 поена, уз девет скокова и седам асистенција, постигавши 29 од 30 последњих поена Кливленда, укључујући и кош за побједу двије секунде прије краја другог продужетка.[49] Након утакмице, Марв Алберт, спортски коментатор, назвао је његову игру једним од најбољих тренутака у историји плеј офа, а Стив Кер га је назвао насљедником Мајкла Џордана.[50] Године 2012, ESPN је рангирао његов наступ на четврто мјесто у модерној историји НБА плеј офа.[51] Кливленд је побиједио на шестој утакмици и са 4:2 у серији, освојили су Источну конференцију први пут у историји клуба[52] и пласирали се у финале лиге.[53] У финалу, биљежио је просјечно 22 поена, 7 скокова и 6,8 асистенција, уз проценат шута 35,6%,[54] а Кливленд је изгубио од Сан Антонио спарса 4:0 у серији.[53]

На Ол-стару 2008, постигао је 27 поена, уз 8 скокова и 9 асистенција и добио је награду за најкориснијег играча Ол-стара.[55] На дан 21. марта, на утакмици против Торонта, на 4:10 до краја прве четвртине, дао је свој 10,391 поен за Кливленд, чиме је постао најбољи стријелац у историји тима, престигавши Бреда Доертија; након коша, утакмица је кратко прекинута, да би му честитали.[56] Сезону је завршио са просјеком од 30 поена на утакмици, захваљујући чему је био најбољи стријелац лиге по први пут у каријери.[57] Кливленд је сезону завршио са 45 побједа и 37 пораза и ушли су у плеј оф са четвртог мјеста.[58] У првој рунди, побиједили су Вашингтон, након чега су изгубили 4:3 у полуфиналу конференције од Бостон селтикса.[59] У одлучујућој, седмој утакмици, у Бостону, Џејмс је постигао 45 поена, док је Пол Пирс постигао 41 поен за Бостон, а утакмицу је Associated Press описао као „препуцавање“.[60]

2008–2010: МВП лиге уреди

 
Џејмс и Дешон Стивенсон у априлу 2008. Њих двојица су били у свађи након што је Стивенсон изјавио да је Џејмс прецијењен.[61]

На крају сезоне 2008/09, завршио је на другом мјесту у избору за најбољег одбрамбеног играча лиге и по први пут се нашао у идеалном одбрамбеном тиму,[62] направивши укупно 93 блокаде у сезони, од чега 23 иза леђа играча.[63] Такође, постао је четврти играч након спајања АБА и НБА, који је био најбољи у тиму по броју поена, скокова, асистенција, украдених лопти и блокада у једној сезони.[64] Заједно са Моом Вилијамсом, предводио је Кливленд до учинка од 66 побједа и 16 пораза, а фалила им је само једна побједа да изједначе најбоље скор побједа кући у историји тима.[65] Биљежио је просјечно 28,4 поена, 7,6 скокова, 7,2 асистенције, 1,7 украдених лопти и 1,2 блокаде по утакмици, чиме је постао први играч Кливленда који је добио награду МВП, за најкориснијег играча лиге.[66] Џон Холингер је написао за ESPN: „он је имао оно што је без сумње најбоља индивидуална сезона у историји и вријеме је да му одамо признање за то.“[67]

У плеј офу, Кливленд је побиједио Детроит у првој рунди и Атланта хоксе у полуфиналу, након чега је играо против Орландо меџика у финалу конференције.[68] На првој утакмици, постигао је 49 поена, уз проценат шута 66%, а Кливленд је изгубио 107:106.[51] На другој утакмици, постигао је кош у последњим тренуцима за побједу и 1:1 у серији.[69] Кливленд је изгубио 4:2 у серији, а након пораза у последњој утакмици, Џејмс је одмах напустио терен и није се руковао са играчима Орланда, што су бројни медији окарактерисали као неспортски потез.[70][71] У финалу конференције, биљежио је просјечно 38,5 поена, 8,3 скока и осам асистенција по утакмици,[72] завршивши плеј оф са просјеком од 35,3 поена по утакмици, што му је био најбољи учинак у каријери.[39]

У сезони 2009/10, морао је да игра неколико утакмица на позицији бека, након великог броја повреда саиграча.[73] Кливленд је сезону завршио на првом мјесту у конференцији, другу годину заредом, са 61 побједом и 21 поразом.[74] Током сезоне, играо је више минута него обично, због позиције на којој је морао да игра, а сезону је завршио са просјеком од 29,7 поена, 7,3 скока, 8,6 асистенција, 1,6 украдених лопти и једне блокаде по утакмици, са процентом шута 50% и добио је награду за најкориснијег играча по други пут.[75] У првој рунди плеј офа, Кливленд је побиједио Чикаго булсе са. 4:1 у серији, након чега су играли против Бостона у полуфиналу конференције.[76] На петој утакмици серије, постигао је само 15 поена од 14 шутева из игре, уз проценат шута 20%, због чега је критикован у медијима.[77] Кливленд је изгубио 120:88 кући, што је био један од највећих пораза у историји тима, а након утакмице, Џејмс је, при изласку са терена, извиждан од стране домаћих навијача.[78] У шестој утакмици, Кливленд је изгубио 94:85 и изгубили су са 4:2 у серији; Џејмс је био најбољи у тиму и по броју поена, скокова и асистенција, са 27 поена, 19 скокова, 10 асистенција и 9 украдених лопти.[76]

Мајами хит уреди

Одлука уреди

 
Џејмс у дресу Кливленда 2009, током последње сезоне у клубу.

Постао је неограничени слободни играч,1. јула 2010.[79] Током тог периода, контактирало га је неколико клубова, укључујући Чикаго булсе, Лос Анђелес клиперсе, Мајами хит, Њујорк никсе, Бруклин нетсе и Кливленд кавалирсе.[80] На дан 8. јула, у уживо емисији на каналу ESPN, названој Одлука, изјавио је да прелази у Мајами.[81] Емисија је преношена преко организације Boys & Girls Clubs of America у Гринвичу и прикупљено је 2,5 милиона долара у хуманитарне сврхе; такође, прикупљено је додатних 3,5 милиона долара од репризе, што је подијељено другим хуманитарним организацијама.[82] Дан прије специјалне емисије, слободни агенти — Крис Бош и Двејн Вејд, такође су објавили да ће потписати за Мајами;[83] новинари су касније објавили да се трио, 2006, међусобно договарао око тога за кога ће потписати кад буду слободни играчи 2010.[84] Одлучио је да се придружи истом тиму као Бош и Вејд, како би био растерећенији у нападу и имао више шанси да освоји титулу, него да је остао у Кливленд.[85] Предсједник Мајамија — Пет Рајли, играо је главну улогу у убјеђивању Џејмса да дође да игра заједно са Бошом и Вејдом.[86] На њему је требало да буде главни терет шутирања, а мислио је да може да постане први играч након Оскара Робертсона који ће имати просјек трипл дабла у сезони.[85]

Због напуштања Кливленда, критиковали су га бројни спортски аналитичари, директори, навијачи, као и бивши и садашњи играчи. Такође, критикована је емисија Одлука, за коју је објављено да је непотребна. Многи су сматрали да је његово одуговлачење доношења одлуке гдје ће прећи, до тренутка објављивања у емисији, било непрофесионално, а нису чак ни скаути тимова знали гдје ће прећи.[87] Након сазнања да се Џејмс неће вратити у Кливленд, предсједник клуба — Дан Гилберт, објавио је јавно писмо навијачима, у којем је агресивно осудио његов потез.[88] Поједини љути навијачи, снимали су видео у којем пале његов дрес.[89] Бивши НБА играчи, укључујући Мајкла Џордана и Меџика Џонсона, такође су критиковали Џејмса због тога што је прешао код Боша и Вејда, умјесто да проба да освоји титулу као главни играч.[90][91][92] Додатно је критикован у септембру, након интервјуа за CNN, када је тврдио да је његова раса можда била фактор у опадању Одлуке.[93][94] Због његових потеза током периода када је био слободан агент, брзо је стекао репутацију као један од најневољенијих америчких спортиста, што је била радикална промјена у односу на претходне године.[95][96] Фраза „носим мој таленат на Јужну плажу“, постала је кључни мотив за критичаре.[97][98] Накнадно, изразио је жаљење због одржавања Одлуке.[96][99][100]

Каријеру у Кливленду завршио је са просјеком од 27,8 поена, 7 скокова, 7 асистенција и 1,7 украдених лопти по утакмици.[101]

2010–2011: Година преиспитивања навијача и медија уреди

 
Џејмс у дресу Мајамија, на утакмици против Вашингтона 2011.

Званично је потписао уговор са Мајамијем 10. јула 2010, преко опције „потпиши и трејдуј“, због чега су Кливленду припала два пика из прве и два из друге рунде, а добили су и опцију да замијене пикове из прве рунде на драфту 2012. са Мајамијем.[102][103] Као дио првог супертима у НБА који су креирали играчи,[104] постао је тек трећи актуелни МВП који је замијенио тимове на почетку наредне сезоне и први од Мозиза Малона 1982.[105] Те вечери, Мајами је приредио забаву за дочек „Велике тројке“, која је прерасла у атмосферу рок концерта.[106] Током окупљања, Џејмс је изјавио да предвиђа династију Мајамија, алудирајући на освајање више титула.[107][108] Ван Мајамија, забава није добро примљена, чиме је додатно погоршана слика јавности о Џејмсу.[109]

У сезони 2010/11, медији и противнички навијачи, третирали су Џејмса и Мајами као зликовце.[110] Сезону су почели лоше, Мајами је на првих 17 утакмица остварио девет побједа и осам пораза.[111] Касније је изјавио да је константно негативно окружење утицало на то да игра са више бијеса него у претходним сезонама.[110] На дан 2. децембра, играо је против Кливленда на гостовању, по први пут након одласка.[112] Постигао је 38 поена у побједи Мајамија, а навијачи су му звиждали кад год је имао лопту.[113] У наставку сезоне, Мајами је остваривао добре резултате и завршио је на другом мјесту на Источној конференцији, иза Чикаго булса, са 58 побједа и 24 пораза,[114] а Џејмс је просјечно биљежио 26,7 поена, 7,5 скокова и 7 асистенција по мечу, уз проценат шута 51%.[39]

У плеј офу, Мајами је побиједио Филаделфија севентисиксерсе са 4:1 у серији, након чега је играо против Бостона у полуфиналу другу годину заредом.[115] У петој утакмици, постигао је последњих десет поена за Мајами, у побједи од 97:87, за укупну побједу 4:1 у серији.[116] Након утакмице, клекнуо је на терену, због емоција, а касније је изјавио да је то била важна побједа за њега лично и за тим.[117] У финалу конференције, Мајами је побиједио Чикаго 4:1 и пласирао се у друго финале у историји, гдје је поражен од Далас маверикса 4:2 у серији.[115] Џејмс је критикован због изгубљеног финала, а посебно што је у последњој четвртини биљежио просјечно три поена.[118] Током плеј офа, биљежио је 17,8 поена по утакмици, што је 8,9 поена мање од просјека који је имао у регуларном дијелу, и највећи је пад просјека поена у регуларном дијелу и плеј офу неког играча у историји лиге.[119]

2011–2013: Двије титуле заредом уреди

Након пораза у финалу од Даласа, одустао је од улоге зликовца коју је створио о себи, што му је, како је рекао, помогло да врати осјећај радости на терену.[110] Такође, одлучио је да током паузе поправи игру „лажног потеза“, због чега је радио са Хакимом Олајџувоном.[111] Предвођени Џејмсом, који је побољшао своје вјештине, Мајами је почео сезону са најбољим учинком у историји, од 18 побједа и 6 пораза.[120] Сезону је завршио са просјеком од 27,1 поен, 7,9 скокова, 6,2 асистенције и 1,9 украдених лопти по утакмици, уз проценат шута 53%.[121]

 
Џејмс на утакмици против Голден Стејта у јануару 2013, када је постао најмлађи играч у историји НБА који је постигао 20,000 поена.[122]

У плеј офу, Мајами је у првој рунди побиједио Њујорк никсе са 4:1 у серији, након чега је играо против Индијане у полуфиналу конференције. Крис Бош је морао да пропусти серију због повреде и Индијана је повела са 2:1.[123] На четвртој утакмици, Џејмс је постигао 40 поена, 18 скокова и 9 асистенција, за побједу од 101:93 и 2:2 у серији.[124] Како би надокнадили одсуство Боша, Мајами је играо са ниском петорком, у којој је Џејмс играо центра, а наставили су да играју у тој формацији и након што се Бош вратио за финале конференције, против Бостона.[125][126] У финалу, Мајами је повео 2:0 у серији, након чега је Бостон добио три утакмице заредом и преокренуо на 3:2. У шестој утакмици, Џејмс је постигао 45 поена, 15 скокова и 5 асистенција, за побједу од 98:79 и 3:3 у серији; његову игру, The New York Times је назвао „партијом која му је дефинисала каријеру“.[127] Мајами је побиједио на седмој утакмици и пласирао се у финале лиге трећи пут у историји и други пут заредом; у финалу, играли су против Оклахома Сити тандера, које је предводио Кевин Дурант.[128] Оклахома је побиједила на првој утакмици, након чега је Мајами побиједио на наредне двије. У четвртој утакмици, погодио је тројку у финишу за побједу од 104:98 и 3:1 у серији.[129] У петој утакмици, остварио је трипл дабл, постигавши 26 поена, уз 11 скокова и 13 асистенција; Мајами је побиједио 121:106 и са 4:1 у серији, освојили су другу титулу у историји, док је Џејмс освојио прву титулу у каријери.[130] У финалу, просјечно је биљежио 28,6 поена, 10,2 скока и 7,4 асистенције по утакмици и добио је награду за најкориснијег играча финала.[131] Током плеј офа, биљежио је просјечно 30,3 поена, 9,7 скокова и 5,6 асистенција по утакмици, а касније, ESPN је његов учинак рангирао као други најбољи у историји модерног доба лиге.[132]

У сезони 2012/13, у фебруару, остваривао је просјечно 29,7 поена и 7,8 асистенција, а поставио је и разне шутерске рекорде.[133][134] Истог мјесеца, Мајами је почео серију побједа, која је на крају трајала 27 утакмица, што је трећа најдужа побједничка серија у историји лиге.[135] Због ових успјеха, часопис Sports Illustrated, описао је Џејмсове игре у фебруару као „мјесец за вјекове“.[136] Мајами је завршио сезону на првом мјесту у конференцији, са 66 побједа и 16 пораза, што је био најбољи резултат тима у историји.[137] Џејмс је добио награду за МВП-ија по четврти пут, са 120 од 121 гласа за прво мјесто и фалио му је само један глас да постане први играч у историји лиге који је добио награду једногласно; један глас добио је Кармело Ентони.[138] Сезону је завршио са просјеком од 26,8 поена, 8 скокова, 7,3 асистенције и 1,7 украдених лопти по утакмици, уз проценат шута 56,6%.[39]

У плеј офу, Мајами је у прве двије рунде побиједио Милвоки баксе 4:0 у серији и Чикаго булсе са 4:1, након чега су играли против Индијане у финалу конференције. У првој утакмици финала, Џејмс је погодио са звуком сирене за побједу од 109:108 након продужетка.[139] Током серије, учинак осталих играча Мајамија је значајно опао, због чега је Џејмс изјавио да се вратио у дане са Кливлендом.[140] Био је најбољи стријелац тима на свакој утакмици, а Мајами је побиједио 4:3 и пласирао се у финале лиге, гдје је играо против Сан Антонија,[141] што је за Џејмса био реванш првог финала, када је шест година раније, изгубио са Кливлендом; упоређујући два финала, рекао је да је много бољи играч него што је био тада.[142] На почетку серије, критикован је због недостатка агресивности и лошег избора шута, а Мајами је губио 3:2.[72][141][143] У шестој утакмици, остварио је други трипл дабл у серији; постигао је 32 поена, од чега 16 у четвртој четвртини, у побједи од 103:100 након продужетка, за 3:3 у серији.[144] У седмој утакмици постигао је 37 поена, уз 12 скокова, чиме је изједначио рекорд по броју постигнутих поена у седмој утакмици; Мајами је побиједио 95:88 и са 4:3 у серији, освојили су другу титулу заредом.[145] Просјечно је биљежио 25,3 поена, 10,9 скокова, 7 асистенција и 2,3 украдене лопте и добио је награду за најкориснијег играча финала по други пут.[146]

2013–2014: Последња сезона уреди

На дан 3. марта 2014, постигао је рекорд каријере, 61 поен против Шарлот бобкетса; такође, то је био рекорд Мајамија по броју поена једног играча на утакмици.[147] Током сезоне 2013/14, био је један од ријетких стандардних играча у тиму, јер је због повреда, Мајами користио 20 различитих стартних постава.[148] Мајами је завршио на другом мјесту у конференцији, са 54 побједе и 28 пораза. Џејмс је двапут изабран за играча недеље[149] и двапут за играча мјесеца;[150] сезону је завршио са просјеком од 27,1 поен, 6,9 скокова и 6,4 асистенције, уз проценат шута 56,7%,[39] а изабран је у идеалну петорку у први тим по осми пут у каријери,[151] као и у други одбрамбени тим лиге.[152] У плеј офу, Мајами је у првој рунди побиједио Шарлот 4:0. У полуфиналу конференције, у четвртој утакмици, изједначио је рекорд каријере у плеј офу, са постигнутих 49 поена, а Мајами је побиједио Бруклин нетсе 4:1 у серији.[153] У финалу конференције, побиједили су Индијану 4:2, чиме се Мајами пласирао у четврто финале лиге заредом, поставши тако четврти тим у историји који је то успио.[154] У финалу, на првој утакмици против Сан Антонија, Џејмс је постигао 25 поена у прве три четвртине, а Мајами је водио пет поена разлике; у четвртој четвртини, није играо због грчева у ногама и Сан Антонио је побиједио 110:95.[155] На другој утакмици, постигао је 35 поена, уз проценат шута 64% и Мајами је изједначио на 1:1.[156] Изгубили су 4:1 у серији,[157] а Џејмс је, у финалу, биљежио просјечно 28,2 поена, 7,8 скокова и двије украдене лопте по утакмици.[158]

Повратак у Кливленд уреди

На дан 25. јуна 2014, одлучио је да раскине уговор са Мајамијем, а 1. јула је постао слободан агент.[159] На дан 11. јула, изјавио је за часопис Sports Illustrated да намјерава да се врати у Кливленд.[160] За разлику од Одлуке, његова објава да се враћа у Кливленд добро је прихваћена.[161][162][163] На дан 12. јула, званично је потписао уговор са тимом,[164] који је током четири сезоне без Џејмса, остварио негативни рекорд, од 97 побједа и 215 пораза.[165] Мјесец дана касније, у тим је дошао Кевин Лав и заједно са Кајријем Ирвингом, формирали су нови трио у борби за титулу.[166]

2014–2016: Трећа титула и финале уреди

 
Џејмс против Горгија Ђенга,, у децембру 2014.

У јануару 2015, паузирао је двије недеље због истегнућа кољена и бола у доњем дијелу леђа, што је била најдужа пауза коју је имао у каријери.[167] Укупно, играо је 69 утакмица у сезони, што је био најмањи број утакмица у току једне сезоне које је одиграо у каријери; постизао је просјечно 25,3 поена, 6 скокова и 7,4 асистенције по утакмици.[39] У плеј офу, Кливленд је побиједио Бостон 4:0 у првој рунди, док је у другој рунди играо против Чикага; на четвртој утакмици, погодио је за побједу са звуком сирене, чиме је изједначио на 2:2 у серији.[168] Кливленд је побиједио са 4:2 у серији и пласирали су се у финале конференције, гдје су играли против Атланте, коју су побиједили 4:0 и пласирали су се у финале, прво за тим од 2007 и шесто за Џејмса, од чега пето заредом, чиме је постао први играч који је наступио у финалу пет пута заредом након Била Расела 1960-их.[169] Кливленд је у финалу играо против Голден Стејта, а Ирвинг и Лав су углавном били повријеђени и нису играли, због чега је Џејмс имао више одговорности у нападу.[169] Кливленд је, предвођен Џејмсом, повео 2:1 у серији; у петој утакмици, при резултату 2:2, Џејмс је постигао 40 поена за Кливленд, а Стеф Кари 37 за Голден Стејт, који је побиједио 104:91.[170] Голден Стејт је побиједио и на шестој утакмици и са 4:2 у серији, освојили су титулу.[171] Иако је Кливленд изгубио, Џејмс је био кандидат за најкориснијег играча финала, али је Андре Игодала добио награду.[172] У финалу, биљежио је просјечно 35,8 поена, 13,3 скока, и 8,8 асистенција по утакмици,[171] а током сезоне, постао је најбољи асистент Кливленда свих времена.[173][174]

Током сезоне 2015/16, био је умијешан у више контроверзи, укључујући и отпуштање тренера Дејвида Блата.[175][176] Упркос томе, Кливленд је завршио на првом мјесту у Источној конференцији, са 57 побједа и 25 пораза.[177] Просјечно је биљежио 25,3 поена, 7,4 скока и 6,8 асистенција, уз 52% шута.[39] Током прве три рунде плеј офа, Кливленд је изгубио само двије утакмице и пласирали су се у ново финале против Голден Стејта,[177] који је поставио нови рекорд лиге, са 73 побједе.[178] Након прве четири утакмице, Голден Стејт је водио 3:1 у серији,[179] након чега је, у петој и шестој утакмици, Џејмс постигао по 41 поен, а Кливленд изједначио на 3:3.[180] На седмој утакмици, остварио је трипл дабл, уз неколико кључних потеза, као што је блокада Игодале;[181] постигао је 27 поена, а Кливленд је побиједио 93:89 и освојио прву титулу у историји тима, као и прву титулу за неки спортски клуб из Кливленда након 52 године: такође, Кливленд је постао први тим у историји НБА који је освојио титулу након што је губио 3:1 у серији.[182] Џејмс је постао трећи играч који је остварио трипл дабл у седмој утакмици финала,[183] а биљежио је просјечно 29,7 поена, 11,3 скока, 8,9 асистенција, 2,3 блокаде и 2,6 украдених лопти.[179] Постао је први играч у историји који је био најбољи у свих пет статистичких категорија у финалу, од свих играча оба тима и постао је први играч у историји који је једногласно изабран за најкориснијег играча финала.[184]

2016–2018: Два финала и одлазак уреди

У сезони 2016/17, имао је проблема са повредама, а Кливленд је биљежио неочекиване поразе;[185] касније, описао је сезону као једну од најчуднијих у каријери.[186] Након пораза од Њу Орлеанс пеликанса у јануару 2017. критиковао је управу јер није створила тим са више великих имена, након чега су из управе критиковали њега.[187] Кливленд је сезону завршио на другом мјесту у конференцији, са 51 побједом и 31 поразом, док је Џејмс просјечно биљежио 26,4 поена, 8,6 скокова, 8,7 асистенција и 4,1 украдену лопту по утакмици.[39] На трећој утакмици прве рунде плеј офа, постигао је 41 поен, уз 13 скокова и 12 асистенција у побједи од 119:114 послије преокрета против Индијане, која је водила 25 разлике на полувремену, чиме је Кливленд надокнадио највећи заостатак на полувремену у историји плеј офа.[188] На петој утакмици финала конференције, против Бостона, постигао је 35 поена и престигао је Џордана на листи најбољих стријелаца плеј офа.[189] Кливленд је побиједио на утакмици и са 4:1 у серији, прошли су у финале лиге, гдје су трећи пут заредом играли против Голден Стејта.[190] Кливленд је изгубио 4:1 у серији, а Џејмс је биљежио просјечно 33,6 поена, 12 скокова и 10 асистенција, чиме је постао први играч у историји који је у финалу просјечно остварио трипл дабл.[191]

 
Џејмс и Кајри Ирвинг у дуелу, након што су три сезоне били саиграчи у Кливленду.[192]

Прије почетка сезоне 2017/18, Ирвинг је трејдован у Бостон, јер није хтио више да игра са Џејмсом.[192] Након слабијег почетка сезоне, Кливленд је у децембру 2017, побиједио на 18 од 19 утакмица.[193] Њихова серија почела је побједом на утакмици против Вашингтона, гдје је Џејмс постигао 57 поена, што му је други највећи број поена на једној утакмици, а изједначио је највећи број поена неког играча Кливленда на једном мечу.[194] У јануару, Кливленд је биљежио доста пораза, а Џејмс је критикован због тога што се није трудио довољно.[195] На дан 30. марта, поставио је рекорд лиге са 867 утакмица заредом на којима је постигао двоцифрени број поена.[196] Сезону је завршио са просјеком од 27,5 поена, 8,6 скокова, 9,2 асистенције и 4,2 украдене лопте по утакмици.[39] Кливленд је сезону завршио на четвртом мјесту у конференцији, а у првој рунди плеј офа, побиједили су Индијану 4:3; на другој утакмици, постигао је 46 поена, укључујући и кош за побједу 100:97 са звуком сирене,[197] након чега је на седмој утакмици, постигао 45 поена за побједу од 105:101.[198] У полуфиналу конференције, Кливленд је побиједио Торонто репторсе 4:0 у серији; на првој утакмици, Џејмс је постигао кош са звуком сирене за побједу од 113:112 након продужетка,[197] док је на другој утакмици постигао 43 поена.[199] У финалу конференције, Кливленд је играо против Бостона и побиједио је 4:3, а Џејмс је на три утакмице постигао преко 40 поена; Кливленд је тако дошао до четвртог финала заредом, сва четири против Голден Стејта, а Џејмс је стигао до осмог финала заредом.[200] У првој утакмици, поставио је рекорд каријере по броју поена у плеј офу, са 51, али је Кливленд изгубио 124:114 након продужетка.[201] Послије утакмице, повриједио је шаку након што је ударио у зид у свлачионици, што је утицало на његов учинак у остатку серије.[202] Кливленд је изгубио са 4:0, а Џејмс је просјечно биљежио 34 поена, 8,5 скокова и 10 асистенција по утакмици у финалу.[203]

Лос Анђелес лејкерси уреди

2018/19: Повреда и без плеј офа уреди

 
Џејмс и Бредли Бил у дуелу, на утакмици између Лејкерса и Вашингтон визардса.

На дан 29. јуна 2018, раскинуо је уговор са Кливлендом и постао је слободан агент.[204] На дан 1. јула, његова менаџерска компанија — Klutch Sports, објавила је да ће потписати за Лос Анђелес лејкерсе,[205] а уговор је званично потписан 9. јула.[206] У интервјуу за часопис Sports Illustrated, Џејмсов агент — Рич Пол, изјавио је: „током 2010, када је отишао у Мајами, било је то због титуле. Године 2014, када се вратио у Кливленд, било је то да би испунио обећање. А 2018, једноставно ради оно што хоће.“[207] Реакције на прелазак су углавном биле позитивне, за разлику од тренутка када је први пут напустио Кливленд, али су неки медији објавили да Лос Анђелес није био његова најпогоднија дестинација.[208]

Лејкерси су очекивали да ће са Џејмсом поново бити конкурентни за титулу, након што нису успјели да се пласирају у плеј оф од сезоне 2013/14, а последњи пут су играли у финалу у сезони 2009/10.[209][210] Након што су довели Џејмса, Лејкерси су довели још неке ветеране и плејмејкере, као што су Џонатан Вилијамс[211] и Тајсон Чандлер.[212] Тим није могао да пронађе идеалну петорку и у првих седам утакмица, побиједили су на само двије.[213] На дан 14. новембра, постигао је 44 поена, 10 скокова и девет асистенција, у побједи против Портланд трејлблејзерса,[214] а четири дана касније, постигао је 51 поен у побједи против Мајамија.[215] Након побједе над Голден Стејтом на Божић, Лејкерси су дошли до учинка од 20 побједа и 14 пораза, али је Џејмс доживио повреду препона,[216] прву велику повреду у каријери.[217] Пропустио је 17 утакмица заредом, што му је било највише у каријери, а без њега, Лејкерси су доживјели велики број пораза и остали су без шанси за плеј оф.[216] То је био први пут да Џејмс није прошао са тимом у плеј оф од 2005. и први пут да није играо финале лиге од 2010.[218] На дан 7. марта, Лејкерси су објавили да је Џејмс пристао да игра мање минута,[219] а 30. марта, званично је отписан за остатак сезоне.[220] Прву сезону у Лејкерсима завршио је са просјеком од 27,4 поена, 8,5 скокова и 8,3 асистенције по утакмици, а поред тога што је пропустио већи дио сезоне, изабран је у идеални тим у трећу петорку, што је био први пут након 12 година, да се није нашао у првој петорци.[39]

2019/2020: Четврта титула уреди

Прије почетка сезоне 2019/20, Френк Вогел је постављен за новог тренера Лејкерса и одмах је трејдовао велики број младих играча у Њу Орлеанс, у замјену за Ентонија Дејвиса.[221] Џејмс је прихватио побољшање тима и промијенио је стил игре, премјестио се на позицију бека за стално и више се посветио одбрани.[222] Лејкерси су сезону почели са 17 побједа и два пораза на првих 19 утакмица, од чега су остварили десет побједа заредом и изједачили најбољи старт сезоне у историји тима.[223] На дан 25. јануара, престигао је Брајанта на трећем мјесту на листи најбољих стријелаца НБА лиге свих времена, дан прије него што је Брајант погинуо у паду хеликоптера.[224] Почетком марта, Лејкерси су побиједили лидера Источне конференције — Милвоки, након чега су побиједили Лос Анђелес клиперсе 112:103,[225] прије него што је сезона прекинута због пандемије ковида 19. Настављена је у јулу, а завршена у августу, у оквиру балона у Орланду.[226][227] Лејкерси су сезону завршили на првом мјесту у Западној конференцији, са 52 побједе и 19 пораза, док је Џејмс завршио сезону као најбољи асистент лиге, по први пут у каријери, остваривши просјек од 10,2 асистенције по утакмици.[228]

У плеј офу, Лејкерси су побиједили Портланд и Хјустон рокетсе са по 4:1 у прве двије рунде, након чега су побиједили Денвер нагетсе у финалу конференције, такође 4:1. У петој утакмици, Џејмс је постигао 38 поена, од чега 16 у четвртој четвртини, уз 16 скокова и 10 асистенција, чиме је донио Лејкерсима прву титулу првака конференције након десет година.[229] У финалу лиге, Лејкерси су играли против Мајамија, са којим је Џејмс освојио прве двије титуле у каријери; повели су 2:0 у серији, а Џејмс је постигао 33 поена у другој утакмици.[230] На петој утакмици, постигао је 49 поена, уз 13 скокова и седам асистенција, али су Лејкерси изгубили 111:108; Џими Батлер је за Мајами постигао 35 поена, уз 12 скокова и 11 асистенција.[231] На шестој утакмици, Лејкерси су побиједили 106:93 и са 4:2 у серији, освојили су титулу, чиме је Џејмс освојио титулу по четврти пут, а такође, четврти пут је проглашен за најкориснијег играча финала.[232] Са 35 година и 287 дана, постао је други најстарији играч у историји НБА који је освојио награду,[233] а такође, постао је једини играч у историји који је награду освојио са три различита тима.[234] Џејмс и његов саиграч — Дени Грин, постали су трећи и четврти играч у историји лиге који су освојили титулу са по три различита тима.[235]

2020/2021 уреди

На дан 31. децембра 2020, постао је први играч у историји НБА лиге који је постигао минимум 10 поена на хиљаду утакмица заредом, у побједи од 121:107 против Сан Антонија.[236] Два мјесеца касније, постао је трећи играч у историји НБА који је постигао 35,000 поена, након Карима Абдул Џабара и Карла Малона,[237] а са 36 година и 50 дана, постао је најмлађи играч који је то остварио.[238]

Репрезентативна каријера уреди

 
Џејмс на шуту преко Јао Минга, на Олимпијским играма 2008.

За репрезентацију Сједињених Америчких Држава дебитовао је на Олимпијским играма 2004. у Атини.[239] Током Игара, углавном је сједио на клупи,[240] а играо је просјечно 14,6 минута и биљежио је 5,8 поена и 2,6 скокова на осам утакмица.[239] Са репрезентацијом је освојио бронзану медаљу, чиме су постали први тим САД који није освојио златну медаљу откако су у састав репрезентације укључени активни играчи из НБА лиге.[241] Џејмс је сматрао да је то што је играо мало било лоше за репрезентацију и да му није дата фер шанса да игра.[240] Његово понашање током Игара, новинари — Адријан Војнаровски и Питер Весчеј, описали су као „без поштовања и неукусно“.[242][243]

На Свјетском првенству 2006. у Јапану, имао је већу улогу у тиму и биљежио је просјечно 13,9 поена, 4,8 скокова и 4,1 асистенцију по утакмици, као замјеник капитена.[244][245] Тим је завршио такмичење са осам побједа и једним поразом, у полуфиналу од Грчке, након чега су у утакмици за треће мјесто побиједили Аргентину и Џејмс је поново освојио бронзану медаљу.[244] Поново је критикован због понашања, овога пута од стране саиграча — Бруса Бовена, који се сукобио са њим током пробе, према једном од чланова особља.[242][246]

 
Џејмс у дресу репрезентације 2012.

Прије него је уврштен на списак за Олимпијске игре 2008, директор репрезентације — Џери Колангело и селектор — Мајк Шишефски, дали су му ултиматум да побољша своје понашање и послушао је њихов савјет.[242][247] На Америчком првенству 2007, постизао је просјечно 18,1 поен, 3,6 скокова и 4,7 асистенција по утакмици, што је био најбољи просјек неког америчког играча у квалификацијама за Олимпијске игре.[248] САД су оствариле скор 10-0, освојиле златну медаљу и квалификовале се за Игре у Кини.[239] Џејмс је похвалио став тима и искуство, изјавивши: „мислим да нисмо схватали шта значи носити дрес САД и представљати све те људе 2004. Дефинитивно знамо то сад.“[249] На Олимпијским играма, САД су оствариле све побједе и освојиле златну медаљу, прву након Игара 2000.[250] У финалу, против Шпаније, постигао је 14 поена, уз шест скокова и три асистенције.[251]

Није играо на Свјетском првенству 2010, али се вратио у тим за Олимпијске игре 2012. у Лондону.[252] Постао је лидер тима, заједно са Брајантом, који је тад имао 34 године и најавио је повлачење из репрезентације.[253] Играо је добро и у нападу и у одбрани и постизао кошеве када је било потребно.[254] Током утакмице против Аустралије, остварио је први трипл дабл за САД на Олимпијским играма у историји репрезентације, са 11 поена, 14 скокова и 12 асистенција.[а] САД су освојиле златну медаљу други пут заредом, поново побједом у финалу против Шпаније.[256] У финалу, Џејмс је постигао 19 поена, поставши тако најбољи стријелац у историји репрезентације.[239][256] Такође, постао је други играч, након Мајкла Џордана, који је у истој години освојио НБА лигу, награду за МВП-ија лиге, МВП-ија финала и златну медаљу на Олимпијским играма.[257] Након Игара, Шиишефски је изјавио о њему: „он је најбољи играч, он је најбољи лидер и паметан је као и било ко други ко игра игру тренутно.“[258]

Профил и стил игре уреди

Висок је 2,06 m, тежак 113 kg, а већину каријере је провео играјући на позицијама крила и крилног центра,[259] али такође игра и на другим позицијама ако је потребно.[260] Због стила игре, који је разноврстан, поређен је са члановима куће славних — Оскаром Робертсоном, Меџиком Џонсоном и Мајклом Џорданом.[31][261][262][263][264] До септембра 2020, просјек каријере био му је 27,1 поен, 7,4 скока, 7,4 асистенције, 1,6 украдених лопти и 0,8 блокади по утакмици.[39] Од 2011, рангиран је као најбољи играч у НБА од стране мреже ESPN и часописа Sports Illustrated.[265][266]

Напад уреди

 
Џејмс у марту 2008. До 2013. био је лидер лиге по проценту шута из игре.[267]

Као руки, са 18 година, био је најбољи стријелац Кливленда у сезони.[268] Такође, рекордер је у више дисциплина за најмлађег играча,[269][270] укључујући и то да је постао најмлађи играч који је постигао 30,000 поена у каријери у НБА.[271] Током првог периода у Кливленду, примарно је играо са лоптом, као крилни плејмејкер, а иако је био примарно фокусиран на шут са дистанце,[261] такође је постао један од бољих играча у продору на кош. Са комбинацијом брзине, хитрости и висине, често ствара проблеме за противничке играче, јер је способан да предрибла више играче и да погађа поред нижих.[272] Ти његови квалитети дошли су до изражаја посебно у контра нападима, гдје је стекао репутацију да, након дефанзивног скока, иде са лоптом на противнички кош.[273] У истом периоду, критикован је због непоузданог шута при скоку или одлагање игре.[274] Тимови су покушавали да искористе те слабости тако што би оставили простор на средини терена, приморавајући га да шутира за три поена или за два поена са даљине, што је стратегија коју је највише користио Грег Попович у финалу између Сан Антонија и Кливленда 2007, када је Џејмс имао само 36% процента шута из игре, на четири утакмице.[275]

Након што је прешао у Мајами, тренер — Ерик Спелстра, промијенио му је позицију.[261] Више времена је проводио у рекету и побољшао је избор шутева и прецизност скок шута.[261][276] Такође је научио како да ради без лопте, у формацији Мајамија у нападу која је названа „pass-happy“.[277] Због тих побољшања, остваривао је велики број поена по утакмици, уз једне од највећих процената шута у каријери.[278] Током тог периода, Том Хаберстох је за ESPN изјавио да су Џејмсова највећа слабост слободна бацања, назвавши их просјечним.[279] У свом другом периоду у Кливленду, опала му је продуктивност, због уласка у средње године,[280] а током 2015. и 2016, имао је најмањи просјек поена по утакмици од своје руки сезоне.[39][281] Такође, шут му је био слабији и рангиран је као најгори високопрофилни шутер у НБА.[282] Упркос тим промјенама, остао је добар нападач, који побјеђује одбрамбене играче са контролом тијела, снагом и промјењивом брзином у нападу.[272]

У већем дијелу каријере, контролисао је напад као примарни играч са лоптом у тиму.[283] Његове способности као плејмејкера, углавном се сматрају једном од његових главних вјештина, а аналитичари су га сврстали међу најбоље додаваче у историји лиге.[284] Користећи своју висину, визију и пажњу коју добија од противничких играча,[285] ствара саиграчима шансе за лаке поене са прецизним асистенцијама.[286] Спроводи неконвенционалне пасеве, као што су код варке при шуту или поред више одбрамбених играча.[287] Његова необична склоност да нађе слободног играча приморала је тимове да укључе неке елементе зонске одбране у стратегију, како би боље покрили слабију страну терена и спријечили Џејмса да додаје лопту играчима на отвореном шуту.[272] На почетку каријере, критикован је због пасова када је под притиском, посебно што се одлучивао да дода лопту умјесто да шутне у последњим секундама тијесних утакмица.[288][289] У наставку каријере, како се мијењао, мијењала се и његова склоност ка пасовима и постао је један од најбољих шутера у последњим тренуцима у лиги.[290]

Одбрана уреди

 
Џејмс у одбрани против Џоа Хариса 2018.

На почетку каријере у НБА, сматран је слабим одбрамбеним играчем, али се, током година, успоставио као један од најбољих у лиги.[291] Године 2009, постао је познат по блокадама након контра напада; покушавајући да стигне противничког играча, блокирао би га на шуту отпозади.[63] Током периода у Мајамију, развио се у разноврсног одбрамбеног играча, а тим се ослањао на њега да покрива свих пет позиција када затреба.[292] Заједно са Шејном Батјеом и Двејном Вејдом, у Мајамију је био дио ултра агресивне одбране,[293] а без лопте, позиционирао се за скок у одбрани или би помагао саиграчима у рекету.[294] Почетком 2014, поједини аналитичари су изјавили да су његове одбрамбене вјештине у опадању, због слабијег труда и због година.[295][296] Током другог периода у Кливленду, његова одбрана је значајно ослабила, а обично се спорије враћао у одбрану због жалби на судијске одлуке; пружао је мање помоћи без лопте и био је мање агресиван у Пик енд рол игри.[297] Сам је изјавио да узима слободно вријеме повремено, кад је у свом „опуштеном моду“.[298] Стекао је репутацију играча који подиже ниво одбране у плеј офу, а поједини аналитичари су његову одбрану назвали „плеј од Леброн“.[299]

Заоставштина уреди

 
Џејмс у дресу Кливленда 2017.

Средњу школу је напустио као највећи таленат и медијски најпраћенији у историји НБА, према бројним новинарима и аналитичарима, као што су: Рајан Џонс,[5]‍:142 Џеј Билас,[300] Крис Брусар,[301] Сем Смит[302] и Крис Форд,[303] а CBS Sports га је назвао „изабраним“.[304] На почетку каријере у НБА, одмах је оставио добар утисак и проглашен је за рукија године.[305] До јуна 2020, укупно је 16 пута изабран у идеални тим лиге, по чему је рекордер, од чега је 13 пута изабран у прву петорку, по чему је такође рекордер.[306] Добио је четири пута награду за најкориснијег играча лиге, по чему је изједначен са Чејмберленом, а иза је Абдул Џабара, Расела и Џордана; Расел и Џејмс су једини који су награду добили четири пута у пет година.[307] Четири пута је добио награду за најкориснијег играча НБА финала, по чему је на другом мјесту, иза Џордана;[308] изабран је у прву петорку идеалног одбрамбеног тима пет пута заредом, од 2009. до 2013, док је 2014. изабран у другу петорку.[39] Иако никад није добио награду за најбољег одбрамбеног играча, два пута је завршио на другом мјесту у гласању, а навео је да му је добијање награде један од главних циљева у каријери.[62][309] Предводећи тимове, играо је десет пута у финалу лиге, по чему је изједначен на трећем мјесту са Абдул Џабаром, а иза је Расела са 12 и Сема Џонса са 11 финала;[310] Од десет финала, освојио је титулу четири пута, а неки аналитичари су га критиковали што нема бољи скор у финалу, док други сматрају да он игра добро у финалу, али да његов тим буде поражен од супериорнијег противника.[311][312][313]

„Нико никада није имао толико хипербола које је морао да испуни као Џејмс и испунио је све до последње.“

—НБА аналитичар — Брајан Вајндорст о Џејмсу.[314]

Због дуговјечности каријере и наступа на терену, бројни спортски медији током година уврстили су га на своје листе најбољих играча свих времена: Sports Illustrated га је сврстао на пето мјесто 2016,[315] ESPN га је сврстао на треће мјесто 2016, иза Џордана и Абдул Џабара,[316] а CBS Sports 2017,[304] Fox Sports 2017,[317] Slam 2018.[318] и Bleacher Report 2019, сврстали су га на друго мјесто, иза Џордана,[319] док је у децембру 2019, проглашен за играча деценије 2010—2019.[320] Поред достигнућа на терену, оцијењено је и да је имао утицаја на унапређење статуса играча у НБА, што је проистекло из његове жеље да мијења клубове као слободни агент; Бен Голивер из часописа The Washington Post, сматра да је његов прелазак у Мајами 2010. дефинисао деценију покрета играча и да је суштински преокренуо однос снага између звијезда и њихових организација.[321] Његови саиграчи, као и противници током каријере, истакли су да има велики утицај; Дрејмонд Грин, против којег је Џејмс играо четири финала заредом, изјавио је: „играчи су преузели контролу над својом судбином. И мислим да многи људи мрзе то... Мислим да су врата која је он отворио за спортисте , а посебно за кошаркаше, највеће достигнуће.“[322]

 
Џејмс у дуелу са Кобијем Брајантом 2016.

Дио је бројних дебата о томе ко је најбољи играч свих времена и често се пореди са Џорданом.[1] Године 2016, у интервјуу за Sports Illustrated, изјавио је да му је главна мотивација да престигне Џордана као најбољи свих времена.[323] У фебруару 2018, вебсајт The Ringer, цијелу недељу је посветио њима двојици, а аутор — Бил Симонс, на крају је закључио да је Џордан и даље испред.[324] У бројним анкетама, изгласан је на друго мјесто, иза Џордана, а испред Брајанта.[325] У анкети 2018. у којој су били укључени само њих двојица, Џордан је добио 82%, а Џејмс 18% гласова;[326] у анкети 2019. Џордан је добио 73% гласова, Џејмс 11,9%, а Брајант 10,6% гласова.[327] Резултати су углавном базирани на основу година, јер старије особе углавном бирају Џордана.[325][326] Дејвис et al. из вебсајта Business Insider, изјавио је: „подаци показују да се млађи, више ангажовани НБА навијачи, приклањају Џејмсу, јер он још увијек игра. Старије генерације, које су гледале Џордана како игра, данас се приклањају Џордану.“[325] Сем Квин из телевизије CBS Sports, рекао је да је Џејмс најближи изазивач Џордана, изјавивши: „граница за грешку када је Џордан умијешан је невјероватно мала. У расправи оних опсједнутих прстеновима, Џордан има више титула и беспрекоран резултат у финалима, што има велику тежину.“[323]

Ван терена уреди

Приватни живот уреди

 
Џејмс са пријатељима на ролекостеру у парку Седар појнт.

Са дјевојком из средње школе — Саваном Бринсон, има троје дјеце. Године 2004, добили су сина — Бронија,[328] након чега су добили другог сина 2007 — Бруса Максимуса и ћерку, Зури Нову 2014.[329] Савану је запросио 31. децембра 2011,[330] а вјенчали су се 14. септембра 2013, у Сан Дијегу, у Калифорнији.[331] Његов најстарији син — Брони, у дјетињству је играо више спортова, укључујући фудбал и кошарку, али му Џејмс није дозвољавао да игра хокеј на леду или амерички фудбал, из безбједоносних разлога.[332][333]

Током три године које је провео у Мајамију, становао је у насељу Коканат Гроув, гдје је купио вилу на три спрата, са погледом на плажу Бискајн беј, за 98 милиона долара.[334] У новембру 2015, купио је вилу од 870 m, у Брентвуду у Лос Анђелесу, за око 21 милион долара.[335]

Године 2020, спасао је Кармела Ентонија из воде, када је струја одвукла са брода, на којем су били заједно са Двејном Вејдом и Крисом Полом на екскурзији у Бахамима.[336] Ентони је описао инцидент у преносу уживо на друштвеној мрежи Instagram, у марту 2020.[337]

Спроводи строги режим вјежби и дијета, како би водио рачуна о здрављу.[338]

Слика у јавности уреди

До 2015, многи новинари, критичари и играчи, сматрају да је он „лице НБА“.[339] Његово мишљење има великог утицаја на људе који доносе битне одлуке у лиги; године 2014, затражио је од комесара лиге — Адама Силвера, да повећа паузу након Ол-стара, што је уведено од наредне сезоне.[340] На дан 13. фебруара 2015, изабран је за првог потпредсједника Асоцијације играча НБА лиге (NBPA).[341]

 
 
Постер Destroy This Mad Brute из 1917. и насловна страна часописа Vogue 2008. на којој су Џејмс и Жизел Биндшен, за који су критичари изјавили да је снимљена по узору на први постер.[342][343]

Током каријере, часопис Forbes, рангирао га је као једног од најутицајнијих спортиста на свијету,[344][345] а 2017, нашао се на листи 100 најутицајнијих људи на свијету, од стране часописа Time.[346] Током првог периода у Кливленду, локални навијачи су га обожавали, а компанија Sherwin-Williams, приказала је огромни банер на којем је био Џејмс, у свом сједишту.[347] Упркос привржености навијача и критичара према њему, били су љути када је, на бејзбол утакмици између Кливленд индијанса и Њујорк јенкија, носио качкет Јенкија.[348] Због својих потеза 2010, када је био слободан агент, а нарочито због емисије Одлука, означен је као један од најомраженијих спортиста у САД.[349] До 2013, његова слика у јавности се углавном поправила и ESPN га је прогласио за најпопуларнијег играча у НБА, други пут у каријери.[350] Године 2014, по први пут је изабран за најпопуларнијег спортисту у САД.[351] Укупно је шест пута био лидер лиге по броју продатих дресова.[352]

Трофеји и предмети који су повезани са њим, били су доста тражени након 2013. Његове руки карте налазе се међу најпродаванијим кошаркашким картама на аукцији икада, а једна од тих карата, поставила је рекорд као најскупље продата карта у модерном спорту, када је продата на аукцији у јулу 2020. за 1,8 милиона долара.[353] Рекорд је, наредног мјесеца оборила руки карта бејзбол играча Микија Траута.[354] Након НБА Ол-стара 2020. сви дресови продати су на аукцији, како би се прикупио новац у хуманитарне сврхе; Џејмсов дрес продат је за 630,000 долара, чиме је поставио рекорд за неки дрес у модерном спорту.[355]

У марту 2008, постао је први црнац и трећи мушкарац икада, након Ричарда Гира и Џорџа Клунија, који се појавио на насловној страни часописа Vogue, гдје је био на слици заједно са Жизел Биндшен.[356] Џемел Хил је за ESPN, написао да сматра да је насловна страна увредљива и незаборавна из погрешних разлога, описујући понашање Џејмса и начин на који држи Биндшен, као копију Кинг Конга, црне звијери која држи бијелу дјевојку у коју је заљубљен.[342][343]

Медији и бизнис уреди

Џејмса представља агент Рич Пол, из агенције Klutch Sports.[357] Његов први агент био је Арон Гудвин, кога је напустио 2005, када му је агент постао Леон Роуз. Роуз се придружио агенцији Creative Artists Agency (CAA) 2007. и заједно са Хенријем Томасом, другим агентом CAA, који представља Стива Неша и Двејна Вејда, радио је на довођењу Џејмса у Мајами 2010; напустио је агенцију 2012, од када га представља Пол.[358] Заједно са пријатељима из дјетињства, Полом, Мавериком Картером и Рендијем Мимсом, формирао је спортску маркетиншку компанију — LRMR, након што је напустио Гудвина. Компанија води рачуна о његовом маркетингу, укључујући и емисију Одлука, због које је критикован.[359][360]

 
Џејмс на Хавајима.

Током каријере, имао је јединствен приступ уговорима у НБА, обично се одлучујући за краће уговоре, како би максимално искористио свој потенцијал за зараду и флексибилност;[103][361][362] године 2006, потписао је трогодишњи уговор са Кливлендом, вриједан 60 милиона долара, умјесто максимални четворогодишњи, јер продужетак уговора вриједи више кад је слободан агент.[363] Тај потез омогућио је и Џејмсу, као и Бошу и Вејду да исте сезоне потпишу уговор са Мајамијем.[364] Током другог периода у Кливленду, потписивао је сваке године нови уговор као слободан агент, како би искористио предност за већу зараду, због чега је НБА повећала ограничење плате.[164][365][366][367] Године 2016, потписао је трогодишњи уговор са Кливлендом,[368] чиме је постао најплаћенији играч у лиги по први пут у каријери.[369]

Током каријере, потписао је спонзорске уговоре са бројним компанијама, као што су: Audemars Piguet,[370] Beats Electronics,[371] Coca-Cola,[372] Dunkin' Brands,[373] McDonald's,[374] Nike[372] и State Farm.[375] Након завршетка средње школе, био је предмет обрачуна понудама између три компаније спортске одјеће и опреме — Nike, Reebok и Adidas,[376] а на крају је потписао за Nike, за око 90 милиона долара.[377] Његов потпис донио је велику зараду компанији.[378] Године 2011, компанија Fenway Sports Group, постала је глобални продавац његових права и гарантован му је мањи удио у енглеском фудбалском клубу Ливерпулу,[379] за који је изјавио да навија.[380] На основу плате и спонзорских уговора, један је од најплаћенијих спортиста на свијету.[381] Године 2013, престигао је Брајанта на листи најплаћенијих кошаркаша на свијету, са укупном зарадом од 56,5 милиона долара.[382] Године 2014, зарадио је више од 30 милиона долара на основу дионица у компанији Beats Electronics, подружници компаније Apple; првобитно је потписао уговор за мали улог у компанији, при њеном оснивању, у замјену да промовише њихове слушалице.[383] Часопис Forbes, сврстао га је на шесто мјесто најплаћенијих спортиста 2015,[384] а на треће мјесто 2016, иза Кристијана Роналда и Лионела Месија.[385] Изјавио је да му је сан да има сопствени НБА тим у будућности.[386] Године 2011, отворио је бутик одјеће, под именом UNKNWN, у Мајамију.[387]

Заједно са комичарем — Џимијем Кимелом, био је домаћин Еспи награда 2007,[388] а гостовао је у премијери 33 сезоне скеч комедије Суботом увече уживо.[389] Такође, глумио је у епизоди HBO серије — Свита, у којој су се такође појављивали, између осталих, Том Брејди, Кристина Агилера, Кање Вест, Скарлет Јохансон и Мет Дејмон.[390] Године 2015, глумио је самога себе у филму Хаос у најави[391] и добио је позитивне критике за свој наступ.[392] Исте године, његова дигитална видео компанија — Uninterrupted, прикупила је 15,8 милиона долара од компанија — Warner Bros. Entertainment и Turner Sports, како би проширила напоре компаније да приближи спортски садржај публици; одржава се на вебсајту Bleacher Report и користиле су је бројни други спортисти, као што су: Роб Гронкауски и Ричард Шерман.[393]

 
Џејмс, Гувернер Калифорније — Гавин Њусом и Маверик Картер 2019, на потпису Њусома да студенти могу да потписују спонзорске уговоре док се баве спортом.

Заједно са пословним партнером — Мавериком Картером, посједује продукцијску компанију SpringHill Entertainment,[394] чији је први рад био документарни филм преко предузећа Lions Gate — Више од игре, који је објављен 2009. и приказује Џејмса кроз средњу школу.[395] Компанија је продуцирала такође шоу телевизијске мреже NBC — Зид,[396] спортски документарни филм компаније Disney XD — Постајући,[397] серију телевизије Starz — Кајање преживелог,[398] као и анимирану веб серију The LeBrons.[399] Године 2016, CNBC је објавио ТВ шоу Енергичност Кливленда, у којем је гостовао Џејмс, а у којем се четири предузетника из сјеверног Охаја финансирају како би уредили насеља у Кливленду.[400] Године 2017, заједно са Мавериком Картером и Дрејком, продуцирао је документарни филм Винса Картера, под називом Ефекат Картера, који је приказан на филмском фестивалу у Торонту.[401][402] У фебруару 2018, објављено је да ће његова продукцијска кућа продуцирати нови филм у оквиру серијала Кућна забава.[403] Касније тог мјесеца, након што је у једном интервјуу говорио против предсједника САД — Доналда Трампа, новинарка телевизијске мреже Fox News — Лаура Инграм, рекла је да је неразумно тражити политички савјет од некога ко прима 100 милиона годишње да би шутирао лопту, написавши још: „ћути и дриблај“.[404] То је допринјело да креира серијал документарних филмова, како би промијенио улогу спортиста у политичком и културном животу; покренуо га је на телевизијској мрежи Showtime, под називом Ћути и дриблај.[405] Године 2018, заједно са Арнолдом Шварценегером, покренуо је компанију Ladder, која производи додатке исхрани, како би помогао спортистима у борби са грчевима, након што је и сам имао проблема са њима током финала 2014.[406]

Године 2012, заједно са Картером и Полом Вачером, уложио је мање од милион долара у ланац ресторана брзе лежерне хране — Blaze Pizza, у Пасадени; њихова инвестиција је до 2017. порасла на 25 милиона долара.[407] Касније је постао заступник компаније и почео је да је промовише у рекламама, након што му је истекао уговор са компанијом McDonald's.[407]

Године 2019, након завршетка сезоне, поднио је захтјев преко фиктивне компаније да патентира заштитни знак за термин „такос уторком“, за коришћење приликом преузимања аудио визуелних радова, у подкастима, на друштвеним мрежама, онлајн маркетингу и забавним сервисима.[408] То је повезано са његовим коришћењем термина на друштвеној мрежи Instagram током породичних вечера са такосима. Захтјев је одбила канцеларија САД за патентирање, наводећи да је то „познати термин, порука или израз, који се користи од стране многих извора који се ослањају на уобичајене, породичне општепознате концепте осјећања“.[409]

У фебруару 2019, објављено је да ће бити извршни продуцент новог албума репера 2 Chainz — Rap or Go to the League. Продукцијска кућа — Def Jam, објавила је да је намјера албума „да прославља црначку изврсност и да се фокусира на моћ образовања и предузетништва.“ Такође, објављено је да наслов „изазива мишљење да је једина могућност у граду из унутрашњости, да постанеш репер или играч са лоптом.“[410]

До априла 2021, најпраћенији је кошаркаш на друштвеној мрежи Instagram, а четврти је најпраћенији спортиста, иза Кристијана Роналда, Месија и Нејмара.[411]

Године 2020, постао је инвеститор у компанијама tequila, као и у компанији mezcal за бренд Lobos 1707.[412]

Након фрустрација због коментара о покрету Black Lives Matter, који је објавила сенаторка САД — Кели Лефлер из Републиканске странке, која је у том тренутку била власник тима Атланта дримс, помогао је играчици Дримса — Рене Монтгомери, да купи тим.[413]

Године 2021, продужио се компанији Fenway Sports Group, као партнер, чиме је постао један од власника кабловске телевизије New England Sports Network, аутомобилске организације Roush Fenway Racing, бејзбол тима Бостон ред сокси и фудбалског клуба Ливерпул, гдје је већ имао 2% власништва.[414] Након инвестиција, Џејмс и Картер су постали први црни партнери компаније.[414]

Активизам уреди

 
Џејмс, прва дама — Мишел Обама и Двејн Вејд, у јануару 2014.

Активни је члан непрофитних организација, као што су: After-School All-Stars, Boys & Girls Clubs of America, и Children's Defense Fund.[415][416][417] Такође, има своју хуманитарну организацију — LeBron James Family Foundation, чије је сједиште у Акрону.[418] Од 2005, фондација помаже одржавању годишњег скупа са бициклима, како би се прикупио новац за разне случајеве.[419] Године 2015, потписао је уговор са Универзитетом Акрон, према којем додјељује стипендије за највише 2,300 ученика, од 2021.[420] Године 2016, донирао је 2,5 милиона долара Смитсоновском Музеју Афроамеричке историје и културе, како би подржао изложбу Мухамеда Алија.[421] Године 2017, добио је награду Држављанство Валтер Кенеди , од стране НБА, за службу и посвјећеност заједници.[422] У новембру исте године, школски одбор Акрона, прихватио је отварање јавне основне школе „I Promise School“, која је креирана уз помоћ фондације Леброн Џејмс, како би помогли дјеци која се муче у основним школама, да остану у школи.[423] Касније је изјавио да му је то било најважније професионално остварење у животу, а школа је отворена 30. јула 2018.[424]

 
 
Џејмс у сусрету са предсједницима — Џорџом В. Бушем 2008. и Бараком Обамом 2012

Током каријере, заузимао је ставове о бројним контроверзним питањима, а у више прилика, изјавио је да осјећа потребу да покрене промјене користећи свој статус.[425] Та питања укључују Рат у Дарфуру,[426][427][428][429] убиство седамнаестогодишњака Трајвона Мартина 2012,[430] расистички коментар тадашњег власника Шарлот бобкетса — Доналда Стерлинга 2014,[425] као и убиства Афроамериканаца од стране полицајаца 2014. — 44-годишњег Ерика Гарнера у јулу[431] и осамнаестогодишњег Мајкла Брауна, у августу.[432] Након расистичког инцидента у Лос Анђелесу 2017, изјавио је: „Бити црн у Америци је жилаво. Дуг је пут за нас као друштва и за нас као Афроамериканаца док не будемо једнаки у Америци.“[433] Касније исте године, након митинга Уједињени прави, довео је у питање слоган „Направимо Америку сјајном поново“, који је у својој кампањи раније користио Роналд Реган, а затим и Доналд Трамп, изјавивши: „тужно је оно што се дешава у Шарлотсвилу. Је ли ово правац којим наша држава иде? Направимо Америку сјајном поново, а? Наша омладина заслужује боље!“[434] Године 2017, Стеф Кари је изјавио да неће ићи у Бијелу кућу да би прославио титулу са Голден Стејтом, а Трамп је изјавио да више није добродошао тамо, након чега је Џејмс назвао Трампа разним увредљивим именима.[435] Током интервјуа са новинаром телевизијске мреже CNN — Доном Лемоном 2018, оптужио је Трампа да жели да подијели државу преко спорта, изјавивши да спорт никада није био нешто што дијели људе, већ нешто што их спаја. Рекао је да никада неће сједјети преко пута њега, иако је сједио преко пута Барака Обаме.[436] Као одговор, Трамп је написао: „Леброна Џејмса је управо интервјуисао најглупљи човјек на телевизији, Дон Лемон. Учинио је да Леброн изгледа паметно, што није лако урадити.“[437] Подржао је Колина Каперника током протествовања химне, када је клечао на терену, изјавивши да је прогоњен због расе и да би га он ангажовао да посједује НФЛ тим.[438] Носио је одјећу у знак подршке више пута у емисијама.[439][440]

У јуну 2018, донирао је 20,000 долара предсједничкој кампањи Обаме.[441] Касније током године, окупио је скоро 20,000 људи у арени Квиксен, како би слушали телевизијску рекламу Обаме од 30 минута — Америчке приче, америчка рјешења.[442] Реклама је приказана на великом екрану на бини гдје је Џеј-Зи касније одржао бесплатан концерт.[442] У новембру 2016, подржавао је и учествовао је у кампањи Хилари Клинтон за предсједника.[443][444]

Током протеста у Хонгконгу 2019/20, реаговао је на твит Дерила Морија из Хјустона, који је затим обрисан;[445] Мори је изјавио да подржава про демократски покрет у Хонгконгу, што је постало предмет контроверзи, након чега је Џејмс изјавио да је Мори погрешно информисан.[446] Заузео је ставове по питању бројних других спортских контроверзи, као што су проблеми Каперника у НФЛ-у и крађа знакова противничких играча од стране Хјустон астроса у МЛБ-у.[447][448]

 
Џејмс потписује лопту.

У августу 2020, носио је модификован качкет слогана „Направимо Америку сјајном поново“, путем које је позивао на хапшење полицајаца који су били укључени у убиство Брионе Тејлор.[449] На дан 19. августа 2020, објавио је да намјерава да учествује у кампањи Џоа Бајдена за предсједничке изборе 2020.[450] Говорио је за покрет „Више од гласа“, путем којег је храбрио Афроамериканце да гласају,[451] изјавивши: „људе у нашој заједници су лагали много година. Имамо људе који су осуђивани у прошлости, а којима је речено да не могу да гласају јер су осуђивани. То је сузбијање бирача.“[452]

На дан 27. августа 2020, заједно са саиграчима из Лејкерса и играчима Милвокија, почео је да протестује плеј оф због убиства Џејкоба Блејка.[453] Виши савјетник Бијеле куће — Џаред Кушнер, изјавио је да планира да прича са Џејмсом о бојкоту; због жеље играча да разговарају, посјетили су Барака Обаму, који их је савјетовао да играју плеј оф и да заврше сезону.[454]

Филмографија уреди

Филмови уреди

Година Назив Улога Напомене
2008. Више од игре Сам себе
2009. Коцкасти коријени: Прича о Сунђер Бобу Коцкалонеу
2015. Хаос у најави
2018. Стопалићи Гванги Гласовна улога
2021. Свемирски баскет: Ново наслеђе Сам себе Такође продуцент

Телевизија уреди

Година Назив Улога Напомене
2004. Моја жена и дјеца Сам себе Сезона 4, епизода 19
2005. Симпсонови Сезона 16, епизода 8: „Хомер и Аве Марија Неда“
2007. Уживо суботом увече Епизода: Леброн Џејмс / Кање Вест
2009. Свита Сезона 6, епизода 12
Сунђер Боб Коцкалоне Епизоде 123 и 124: „Коцка је бачена“
2011–2014. Лебронови Главна улога
2015. Покајање преживелог Сезона 2, епизода 15[455]
2016. Мали Титани Напријед! Сезона 3, епизода 23
2018— Радња Домаћин Извршни продуцент
2020. Дипломирајте заједно: Америка части разреде средње школе 2020.[456]
Направљено ручно N/A

Статистика каријере уреди

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери
† Године када је освојио титулу

Регуларни дио сезоне уреди

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2003/04. Кливленд кавалирси 79 79 39.5 .417 .290 .754 5.5 5.9 1.6 .7 20.9
2004/05. 80 80 42.4* .472 .351 .750 7.4 7.2 2.2 .7 27.2
2005/06. 79 79 42.5 .480 .335 .738 7.0 6.6 1.6 .8 31.4
2006/07. 78 78 40.9 .476 .319 .698 6.7 6.0 1.6 .7 27.3
2007/08. 75 74 40.4 .484 .315 .712 7.9 7.2 1.8 1.1 30.0*
2008/09. 81 81 37.7 .489 .344 .780 7.6 7.2 1.7 1.1 28.4
2009/10. 76 76 39.0 .503 .333 .767 7.3 8.6 1.6 1.0 29.7
2010/11. Мајами хит 79 79 38.8 .510 .330 .759 7.5 7.0 1.6 .6 26.7
2011/12.† 62 62 37.5 .531 .362 .771 7.9 6.2 1.9 .8 27.1
2012/13.† 76 76 37.9 .565 .406 .753 8.0 7.3 1.7 .9 26.8
2013/14. 77 77 37.7 .567 .379 .750 6.9 6.4 1.6 .3 27.1
2014/15. Кливленд кавалирси 69 69 36.1 .488 .354 .710 6.0 7.4 1.6 .7 25.3
2015/16.† 76 76 35.6 .520 .309 .731 7.4 6.8 1.4 .6 25.3
2016/17. 74 74 37.8* .548 .363 .674 8.6 8.7 1.2 .6 26.4
2017/18. 82 82 36.9* .542 .367 .731 8.6 9.1 1.4 .9 27.5
2018/19. Лос Анђелес лејкерси 55 55 35.2 .510 .339 .665 8.5 8.3 1.3 .6 27.4
2019/20.† 67 67 34.6 .493 .348 .693 7.8 10.2 1.2 .5 25.3
Каријера 1265 1264 38.4 .504 .344 .734 7.4 7.4 1.6 .8 27.1
Ол-стар 16 16 28.8 .525 .328 .725 6.3 6.0 1.2 .4 24.1

Плеј оф уреди

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2006. Кливленд кавалирси 13 13 46.5 .476 .333 .737 8.1 5.8 1.4 .7 30.8
2007. 20 20 44.7 .416 .280 .755 8.1 8.0 1.7 .5 25.1
2008. 13 13 42.5 .411 .257 .731 7.8 7.6 1.8 1.3 28.2
2009. 14 14 41.4 .510 .333 .749 9.1 7.3 1.6 .9 35.3
2010. 11 11 41.8 .502 .400 .733 9.3 7.6 1.7 1.8 29.1
2011. Мајами хит 21 21 43.9 .466 .353 .763 8.4 5.9 1.7 1.2 23.7
2012.† 23 23 42.7 .500 .259 .739 9.7 5.6 1.9 .7 30.3
2013.† 23 23 41.7 .491 .375 .777 8.4 6.6 1.8 .8 25.9
2014. 20 20 38.2 .565 .407 .806 7.1 4.8 1.9 .6 27.4
2015. Кливленд кавалирси 20 20 42.2 .417 .227 .731 11.3 8.5 1.7 1.1 30.1
2016.† 21 21 39.1 .525 .340 .661 9.5 7.6 2.3 1.3 26.3
2017. 18 18 41.3 .565 .411 .698 9.1 7.8 1.9 1.3 32.8
2018. 22 22 41.9 .539 .342 .746 9.1 9.0 1.4 1.0 34.0
2020.† Лос Анђелес лејкерси 21 21 36.3 .560 .370 .720 10.8 8.8 1.2 0.9 27.6
Каријера 260 260 41.6 .496 .335 .741 9.0 7.2 1.7 1.0 28.8

Успјеси уреди

 
Џејмс (централно), током прославе титуле са Мајамијем 2012.
НБА[39]
Репрезентација[457]
Средња школа[10]
  • Државни првак: 2003
  • 3× Првак средњих школа Охаја: 2000, 2001, 2003
  • Награда Нејсмит играч године средњих школа: 2003[458]
  • 2× Играч године средњих школа САД: 2002, 2003
  • 2× Гаротејд играч године: 2002, 2003
  • 2× Играч године средњих школа САД по избору часописа USA Today: 2002, 2003
  • 3× Ohio Mr. Basketball, за најбољег кошаркаша средњих школа Охаја: 2001, 2002, 2003
  • 3× Идеални тим средњих школи САД по по избору часописа USA Today: 2001, 2002, 2003
  • 2× Кошаркаш године средњих школа Охаја по избору часописа PARADE: 2002, 2003
  • Кошаркаш године САД по избору компаније McDonald's: 2003[459]
  • Свеамеричка Ол-стар утакмица средњих школа, McDonald's: 2003[460]
  • МВП Свеамеричке Ол-стар утакмице средњих школа, McDonald's: 2003
  • МВП Роундбел класика: 2003[461]
  • МВП Џордан бренд класика: 2003[461]
  • Број 23 повучен од стране средње школе Сент Винсент—Сент Мери[462]
  • Кућа славних средње школе Сент Винсент—Сент Мери (генерација 2011)[463]
  • Стадион средње школе Сент Винсент—Сент Мери преименован је у Арена Леброн Џејмс[464]
Остало
  • Спортиста деценије по избору новинске агенције Associated Press: 2010—2019
  • 4× Спортиста године по избору новинске агенције Associated Press: 2013, 2016, 2018, 2020[465]
  • 3× Спортиста године часописа Sports Illustrated: 2012, 2016, 2020[466][467]
  • Спортиста године часописа Sporting News: 2012[468]
  • 3× МВП НБА лиге по избору часописа Sporting News: 2006, 2009, 2010[469][470]
  • Руки године по избору часописа Sporting News: 2004[471]
  • Тим деценије НБА по избору часописа Sports Illustrated: 2000—2009[472]
  • 6× Спортиста године у Кливленду: 2004, 2005, 2006, 2009, 2015, 2016[473]
  • 19× добитник награде Еспи: 15 индивидуално, четири као дио тима[474]
  • 2× Спортиста године САД, награда Хикок белт: 2012, 2013
  • Национално удружење за напредак обојених (NAACP) — награда Џеки Робинсон: 2017
  • NAACP – предсједничка награда: 2021
  • Спортиста године часописа Time: 2020
  • Награда Еми за спорт: 2020, за дугометражни спортски документарни филм (као извршни продуцент филма Које је моје име? - Мухамед Али 1 дио)[475]
  • Главна улица у центру Акрона преименована је у Пут Краљ Џејмс[476]
  • Комеморативни банер на шестоспратници у центру Акрона[476]
  • Почасна свлачионица на објектима за фудбал и кошарку на Државном универзитету Охаја[477][478]

Рекорди и достигнућа уреди

  • један од двојице играча у НБА историји који је четири пута освојио награду за најкориснијег НБА играча;
  • један од осам играча у НБА историји који је постигао 2,000 поена у седам сезона заредом;
  • један од четири играча у НБА историји који је имао просјек од 20 поена, 5 скокова и 5 асистенција у првој сезони, поред Оскара Робертсона, Мајкл Џордана и Тајрика Еванса;
  • један од пет играча у НБА историји који је имао просјек од 25 поена, 7 скокова и 7 асистенција у сезони (постигао пет пута);
  • један од три играча у НБА историји који је имао просјек од 30 поена, 7 скокова и 7 асистенција у сезони, поред Оскара Робертсона (постигао пет пута) и Мајкл Џордана;
  • један од четири играча у НБА историји који је имао просјек од 31 поен, 7 скокова и 6 асистенција у сезони, поред Оскара Робертсона (постигао два пута), Џерија Веста и Мајкла Џордана;
  • један од два играча у НБА историји који је имао просјек од 27 поена, 6 скокова и 6 асистенција у шест сезона заредом, иза Оскара Робертсона који је то постигао осам пута заредом;
  • један од четири играча у НБА историји који је имао просјек од 25 поена, 5 скокова и 5 асистенција за вријеме каријере, поред Оскара Робертсона, Џерија Веста и Мајкла Џордана;
  • једини играч у НБА историји који је имао просјек од 26 поена, 6 скокова и 6 асистенција за вријеме каријере;
  • једини играч у НБА историји који је постигао 2,000 поена, 500 скокова, 500 асистенција и 100 украдених лопти у четири сезоне заредом;
  • један од три играча у НБА историји који је имао просјек од 30 поена, 10 скокова и 7 асистенција у плеј офу, поред Оскара Робертсона и Ларија Бирда;
  • један од три играча у НБА историји који је остварио трипл-дабл у првом плеј офу;
  • први играч у НБА историји који је добио 2,5 милиона гласова за НБА Ол-стар у три сезоне;
  • први играч у НБА историји који је постигао 40 поена у првој утакмици плеј офа, са 41 поеном на утакмици против Вашингтон визардса, 28. априла 2006;
  • први играч на позицији ниског крила који је у НБА историји имао просјек од 8,0 асистенција по утакмици (2009./2010);
  • највише постигнутих поена у плеј офу заредом, са 25 поена против Детроит пистонса, 31. маја 2007. године;
  • играч са највише постигнутих поена у историји НБА плеј офа;
  • играч са највише украдених лопти у историји НБА плеј офа;
  • играч са највише погођених шутева у историји НБА плеј офа.
Рекорди као најмлађи играч
  • најмлађи играч изабран као први пик на НБА драфту (18 година);
  • најмлађи играч који је остварио трипл-дабл (20 година и 20 дана), на утакмици против Портланд трејлблејзерса, постигао је 27 поена, 11 скокова и 10 асистенција, 19. јануара 2005;
  • најмлађи играч који је постигао 30 поена на утакмици (18 година, 334 дана), постигао 33 поена, 29. новембра 2003. против Мемфис гризлиса;
  • најмлађи играч који је постигао 40 поена на утакмици (19 година, 88 дана), постигао 41 поен, 27. марта 2004. против Њу Џерсија;
  • најмлађи играч са просјеком поена већим од 30 поена по утакмици;
  • најмлађи играч који је проглашен за најкориснијег играча Ол-стар утакмице (21 година, 55 дана);
  • најмлађи играч са постигнутих 20,000 поена (28 година и 17 дана).

Напомене уреди

  1. ^ Асистенције на Олимпијским играма почеле су да се рачунају у званичну статистику 1976.[255]

Референце уреди

  1. ^ а б
  2. ^ Staff, From NBA com. „LeBron James makes history, wins Finals MVP with 3 different franchises”. NBA.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 10. 2020. 
  3. ^ Welcome to House Three Thirty - LeBron James Family Foundation
  4. ^ „Lebron James to open House 330 in Akron - Time.com”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Jones, Ryan (2003). King James: Believe the Hype. New York: St. Martin's Griffin. ISBN 978-0-312-34992-9. 
  6. ^ Donegan, Lawrence (2. 3. 2003). „America's most wanted”. The Guardian. Приступљено 29. 5. 2018. 
  7. ^ а б „LeBron James Biography”. JockBio.com. Архивирано из оригинала 17. 01. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  8. ^ Nichols, Rachel (30. 7. 2018). „LeBron James opens up on his new school, the Lakers and life's challenges”. ESPN. Приступљено 31. 7. 2018. 
  9. ^ Covert, Colin (15. 10. 2009). „Movie review: Band of brothers in 'More Than a Game'”. Star Tribune. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2012. 
  10. ^ а б в г д ђ е „Prospect Profile: LeBron James”. NBA.com. Архивирано из оригинала 9. 7. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013. 
  11. ^ Lee Morgan, David; Gaffney, Tom (26. 3. 2000). „Winning one for Carter”. Akron Beacon Journal. стр. D8. Приступљено 3. 7. 2018 — преко Newspapers.com.  Шаблон:Free access
  12. ^ а б в г „LeBron James stats, details, videos, and news”. NBA.com. Приступљено 27. 5. 2017. 
  13. ^ Abrams, Jonathan (2. 5. 2010). „Heading Home to Celebrate”. The New York Times. Приступљено 30. 5. 2012. 
  14. ^ Jones, Ryan (30. 12. 2014). „Ohio Player”. SLAM Magazine. Приступљено 27. 5. 2012. 
  15. ^ „What Is the NBA's Educational Requirement?”. Reference. Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  16. ^ Garner, Dwight (9. 9. 2009). „An N.B.A. Giant and How He Grew”. The New York Times. стр. C1. Приступљено 3. 5. 2010. 
  17. ^ Withers, Tom (24. 7. 2009). „LeBron's Book Shows Struggle With Fame”. CBS News. Архивирано из оригинала 08. 09. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  18. ^ а б в „James ruled ineligible, plans to appeal decision”. ESPN. ESPN.com News Services. 31. 1. 2003. Приступљено 8. 3. 2009. 
  19. ^ „Prep star James can continue drive for state title”. ESPN. Associated Press. 27. 1. 2003. Приступљено 8. 3. 2009. 
  20. ^ „2009–2010 NCAA Division I Manual” (PDF). National Collegiate Athletic Association. август 2009. стр. 163. 
  21. ^ Bolch, Ben (9. 2. 2003). „James Is Too Much for Westchester”. Los Angeles Times. Приступљено 18. 8. 2014. 
  22. ^ „Boys Basketball D2 State Champs”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2018. 
  23. ^ Ward, Austin (2. 6. 2016). „Remember that time Urban Meyer tried to recruit LeBron James?”. ESPN. Приступљено 3. 2. 2018. 
  24. ^ Abrams, Jonathan (3. 5. 2009). „LeBron James: Two Sports, One Superstar”. The New York Times. Приступљено 27. 5. 2012. 
  25. ^ Graham, Tim (31. 5. 2009). „LBJ and NFL: A fantasy based in reality”. ESPN. Приступљено 9. 8. 2009. 
  26. ^ Breech, John (27. 5. 2013). „Theismann: LeBron James is 'talented enough' to be an NFL QB”. CBS Sports. Приступљено 27. 5. 2013. 
  27. ^ Barnwell, Bill (5. 8. 2013). „Could LeBron James Really Play in the NFL?”. Grantland. Приступљено 14. 8. 2013. 
  28. ^ Wilson, Ryan (12. 8. 2013). „Mike Wallace latest to say LeBron James would dominate NFL”. CBS Sports. Приступљено 14. 8. 2013. 
  29. ^ „2003 NBA Draft”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  30. ^ „Expectations for James more than met”. ESPN. Associated Press. 30. 10. 2003. Приступљено 30. 5. 2012. 
  31. ^ а б „LeBron James: Player Info Page”. NBA.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2007. г. Приступљено 27. 4. 2007. 
  32. ^ „20–5–5: Tyreke Evans makes rookie history”. News10/KXTV. Associated Press. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  33. ^ „2003–04 Cleveland Cavaliers”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2007. 
  34. ^ „2005 NBA All-Star Game”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 08. 10. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  35. ^ Pierce, Charles (21. 2. 2005). „The Future Is Now”. Sports Illustrated. Приступљено 21. 5. 2017. 
  36. ^ а б „2004–2005 Season” (PDF). NBA. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2009. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  37. ^ „2004–05 Cleveland Cavaliers”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 4. 2007. 
  38. ^ Sheridan, Chris (19. 2. 2006). „LeBron and Pistons lead East to All-Star game win”. ESPN. Приступљено 4. 2. 2018. 
  39. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „LeBron James NBA & ABA Stats”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 29. 03. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2013. 
  40. ^ „James, Nash share Sporting News MVP award”. ESPN. Associated Press. 12. 5. 2006. Приступљено 5. 5. 2007. 
  41. ^ „James, Cavs Top Mavs To Clinch Playoff Berth”. NBA.com. 29. 3. 2006. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2007. 
  42. ^ „James' playoff debut triple-double carries Cavs”. ESPN. Associated Press. 22. 4. 2006. Приступљено 1. 5. 2007. 
  43. ^ Realist, The NBA (3. 5. 2011). „Kobe Bryant vs. Lebron James: Game Winning Shots”. Chasing 23. Архивирано из оригинала 31. 5. 2013. г. Приступљено 1. 6. 2013. 
  44. ^ „2006 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 07. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  45. ^ Windhorst, Brian (2. 10. 2013). „LeBron James returns to chalk toss”. ESPN. Приступљено 24. 11. 2013. 
  46. ^ Mandell, Nina (30. 10. 2014). „LeBron James is bringing the chalk toss back after 95% of Twitter users voted yes”. USA Today. Приступљено 16. 11. 2014. 
  47. ^ Simmons, Bill (2009). The Book of Basketball. New York: ESPN Books. стр. 499. ISBN 9780345511768. 
  48. ^ „2006–07 Cleveland Cavaliers”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 4. 2007. 
  49. ^ „LeBron bewilders Pistons as Cavaliers inch closer to NBA finals”. ESPN. Associated Press. 1. 6. 2007. Приступљено 31. 5. 2007. 
  50. ^ LeBron James takes over Game 5! на сајту YouTube
  51. ^ а б ESPN.com Staff (20. 6. 2012). „Greatest NBA playoff performances”. ESPN. Приступљено 23. 6. 2012. 
  52. ^ „Gibson's 31 points, James' balanced play puts Cavs in NBA Finals”. ESPN. Associated Press. 2. 6. 2007. Приступљено 11. 12. 2016. 
  53. ^ а б „2007 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  54. ^ „2007 NBA Finals”. Basketball Reference. Sports Reference. Приступљено 6. 8. 2017. 
  55. ^ „Allen's flurry of 3s help East hold on for All-Star win”. ESPN. Associated Press. 18. 2. 2008. Приступљено 4. 2. 2018. 
  56. ^ Starkey, Mike (21. 3. 2008). „LeBron James becomes Cleveland Cavaliers all-time scoring leader”. The Plain Dealer. Приступљено 23. 6. 2020. 
  57. ^ Haberstroh, Tom (26. 12. 2012). „LeBron James: 'Scoring not my job'”. ESPN. Приступљено 4. 2. 2018. 
  58. ^ „2007–08 NBA Standings”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2013. 
  59. ^ „2008 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  60. ^ „Pierce, James duke it out as Celtics close out Cavs in Game 7”. ESPN. Associated Press. 19. 5. 2008. Приступљено 18. 2. 2013. 
  61. ^ MacMahon, Tim (28. 5. 2011). „Stevenson: LeBron beef 'pretty much over'”. ESPN. Приступљено 13. 4. 2013. 
  62. ^ а б „Howard, Bryant headline 2008–09 NBA All-Defensive First Team”. NBA.com. 6. 5. 2009. Архивирано из оригинала 8. 5. 2009. г. 
  63. ^ а б Abrams, Jonathan (5. 5. 2010). „On Defense, James Is Closer Than He Appears”. The New York Times. Приступљено 11. 6. 2013. 
  64. ^ Simmons, Bill (2009). The Book of Basketball. New York: ESPN Books. стр. 477. ISBN 9780345511768. 
  65. ^ „LeBron sits as Cavs fail to match best home record”. Toledo Blade. Associated Press. 16. 4. 2009. Приступљено 18. 2. 2013. 
  66. ^ „James outdistances Bryant in winning Kia MVP award”. NBA.com. 4. 5. 2009. Архивирано из оригинала 7. 5. 2009. г. Приступљено 4. 5. 2009. 
  67. ^ Hollinger, John (24. 3. 2009). „PER Diem: March 24, 2009”. ESPN Insider. ESPN. Приступљено 8. 10. 2017. 
  68. ^ „2009 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  69. ^ „James' dramatic buzzer-beater drops Magic, evens series at 1–1”. ESPN. Associated Press. 23. 5. 2009. Приступљено 18. 2. 2013. 
  70. ^ Taylor, Phil (2. 6. 2009). „LeBron sent a clear message by not shaking hands with Magic”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 04. 08. 2009. г. Приступљено 18. 7. 2010. „Not only would it have saved him the smattering of grief he's been getting from the media and fans the last few days, it just would have also been the right thing to do” 
  71. ^ Rhoden, William (2. 6. 2009). „A Handshake Is Not Too Much to Ask, Even From a King”. The New York Times. Приступљено 18. 7. 2010. „It's hard for me to congratulate somebody after you just lose to them” 
  72. ^ а б „LeBron: Do what's best for team”. ESPN. Associated Press. 8. 6. 2013. Приступљено 8. 6. 2013. 
  73. ^ Schmitt Boyer, Mary (5. 2. 2010). „Cleveland Cavaliers star LeBron James glad point-guard assignment is temporary”. cleveland.com. Приступљено 18. 7. 2013. 
  74. ^ „2009–10 NBA Season Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 14. 07. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  75. ^ „LeBron James Wins NBA's 2009–10 Most Valuable Player Award”. Cleveland Cavaliers Official Website. 2. 5. 2010. Приступљено 4. 2. 2018. 
  76. ^ а б „LeBron's triple-double not enough as Celtics move on to face Magic”. ESPN. Associated Press. 13. 5. 2010. Приступљено 15. 7. 2010. 
  77. ^ Moore, Matt (11. 5. 2010). „NBA Playoffs Celtics Cavs Game 5: Celtics dominate as LeBron James fails in the big time”. NBC Sports. Приступљено 3. 7. 2012. 
  78. ^ „Celtics hand Cavaliers worst home playoff loss in team history”. ESPN. Associated Press. 11. 5. 2010. Приступљено 15. 7. 2010. 
  79. ^ „NBA Free Agency: Who's going where?”. ESPN. 30. 6. 2010. Приступљено 30. 10. 2010. 
  80. ^ „LeBron says he'll sign with Miami Heat”. Fox Sports. 9. 8. 2010. Архивирано из оригинала 07. 09. 2013. г. Приступљено 30. 10. 2010. 
  81. ^ Windhorst, Brian (8. 7. 2011). „A look back at the fateful 'Decision'”. ESPN. Приступљено 27. 4. 2013. 
  82. ^ Starting Blocks, The Plain Dealer (12. 7. 2010). „LeBron James' 'Decision' generated $6 million in ad revenue”. cleveland.com. Приступљено 10. 6. 2012. 
  83. ^ „Wade granted one of his wishes with Bosh coming to Miami”. NBA.com. Associated Press. 7. 7. 2010. Архивирано из оригинала 15. 9. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2010. 
  84. ^ Windhorst, Brian (10. 7. 2010). „Inside 'The Decision': Miami's coup was a 'surprise' built on long-coveted goal of James, Wade and Bosh”. The Plain Dealer. Архивирано из оригинала 13. 7. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  85. ^ а б Thomsen, Ian (19. 7. 2010). „The Plot Starts Here ... Showtime Starts Here”. Sports Illustrated. Приступљено 8. 3. 2018. 
  86. ^ Biggane, Brian (10. 7. 2010). „LeBron James admits Pat Riley sold him on being part of a family with Miami Heat”. The Palm Beach Post. Приступљено 3. 7. 2012. 
  87. ^ Wojnarowski, Adrian (16. 7. 2010). „Inside look at LeBron's free-agent coup”. Архивирано из оригинала 18. 7. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. „... the issue of James' immaturity and downright disrespectfulness had become a consuming topic on the march to the Olympics” 
  88. ^ „Open Letter to Fans from Cavaliers Majority Owner Dan Gilbert” (Саопштење). Cleveland Cavaliers. 8. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 7. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  89. ^ Ron, Nurwisah (9. 11. 2010). „Cleveland Plain Dealer's final word on LeBron James”. National Post. Архивирано из оригинала 14. 7. 2012. г. 
  90. ^ Abrams, Jonathan; Shipp, Catherine (10. 7. 2010). „Criticism Grows as James Arrives in Miami”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 9. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  91. ^ ESPN.com News Services (19. 7. 2010). „Jordan wouldn't have called Magic, Bird”. ESPN. Приступљено 19. 7. 2010. 
  92. ^ Rothbard, Barry (20. 7. 2010). „Magic Johnson Says He Wouldn't Have Joined Bird After LeBron James's Move”. Bloomberg L.P. Архивирано из оригинала 23. 7. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. „From college, I was trying to figure out how to beat Larry Bird.” 
  93. ^ Freeman, Mike (30. 9. 2010). „Lambasted LeBron conveniently sees hurtful role of race”. CBS Sports. Архивирано из оригинала 1. 10. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. „He has catered to corporate America, mostly ignored issues that affect people of color, and then when so many people turned on James, he's now suddenly seeing the racial light.” 
  94. ^ Whitlock, Jason (30. 9. 2010). „Point the finger at yourself, LeBron”. Fox Sports. Архивирано из оригинала 4. 10. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. „LeBron's enablers are providing him the racial cocoon of denial. They're giving LeBron an excuse to avoid dealing with his own bad (The) Decision.” 
  95. ^ McCarthy, Michael (8. 2. 2012). „Forbes: Vick, Tiger among most 'disliked' athletes”. USA Today. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. 
  96. ^ а б Weir, Tom (6. 12. 2011). „LeBron James expresses regrets about 'The Decision'”. USA Today. Архивирано из оригинала 8. 1. 2012. г. 
  97. ^ Wetzel, Dan (21. 12. 2010). „LeBron's decisive backlash tops all stories”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 24. 12. 2010. г. 
  98. ^ Kerasotis, Peter (25. 12. 2011). „For Miami Heat, High Hopes but Lower Volume”. The New York Times. стр. SP8. Приступљено 27. 6. 2012. 
  99. '^ Moehringer, J.R. (септембар 2010). „Into the Funhouse with King James”. GQ. Архивирано из оригинала 19. 8. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2010. „During that postmortem interview, when Moehringer asked James what he'd change if he had a do-over, James replied, 'Nothing at all.” 
  100. '^ Kaplan, Thomas (1. 11. 2010). „James Faces Jeering, but Little Competition”. The New York Times. Приступљено 5. 11. 2010. „If I had to go back on it, I probably would do it a little bit different,' James said before the game. 'But I'm happy with my decision.' He declined to be more specific.” 
  101. ^ „LeBron James goes home”. ESPN The Magazine. 11. 7. 2014. Приступљено 4. 2. 2018. 
  102. ^ „Cavaliers Complete Sign-and-Trade Deal with Miami”. NBA.com. 10. 7. 2010. Приступљено 14. 1. 2021. 
  103. ^ а б ESPN.com News Services (10. 7. 2010). „Heat stars sign six-year deals”. ESPN. Приступљено 10. 3. 2018. 
  104. ^ Lynch, Andrew; ET, 2017 at 8:35a (16. 6. 2017). „The history of NBA superteams, from Wilt Chamberlain to the 2017 Warriors”. FOX Sports (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2020. 
  105. ^ Hochman, Benjamin (9. 7. 2010). „LeBron James' choice puts Miami back in the game”. The Denver Post. Приступљено 13. 7. 2010. 
  106. ^ „Heat throw welcome party for LeBron James, Chris Bosh”. USA Today. Associated Press. 9. 7. 2010. Приступљено 4. 11. 2010. „With 13,000 fans chanting "Yes We Did!" amid an atmosphere more suited to a rock concert than a basketball game, the Miami Heat welcomed the NBA's newest trio of superstars Friday night for a celebration unlike just about any other in team history.” 
  107. ^ Wade, Dwyane; Bosh, Chris; James, LeBron (10. 7. 2010). „On Stage Interview with Wade, Bosh and James – July 9, 2010”. NBA.com (интервју). Интервју са Eric Reid. Приступљено 13. 6. 2012. 
  108. ^ Wharton, David (10. 1. 2012). „Miami's upgrade status holds lessons for Clippers”. Los Angeles Times. Приступљено 13. 6. 2012. 
  109. ^ Beck, Howard (26. 10. 2010). „Shift in Talent Fortifies Elite Teams”. The New York Times. стр. B—12. Архивирано из оригинала 9. 9. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2010. „In that moment on July 9, amid the pyrotechnics, the Miami Heat became a national Rorschach test. Everyone saw something: greatness, arrogance, self-indulgence, boldness, cowardice, pride, friendship, collusion, joy, cynicism, heroes, mercenaries.” 
  110. ^ а б в Windhorst, Brian (7. 12. 2011). „LeBron James: No more Mr. Bad Guy”. ESPN. Приступљено 28. 6. 2012. 
  111. ^ а б Magoloff, Scott (12. 7. 2014). „LeBron James: A timeline of his Miami Heat career”. Miami Herald. Приступљено 10. 3. 2018. 
  112. ^ „LeBron James returns to Cleveland”. ESPN. Associated Press. 3. 12. 2010. Архивирано из оригинала 4. 12. 2010. г. 
  113. ^ „LeBron shrugs off boos in return to Cleveland to lead Heat to easy win”. ESPN. Associated Press. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 13. 12. 2010. г. 
  114. ^ „2010–11 NBA Season Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 10. 3. 2018. 
  115. ^ а б „2011 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 22. 06. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  116. ^ Windhorst, Brian (12. 5. 2011). „1. One Year Later, Sweet Turnaround For James”. ESPN. Приступљено 10. 3. 2018. 
  117. ^ „Heat's LeBron James closes out Celtics in Game 5: Video”. cleveland.com. Associated Press. 12. 5. 2011. Приступљено 23. 6. 2020. 
  118. ^ „Kevin Durant, Thunder pull away from Heat, win Game 1”. ESPN. Associated Press. 12. 6. 2012. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. 
  119. ^ Hollis, Charles (15. 6. 2011). „Hot Corner: With NBA title at stake, LeBron James was a big flop”. cleveland.com. Приступљено 10. 3. 2018. 
  120. ^ Dwork, David (5. 2. 2012). „Heat top Raptors, tie best start in franchise history”. Hot Hot Hoops. Архивирано из оригинала 28. 09. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2017. 
  121. ^ „LeBron James wins 3rd NBA MVP award”. CBS News. Associated Press. 12. 5. 2012. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2012. 
  122. ^ „LeBron James scores 20,000th”. ESPN. Associated Press. 17. 1. 2013. Приступљено 24. 11. 2013. 
  123. ^ ESPN.com News Services (17. 5. 2012). „Roy Hibbert scores 19 and adds 18 boards as Pacers pound Heat”. ESPN. Приступљено 11. 3. 2018. 
  124. ^ „James' box score gem powers Heat”. ESPN. ESPN Stats & Information. 20. 5. 2012. Приступљено 10. 3. 2018. 
  125. ^ Windhorst, Brian (29. 9. 2012). „LeBron eyeing 'point power forward' role?”. ESPN. Архивирано из оригинала 29. 6. 2018. г. 
  126. ^ Vardon, Joe (5. 3. 2016). „LeBron James is embracing playing power forward for the Cavaliers like never before”. cleveland.com. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. 
  127. ^ Beck, Howard (7. 6. 2012). „James Takes Game 6 Personally”. New York Times. Приступљено 10. 3. 2018. 
  128. ^ Abdul-Jabbar, Kareem (13. 6. 2012). „Finals take edge off season's start”. ESPN. Приступљено 11. 3. 2018. 
  129. ^ „Heat overcome Russell Westbrook's 43 points, take 3–1 Finals lead”. ESPN. Associated Press. Приступљено 18. 2. 2013. 
  130. ^ „LeBron James, Heat dominate Thunder to win NBA championship”. ESPN. Associated Press. 22. 6. 2012. Приступљено 18. 2. 2013. 
  131. ^ Washburn, Gary (22. 6. 2012). „MVP clear choice”. The Boston Globe. Приступљено 22. 6. 2012. 
  132. ^ Pelton, Kevin (10. 6. 2013). „Best playoff runs: Players 1–5”. ESPN Insider. ESPN. Приступљено 21. 5. 2017. 
  133. ^ „LeBron James sets NBA record in Heat's win against Blazers”. ESPN. Associated Press. 13. 2. 2013. Приступљено 26. 5. 2013. 
  134. ^ Stein, Marc (1. 3. 2013). „Weekend Dime”. ESPN. Приступљено 31. 3. 2013. 
  135. ^ Jhabvala, Nicki. „Timeline of the Miami Heat's Winning Streak”. The New York Times. Приступљено 26. 3. 2018. 
  136. ^ Mahoney, Rob. „LeBron James' month for the ages”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2012. 
  137. ^ „Miami Heat Franchise Index”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 24. 02. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2014. 
  138. ^ „James wins 4th Kia MVP award in near unanimous vote”. NBA.com. Associated Press. 6. 5. 2013. Приступљено 26. 3. 2018. 
  139. ^ „LeBron James' layup as time expires in OT lifts Heat past Pacers”. ESPN. Associated Press. 22. 5. 2013. 
  140. ^ Garrison, Drew (31. 5. 2013). „LeBron James says he went back to his 'Cleveland days' in Game 5”. SB Nation. Приступљено 3. 6. 2013. 
  141. ^ а б „2013 NBA Playoffs Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 20. 06. 2013. г. Приступљено 26. 5. 2013. 
  142. ^ Golliver, Ben. „Heat's LeBron James eyes Finals rematch with Spurs: 'I'm a much better player'”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013. 
  143. ^ Pelton, Kevin. „What's wrong with LeBron James?”. ESPN Insider. ESPN. Приступљено 15. 4. 2021. 
  144. ^ „Ray Allen's late 3 forces OT, Heat edge Spurs to force Game 7”. ESPN. Associated Press. 18. 6. 2013. Приступљено 22. 6. 2013. 
  145. ^ „LeBron James named Finals MVP”. ESPN. ESPN.com News Services. 20. 6. 2013. Приступљено 21. 6. 2013. 
  146. ^ „2013 NBA Finals Composite Box Score”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 13. 03. 2021. г. Приступљено 22. 6. 2013. 
  147. ^ „LeBron James' 61 points in win set career, Heat records”. ESPN. Associated Press. 4. 3. 2014. Приступљено 4. 3. 2014. 
  148. ^ „Pacers get top seed in East as short-handed Heat fall to Wizards”. ESPN. Associated Press. 15. 4. 2014. Приступљено 25. 5. 2014. 
  149. ^ „James, Durant named Players of the Week”. NBA.com. 2. 12. 2013. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2013. 
  150. ^ „James, Griffin named top players for February”. NBA.com. 5. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 6. 3. 2014. 
  151. ^ „Durant, LeBron headline 2013-14 All-NBA First Team”. NBA.com. 4. 6. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2014. г. Приступљено 4. 6. 2014. 
  152. ^ „Top defender Noah highlights 2014 All-Defensive Team”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 2. 6. 2014. Архивирано из оригинала 3. 6. 2014. г. Приступљено 2. 6. 2014. 
  153. ^ Appleman, Jake (12. 5. 2014). „Notebook: Heat 102, Nets 96”. NBA.com. Приступљено 25. 5. 2014. 
  154. ^ Windhorst, Brian (6. 6. 2014). „Legacy grows for Miami's Big 3”. ESPN. Приступљено 31. 5. 2014. 
  155. ^ Young, Royce (6. 6. 2014). „Air conditioning goes out in Game 1”. ESPN. Приступљено 6. 6. 2014. 
  156. ^ „LeBron James leads all scorers with 35 points as Heat take Game 2”. ESPN. Associated Press. 9. 6. 2014. Приступљено 8. 6. 2014. 
  157. ^ „Spurs shake early deficit to snuff out Heat and win 5th NBA title”. ESPN. Associated Press. 16. 6. 2014. Приступљено 10. 8. 2014. 
  158. ^ „2014 NBA Finals”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 28. 03. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2014. 
  159. ^ Broussard, Chris (24. 6. 2014). „LeBron James will opt out of contract”. ESPN. Приступљено 24. 6. 2014. 
  160. ^ Zillgitt, Jeff; Amick, Sam (11. 7. 2014). „LeBron James rejoins Cleveland Cavaliers in free agency”. USA Today. Приступљено 11. 7. 2014. 
  161. ^ Levin, Josh. „Nice Rebound!”. Slate. Приступљено 13. 7. 2014. 
  162. ^ Simmons, Bill. „God Loves Cleveland”. Grantland. Приступљено 13. 7. 2014. 
  163. ^ Lowe, Zach. „The Decision 2.0: OK, What's Next?”. Grantland. Приступљено 13. 7. 2014. 
  164. ^ а б Windhorst, Brian (12. 7. 2014). „LeBron deal has eye on future cap”. ESPN. Приступљено 12. 7. 2014. 
  165. ^ News, Bloomberg. „LeBron to Cleveland: I'm coming home”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  166. ^ Services, ESPN News (23. 8. 2014). „Kevin Love traded to Cavaliers”. ESPN. Приступљено 6. 12. 2014. 
  167. ^ Feldman, Dan (1. 1. 2015). „LeBron James out two weeks with multiple injuries”. NBC Sports. Приступљено 25. 1. 2015. 
  168. ^ „LeBron James hits buzzer beater as Cavaliers edge Bulls”. Yahoo Sports. Agence France-Presse. 11. 5. 2015. Архивирано из оригинала 01. 07. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  169. ^ а б Moore, Matt (29. 5. 2015). „The crown is forever heavy: LeBron James and his Finals legacy”. CBS Sports. Архивирано из оригинала 10. 09. 2015. г. Приступљено 22. 9. 2018. 
  170. ^ „Stephen Curry carries Warriors past LeBron, Cavs to brink of NBA title”. ESPN. 15. 6. 2015. Приступљено 16. 6. 2015. 
  171. ^ а б „2015 NBA Finals”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 16. 01. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2015. 
  172. ^ „Neck and neck: Just how close was Finals MVP voting?”. Fox Sports. 17. 6. 2015. Приступљено 24. 7. 2016. 
  173. ^ McMenamin, Dave (25. 2. 2015). „LeBron breaks Scottie Pippen's mark”. ESPN. Приступљено 27. 2. 2015. 
  174. ^ McMenamin, Dave. „LeBron becomes Cavs' assist leader”. ESPN. Приступљено 4. 4. 2015. 
  175. ^ Windhorst, Brian (28. 1. 2016). „For NBA coaches, is LeBron James really a big professional hazard?”. ESPN. Приступљено 22. 6. 2016. 
  176. ^ Staff, SN (22. 3. 2016). „LeBron not interested in discussing whether he unfollowed Cavs”. ESPN. Приступљено 22. 6. 2016. 
  177. ^ а б „2015–16 NBA Season Summary”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2016. 
  178. ^ ESPN.com (7. 4. 2016). „Chase for 73: Warriors one for the ages now”. ESPN. Приступљено 22. 6. 2016. 
  179. ^ а б „2016 NBA Finals”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2016. 
  180. ^ Azande, J.A. (17. 6. 2016). „LeBron James' transcendent performance sets Game 7 stage”. ESPN. Приступљено 22. 6. 2016. 
  181. ^ McMenamin, Dave (27. 6. 2016). „When LeBron swooped in and changed the course of Cavs' history”. ESPN. Приступљено 29. 6. 2016. 
  182. ^ Bontemps, Tim (19. 6. 2016). „Cavaliers end over 50 years of Cleveland sports heartbreak with first NBA championship”. The Washington Post. Приступљено 22. 6. 2016. 
  183. ^ „LeBron James wins NBA Finals MVP for 3rd time”. NBA.com. Associated Press. 19. 6. 2016. Архивирано из оригинала 21. 6. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  184. ^ Dan, Feldman (20. 6. 2016). „LeBron James becomes first player on record to lead series in points, rebounds, assists, steals and blocks”. NBC Sports. Приступљено 22. 6. 2016. 
  185. ^ McMenamin, Dave (26. 1. 2017). „'Fantasy' no more: LeBron James gives Cavs' season a wake-up call”. ESPN. Приступљено 24. 4. 2017. 
  186. ^ Vardon, Joe (12. 3. 2017). „LeBron James posts second straight triple-double, Cavs snap three-game skid 116–104 over Magic”. Cleveland.com. Приступљено 24. 4. 2017. 
  187. ^ Joseph, Adi (24. 1. 2017). „Cavs should send LeBron on in-season vacation after latest rant”. USA Today. Приступљено 24. 4. 2017. 
  188. ^ McMenamin, Dave (21. 4. 2017). „LeBron James leads Cleveland to historic comeback win”. ESPN. Приступљено 24. 4. 2017. 
  189. ^ „James passes Jordan, Cavs back in Finals with 135–102 win”. ESPN. Associated Press. 25. 5. 2017. Приступљено 25. 5. 2017. 
  190. ^ Maloney, Jack (26. 5. 2017). „Cavaliers set for third straight NBA Finals vs. Warriors after bouncing Celtics”. CBS Sports. Приступљено 5. 8. 2017. 
  191. ^ Zucker, Joseph (13. 6. 2017). „LeBron James Becomes 1st Player to Average Triple-Double in NBA Finals History”. Bleacher Report. Приступљено 13. 6. 2017. 
  192. ^ а б West, Jenna (6. 7. 2018). „Report: Kyrie Irving Never Wanted LeBron James to Return to the Cavaliers”. Sports Illustrated. Приступљено 15. 8. 2018. 
  193. ^ „In special shoes, LeBron's triple-double leads Cavs past Wiz”. ESPN. Associated Press. 17. 12. 2017. Приступљено 15. 8. 2018. 
  194. ^ „LeBron James scores 57, Cavaliers top Wiz 130–122, end skid”. ESPN. Associated Press. 3. 11. 2017. Приступљено 3. 11. 2017. 
  195. ^ Vejar, Alex (1. 2. 2018). „LeBron James finished January with worst plus-minus of his career”. ClutchPoints. Приступљено 15. 8. 2018. 
  196. ^ „LeBron breaks Jordan record as Cavs down Pelicans 107–102”. ESPN. Associated Press. 30. 3. 2018. Приступљено 30. 3. 2018. 
  197. ^ а б NBA.com Staff (6. 5. 2018). „LeBron James' career playoffs buzzer-beaters”. NBA.com. Приступљено 15. 8. 2018. 
  198. ^ „2018 NBA Eastern Conference First Round Pacers vs. Cavaliers”. basketball-reference.com. Приступљено 16. 4. 2021. 
  199. ^ „2018 NBA Eastern Conference Semifinals Cavaliers vs. Raptors”. basketball-reference.com. Приступљено 16. 4. 2021. 
  200. ^ „LeBron James reaches eighth straight NBA Finals as Cavaliers beat Celtics 87–79 in Game 7”. Chicago Tribune. 27. 5. 2018. Приступљено 15. 8. 2018. 
  201. ^ „Warriors withstand James' 51 points to win NBA Finals Game 1”. ESPN. Associated Press. 31. 5. 2018. Приступљено 31. 5. 2018. 
  202. ^ McMenamin, Dave; Windhorst, Brian (9. 6. 2018). „LeBron James says he 'pretty much played the last three games with a broken hand'”. ESPN. Приступљено 15. 8. 2018. 
  203. ^ „2018 NBA Finals – Cavaliers vs. Warriors”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 10. 06. 2018. г. Приступљено 15. 8. 2018. 
  204. ^ Maloney, Jack (29. 6. 2018). „LeBron James opts out of Cavaliers contract and hits NBA free agency, report says”. CBS Sports. Приступљено 16. 8. 2018. 
  205. ^ „LeBron James agrees to four-year, $154-million contract with Los Angeles Lakers”. NBA.com. 1. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  206. ^ „Lakers Sign LeBron James”. NBA.com. 9. 7. 2018. Приступљено 9. 7. 2018. 
  207. ^ Jenkins, Lee (11. 7. 2018). „Fit For The King: LeBron James and the Lakers Form Hollywood's Ultimate Marriage”. Sports Illustrated. Приступљено 16. 8. 2018. 
  208. ^ McMenamin, Dave; Youngmisuk, Ohm (29. 7. 2018). „'They just had to not f--- it up': The NBA's mixed reaction to the Lakers landing LeBron James”. ESPN. Приступљено 16. 8. 2018. 
  209. ^ Rogers, Martin; Zillgitt, Jeff (13. 3. 2019). „What went wrong for LeBron James, Lakers in Year 1?”. USA Today. Приступљено 8. 10. 2020. 
  210. ^ Trenaman, Calum (30. 9. 2020). „NBA Finals: LeBron James finding new ways to define greatness”. CNN.com. Приступљено 8. 10. 2020. 
  211. ^ „Lakers Sign Johnathan Williams to Two-Way Contract; Waive Travis Wear”. NBA.com/lakers. 19. 10. 2018. Приступљено 19. 10. 2018. 
  212. ^ „Lakers Sign Tyson Chandler”. NBA.com/lakers. 6. 11. 2018. Приступљено 6. 11. 2018. 
  213. ^ McMenamin, Dave (9. 4. 2019). „How the Lakers wasted Year 1 of LeBron”. ESPN. Приступљено 14. 7. 2019. 
  214. ^ NBA.com Staff (15. 11. 2019). „LeBron James passes Wilt Chamberlain for fifth on NBA's all-time scoring list”. NBA.com. Приступљено 15. 11. 2018. 
  215. ^ „LeBron James scores 51 points, Lakers roll past Heat 113–97”. ESPN. Associated Press. 18. 11. 2018. Приступљено 19. 11. 2018. 
  216. ^ а б „With LeBron back, Lakers outlast Clippers in OT 123–120”. ESPN. Associated Press. 31. 1. 2019. Приступљено 1. 2. 2019. 
  217. ^ Golliver, Ben (15. 6. 2019). „First LeBron James, now Anthony Davis: The time to pity the Lakers has passed”. The Washington Post. Приступљено 8. 10. 2020. 
  218. ^ Baer, Jack (22. 3. 2019). „Lakers officially eliminated from NBA postseason contention by D'Angelo Russell and the Nets”. Yahoo! Sports. Приступљено 22. 3. 2019. 
  219. ^ From NBA Twitter and media reports (7. 3. 2019). „Report: Lakers, LeBron agree to minutes restriction”. NBA.com. Приступљено 9. 3. 2019. 
  220. ^ „Lakers shut down LeBron James for rest of season”. NBA.com. Associated Press. 30. 3. 2019. Приступљено 14. 7. 2019. 
  221. ^ Ganguli, Tania; Turner, Broderick (15. 6. 2019). „Lakers to acquire NBA superstar Anthony Davis in trade with Pelicans”. Los Angeles Times. Приступљено 9. 3. 2020. 
  222. ^ Windhorst, Brian (3. 3. 2020). „LeBron James has approached this Los Angeles Lakers season differently”. ESPN. Приступљено 9. 3. 2020. 
  223. ^ „Lakers romp to 10th straight victory, 125–103 over Wizards”. ESPN. Associated Press. 30. 11. 2019. Приступљено 9. 3. 2020. 
  224. ^ „LeBron James Surpasses Kobe Bryant in NBA's All-Time Scoring List”. BBC. 26. 1. 2020. Приступљено 26. 1. 2020. 
  225. ^ „LeBron & Co. snap Clippers' streak at 6 with 112-103 victory”. ESPN. Associated Press. 8. 3. 2020. Приступљено 22. 7. 2020. 
  226. ^ Golliver, Ben (20. 7. 2020). „The NBA's Disney bubble is beautiful, but the media rules are no joke”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  227. ^ Quinn, Sam (27. 7. 2020). „Five bold predictions for NBA restart in Disney bubble: Lakers sweep, Rockets implode, Clippers win it all”. CBS Sports. Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  228. ^ Hansford, Corey (14. 8. 2020). „Lakers News: LeBron James Wins First Career NBA Assists Title”. Lakers Nation. Приступљено 15. 8. 2020. 
  229. ^ „James, Lakers beat Nuggets in Game 5 to reach NBA Finals”. ESPN. Associated Press. 26. 9. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  230. ^ „Halfway home: Lakers top Heat 124-114 for 2-0 Finals lead”. ESPN. 3. 10. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  231. ^ „Heat force Game 6, top Lakers to stave off elimination”. ESPN. 9. 10. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  232. ^ „LeBron James wins fourth NBA Finals MVP award, becomes first player to earn honor with three different teams”. CBS Sports. 11. 10. 2020. 
  233. ^ „The oldest Finals MVPs in NBA history (featuring LeBron James at No. 2)”. HoopsHype. 11. 10. 2020. Приступљено 12. 10. 2020. 
  234. ^ „LeBron James makes history, wins Finals MVP with 3 different franchises”. NBA.com. 10. 10. 2020. Приступљено 11. 10. 2020. 
  235. ^ Kidane, Benyam (12. 10. 2020). „NBA Finals 2020: LeBron James and Danny Green join exclusive club in winning three championships with three different teams”. NBA.com. Приступљено 8. 12. 2020. 
  236. ^ Trenaman, Calum. „LeBron James celebrates scoring milestone on 36th birthday”. CNN. Приступљено 22. 3. 2021. 
  237. ^ Lozada, Bong (19. 2. 2021). „LeBron James reaches 35,000 points in another career milestone”. INQUIRER.net (на језику: енглески). Приступљено 22. 3. 2021. 
  238. ^ „LeBron James Becomes Third Player in 35,000 Point Club”. SI.com. 18. 2. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 
  239. ^ а б в г „LeBron James Bio”. USA Basketball. Архивирано из оригинала 10. 07. 2013. г. Приступљено 26. 2. 2013. 
  240. ^ а б Thamel, Pete (28. 7. 2008). „After Sitting in 2004, Ready to Stand and Deliver”. The New York Times. Приступљено 26. 2. 2013. 
  241. ^ „U.S.: 3-for-24 from 3-point range”. ESPN. Associated Press. Приступљено 26. 2. 2013. 
  242. ^ а б в Wojnarowski, Adrian (12. 8. 2012). „Season of LeBron ends with Olympic gold medal”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. 
  243. ^ Vecsey, Peter (6. 2. 2005). „Get Coach K For Olympic Team”. New York Post. Архивирано из оригинала 6. 4. 2013. г. 
  244. ^ а б „2006 USA Men's World Championship Team (8–1)”. USA Basketball. Архивирано из оригинала 13. 5. 2007. г. Приступљено 1. 5. 2007. 
  245. ^ „Carmelo Anthony Named One of Three USA World Championship Team Captains”. NBA.com. 17. 8. 2006. Приступљено 7. 5. 2007. 
  246. ^ Wojnarowski, Adrian (3. 9. 2007). „Team USA's declaration of independence”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. 
  247. ^ Helin, Kurt (14. 8. 2012). „USA Basketball president lauds LeBron James' maturity”. NBC Sports. Приступљено 26. 2. 2013. 
  248. ^ „James' record outing highlights Team USA's dominance in title game”. ESPN. Associated Press. 2. 9. 2007. Приступљено 3. 9. 2007. 
  249. ^ Network, The Sports (8. 8. 2008). „LeBron: Now I Understand What It Means to Be an Olympian”. The Sports Network. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 26. 2. 2013. 
  250. ^ Morgan, Chris (17. 8. 2016). „That One Time They Lost: On the Team USA Men's Basketball Disaster in Athens”. Paste. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  251. ^ „United States vs. Spain, August 24, 2008 – Final Round”. Basketball Reference. Sports Reference. Приступљено 20. 2. 2018. 
  252. ^ „LeBron, Kobe return to U.S. team for London Games”. Chicago Tribune. Reuters. 7. 7. 2012. Приступљено 8. 7. 2012. 
  253. ^ „Column: Going out in style – 'K Boys' golden again”. ESPN. Associated Press. 12. 8. 2012. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. 
  254. ^ Freeman, Eric (13. 8. 2012). „The Team USA Reputations Index: How the gold medal changes our opinions of these players”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. 
  255. ^ „LeBron James Tallies First Triple-Double In U.S. Olympic History To Power USA To Semifinals With 119–86 Win Against Australia”. USA Basketball. 8. 8. 2012. Архивирано из оригинала 10. 8. 2012. г. 
  256. ^ а б Stein, Marc (12. 8. 2012). „Team USA as good as gold again”. ESPN. Приступљено 14. 10. 2018. 
  257. ^ Smith, Sekou (12. 8. 2012). „U.S. Surges Past Spain Late, Claims Second Straight Olympic Gold Medal”. NBA.com. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  258. ^ Deveney, Sean (12. 8. 2012). „Olympics 2012: The golden era of LeBron James”. Sporting News. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г. 
  259. ^ LeBron James Stats Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2013). Basketball-Reference.com. Retrieved on May 29, 2020.
  260. ^ Simmons, Bill. „LeBron Makes LeLeap”. Grantland. Приступљено 22. 6. 2012. 
  261. ^ а б в г Goldsberry, Kirk. „The Evolution of King James”. Grantland. Приступљено 21. 4. 2013. 
  262. ^ Davis, Nate (17. 11. 2011). „Jalen Rose, Warren Sapp scoff at notion of LeBron in NFL”. USA Today. Приступљено 23. 6. 2012. 
  263. ^ „Sports Illustrated's Fittest 50”. Sports Illustrated. Приступљено 10. 8. 2014. 
  264. ^ DuPree, David (21. 4. 2006). „King James' next conquest”. USA Today. Приступљено 21. 8. 2006. 
  265. ^ Windhorst, Brian (15. 9. 2017). „LeBron James is still the undefeated champ of #NBArank”. ESPN. Приступљено 15. 9. 2018. 
  266. ^ „SI's Top 100 NBA Players of 2019: How Long Will LeBron James Remain on Top?”. Sports Illustrated. 13. 9. 2018. Приступљено 15. 9. 2018. 
  267. ^ Goldsberry, Kirk. „The 2012–13 CourtVision Awards: The Best Shooters”. Grantland. Приступљено 24. 11. 2013. 
  268. ^ „2003–04 Cleveland Cavaliers Roster and Stats”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  269. ^ „James receives 78 of 118 first-place votes”. ESPN. Associated Press. 21. 4. 2004. Приступљено 7. 5. 2007. 
  270. ^ „USA Basketball: LeBron James Bio”. USA Basketball. Архивирано из оригинала 14. 5. 2007. г. 
  271. ^ Staff, ESPN (јануар 2018). „LeBron James' path to 30,000 career regular-season points”. ESPN. Приступљено 15. 9. 2018. 
  272. ^ а б в Mahoney, Rob. „Then And Now: The Evolution Of LeBron James”. Sports Illustrated. Приступљено 8. 4. 2017. 
  273. ^ Simmons, Bill. „50 Shades of Westbrook”. The Ringer. Приступљено 8. 4. 2017. 
  274. ^ Araton, Harvey (8. 3. 2011). „With Stars Aplenty, Heat Looks for Leader”. The New York Times. стр. B11. Архивирано из оригинала 7. 9. 2012. г. 
  275. ^ Zillgitt, Jeff. „LeBron James '50 times better' than in 2007 NBA Finals”. USA Today. Приступљено 8. 4. 2017. 
  276. ^ Haberstroh, Tom. „Is LeBron James an elite shooter?”. ESPN. Приступљено 17. 6. 2013. (потребна претплата)
  277. ^ Lowe, Zach. „The Miami Juggernaut”. Grantland. Приступљено 21. 4. 2013. 
  278. ^ Levy, Ian. „What Drives LeBron James' Scoring Efficiency?”. Hardwood Paroxysm. Архивирано из оригинала 9. 4. 2017. г. Приступљено 8. 4. 2017. 
  279. ^ Haberstroh, Tom. „Miami Heat: 2013–14 roster (Subscription required)”. ESPN Insider. Приступљено 20. 9. 2013. 
  280. ^ Shoals, Bethlehem. „LeBron James Is Underrated and Overlooked”. GQ. Приступљено 9. 4. 2016. 
  281. ^ Engelmann, Jeremias. „NBA has co-MVPs this season”. ESPN Insider. Приступљено 9. 4. 2016. 
  282. ^ Schuhmann, John [johnschuhmann] (29. 12. 2015). „The worst high-volume shooters from outside the paint, a list topped by LeBron James & Kobe Bryant.” (твит) — преко Twitter-а. 
  283. ^ Windhorst, Brian (28. 11. 2018). „LeBron James takes control of the Lakers”. ESPN.com. Приступљено 28. 11. 2018. 
  284. ^ Lowe, Zach. „The Decision 2.0: OK, What's Next?”. Grantland. 
  285. ^ Rosenberg, Michael (21. 5. 2012). „Don't hate LeBron, enjoy him; he's most gifted player in NBA history”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013. 
  286. ^ Mahoney, Rob. „The Case For: LeBron James as Most Valuable Player”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013. 
  287. ^ Windhorst, Brian. „LeBron James' unprecedented season of sharing has arrived”. ESPN. Приступљено 15. 1. 2017. 
  288. ^ Morre, Matt (10. 3. 2012). „Heat 93, Pacers 91: LeBron is clutch, then not clutch, clutch enough?”. CBSSports.com. Архивирано из оригинала 7. 4. 2013. г. 
  289. ^ Jackson, Scoop (8. 3. 2012). „LeBron's stomach-turning stigma”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. 
  290. ^ Pane, Neil. „LeBron May Be The Most Clutch Playoff Shooter Of His Generation”. Приступљено 22. 5. 2015. 
  291. ^ „LeBron against the all-time greats”. ESPN. Приступљено 11. 6. 2013. 
  292. ^ Haberstroh, Tom. „'Point center' LeBron James fourth in DPOY”. ESPN. Приступљено 11. 6. 2013. 
  293. ^ Lowe, Zach. „Lights, Cameras, Revolution”. Grantland. Приступљено 11. 6. 2013. 
  294. ^ Harper, Zach. „LeBron James' defensive assignment allows versatility for Miami Heat”. CBS Sports. Приступљено 11. 6. 2013. 
  295. ^ Haberstroh, Tom. „Who's the real plus-minus MVP?” . ESPN Insider. Приступљено 8. 6. 2014. 
  296. ^ Partnow, Seth. „Here's proof LeBron James is exiting the prime of his career”. The Washington Post. Приступљено 7. 8. 2016. 
  297. ^ Duncan, Nate (12. 6. 2018). „NBA No-Defense Team: Carmelo Anthony, Enes Kanter and Regular Season LeBron James get the big honors” . The Athletic. Приступљено 5. 3. 2019. „His regular-season work has increasingly lagged during his Cleveland years, but even as recently as last season the overall numbers were solid.” 
  298. ^ Pelton, Kevin. „LeBron's 'chill mode' hurting Cavs”. ESPN. Приступљено 8. 4. 2017. 
  299. ^ Alamar, Ben (6. 4. 2018). „It's defense that makes 'Playoff LeBron' a thing”. ESPN. Приступљено 15. 9. 2018. 
  300. ^ Bilas, Jay (17. 12. 2002). „Did 'LeBron Mania' go too far?”. ESPN. Приступљено 6. 8. 2017. 
  301. ^ Broussard, Chris (30. 10. 2003). „James Answers the Hype with Standout Debut”. The New York Times. Приступљено 6. 8. 2017. 
  302. ^ Smith, Sam (12. 12. 2003). „Hype over LeBron doesn't match Alcindor's”. ESPN. Приступљено 6. 8. 2017. 
  303. ^ Ford, Chad (18. 6. 2014). „Top 25 draft prospects since 2000”. ESPN Insider. ESPN. Приступљено 6. 8. 2017. 
  304. ^ а б „CBS Sports' 50 greatest NBA players of all time: Where do LeBron, Curry rank?”. CBS Sports. 17. 2. 2017. Приступљено 18. 2. 2017. 
  305. ^ „NBA Rookie of the Year Award Winners”. NBA.com. Приступљено 14. 10. 2018. 
  306. ^ Bontemps, Tim (16. 9. 2020). „Los Angeles Lakers' LeBron James sets record with 16th selection to All-NBA team”. ESPN.com. Приступљено 17. 9. 2020. 
  307. ^ „LeBron takes 2013 Kia Most Valuable Player award”. NBA.com. 5. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 5. 2013. г. Приступљено 5. 5. 2013. 
  308. ^ „NBA Finals MVP Award Winners”. NBA.com. Приступљено 14. 10. 2018. 
  309. ^ Wallace, Michael (5. 5. 2013). „LeBron James wins 4th MVP award”. ESPN. Архивирано из оригинала 5. 5. 2013. г. 
  310. ^ „LeBron James one win away from history: 10th NBA Finals apperance [sic]”. NBCSports.com. Associated Press. 26. 9. 2020. Приступљено 9. 10. 2020. 
  311. ^ Paine, Neil (1. 6. 2015). „Where This Year's Cavs Rank Among LeBron's NBA Finals Supporting Casts”. FiveThirtyEight. Приступљено 7. 8. 2016. 
  312. ^ Haberstroh, Tom (2. 6. 2016). „LeBron's 2–4 Finals record is one of his greatest achievements”. ESPN. Приступљено 7. 8. 2016. 
  313. ^ Lowe, Zach (2. 6. 2016). „The Rematch: An NBA Finals preview”. ESPN. Приступљено 7. 8. 2016. 
  314. ^ Windhorst, Brian (10. 2. 2016). „All-Time #NBArank: LeBron No. 3”. ESPN. Приступљено 14. 10. 2018. 
  315. ^ McCullum, Jack (8. 2. 2016). „SI's 50 greatest players in NBA history”. Sports Illustrated. Приступљено 14. 10. 2018. 
  316. ^ „All-Time #NBArank: Counting down the greatest players ever”. ESPN. 3. 3. 2016. Приступљено 27. 5. 2017. 
  317. ^ Lynch, Andrew (25. 12. 2017). „Ranking the 25 greatest players in NBA history”. Fox Sports. Приступљено 14. 10. 2018. 
  318. ^ „Top 100: The Greatest Players of All Time”. Slam. United States: Page, Dennis S. 23. 2. 2018. 
  319. ^ Bailey, Andy (2019). „Bleacher Report's All-Time Player Rankings: NBA's Top 50 Revealed”. Bleacher Report. Приступљено 31. 3. 2020. 
  320. ^ „LeBron James named AP top male athlete of decade”. ESPN. Associated Press. 29. 12. 2019. Приступљено 31. 10. 2020. 
  321. ^ Golliver, Ben (6. 7. 2020). „LeBron James's 'Decision' defined a decade of player movement”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2020. (потребна претплата)
  322. ^ Kaskey-Blomain, Michael (16. 9. 2019). „Warriors' Draymond Green credits Lakers' LeBron James for helping to empower NBA players”. CBS Sports. Приступљено 31. 10. 2020. 
  323. ^ а б Quinn, Sam (25. 3. 2020). „LeBron James' quest to catch Michael Jordan faces an obstacle both utterly unparalleled and strangely familiar”. CBS Sports. Приступљено 1. 4. 2020. 
  324. ^ „Jordan-LeBron Week”. The Ringer. 19. 2. 2018. Приступљено 14. 10. 2018. 
  325. ^ а б в Davis, Scott; Hickey, Walt; Yutong, Yuan (18. 3. 2019). „Most Americans think Michael Jordan is the 'GOAT' over LeBron James, and it's not even close”. Business Insider. Приступљено 1. 4. 2020. 
  326. ^ а б Parrish, Gary (31. 8. 2018). „Candid Coaches: Who's the real GOAT -- Michael Jordan or LeBron James?”. CBS Sports. Приступљено 1. 4. 2020. 
  327. ^ Manrique, Bruno (8. 4. 2019). „NBA players overwhelmingly vote Michael Jordan as the GOAT over LeBron James, Kobe Bryant”. ClutchPoints. Приступљено 6. 4. 2020. 
  328. ^ Amato, Laura. „LeBron James' Kids: 5 Fast Facts You Need to Know”. Heavy.com. Приступљено 7. 10. 2015. 
  329. ^ Library, CNN. „LeBron James Fast Facts”. CNN. Приступљено 18. 8. 2014. 
  330. ^ Reports, Wire (1. 1. 2012). „LeBron James and Savannah Brinson are engaged”. Los Angeles Times. Приступљено 2. 1. 2012. 
  331. ^ Reynolds, Tim (21. 3. 2015). „LEBRON WEDS GIRLFRIEND IN SAN DIEGO”. Associated Press. Архивирано из оригинала 18. 9. 2013. г. 
  332. ^ Broussard, Chris (13. 11. 2014). „LeBron: No football in my house”. ESPN. Приступљено 31. 7. 2018. 
  333. ^ Dockterman, Eliana (13. 11. 2014). „LeBron James Explains Why He Won't Let His Kids Play Football”. Time. Приступљено 31. 7. 2018. 
  334. ^ Carter, Nicole (9. 12. 2010). „Miami heat: LeBron James buys $9M mansion in Coconut Grove, Fla”. NY Daily News. New York. Приступљено 4. 7. 2012. 
  335. ^ „LeBron James Snags Brentwood Mansion for $21 Million”. Variety. 10. 11. 2015. 
  336. ^ „LeBron recalls Melo ocean rescue ahead of series”. ESPN.com (на језику: енглески). 18. 8. 2020. Приступљено 19. 8. 2020. 
  337. ^ Polacek, Scott. „LeBron James Recalls Rescuing Carmelo Anthony During Bahamas Vacation”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  338. ^ „The Dirty Diet Behind LeBron James' Supernatural Rig”. Men's Health (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  339. ^ Vardon, Joe. „LeBron James is the 'face' of the NBA, but is Stephen Curry next?”. Cleveland.com. Приступљено 16. 2. 2015. 
  340. ^ Feldman, Dan. „LeBron James reportedly asked Adam Silver for longer All-Star break, fewer back-to-backs”. NBC Sports. Приступљено 16. 2. 2015. 
  341. ^ Pollakoff, Brett. „Report: LeBron James elected Vice President of NBA Players Association”. NBC Sports. Приступљено 16. 2. 2015. 
  342. ^ а б „Some Call LeBron James' 'Vogue' Cover Offensive”. National Public Radio. 27. 3. 2008. 
  343. ^ а б Hill, Jemele (21. 3. 2008). „LeBron should be more careful with his image”. ESPN.com. Приступљено 13. 10. 2010. „But this cover gave you the double-bonus of having LeBron and Gisele strike poses that others in the blogosphere have noted draw a striking resemblance to the racially charged image of King Kong enveloping his very fair-skinned lady love interest.” 
  344. ^ „The Most Influential Athletes”. Forbes. 21. 4. 2010. 
  345. ^ Van Riper, Tom. „Most Influential Athletes 2013”. Forbes. Приступљено 27. 7. 2013. 
  346. ^ Dove, Rita. „LeBron James: Time 100”. Time. Архивирано из оригинала 30. 09. 2021. г. Приступљено 21. 5. 2017. 
  347. ^ Cho, Janet. „Sherwin-Williams replaces LeBron poster with Cleveland skyline”. Cleveland.com. Приступљено 1. 7. 2012. 
  348. ^ Briggs, David (5. 10. 2007). „LeBron spurns Tribe, sports Yanks cap”. MLB.com. Архивирано из оригинала 11. 05. 2021. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  349. ^ America's Most Disliked Athletes. Forbes; February 7, 2012.
  350. ^ Rovell, Darren. „LeBron James NBA's most popular”. ESPN. Приступљено 27. 7. 2013. 
  351. ^ Harper, Zach. „LeBron James is finally the most popular male athlete in America”. CBS Sports. Архивирано из оригинала 26. 01. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2014. 
  352. ^ Rovell, Darren. „LeBron James tops jersey sale”. ESPN. Приступљено 27. 4. 2014. 
  353. ^ Acquavella, Katherine (20. 7. 2020). „LeBron James rookie card sells for modern-day record $1.8 million at auction”. CBSSports.com (на језику: енглески). CBS Sports. Приступљено 28. 8. 2020. 
  354. ^ Beer, Tommy (23. 8. 2020). „Mike Trout Rookie Card Sells For $3.93 Million, Breaking The All-Time Record”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2020. 
  355. ^ Mueller, Rich (8. 3. 2020). „LeBron's 2020 All-Star Game Jersey Sets Record Price”. Sports Collectors Daily. Приступљено 28. 8. 2020. 
  356. ^ Services, Chronicle News. „NBA: LeBron becomes third man on Vogue cover”. Houston Chronicle. Приступљено 26. 2. 2013. 
  357. ^ „LeBron James – Forbes”. Forbes. Приступљено 9. 6. 2013. 
  358. ^ Windhost, Brian (13. 9. 2012). „LeBron chooses Rich Paul as agent”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2012. г. 
  359. ^ Freeman, Eric (13. 9. 2012). „On LeBron James' bold move to leave CAA, and the league-wide implications that could result”. yahoo.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2012. г. 
  360. ^ Taddeo, Lisa (6. 7. 2010). „LeBron James's Magnum-sized, Ultrashiny, Nike-powered Lawn Mower to the Next Century”. Esquire. Архивирано из оригинала 19. 9. 2008. г. 
  361. ^ Windhorst, Brian. „LeBron James transitioning from businessman to a business, man”. ESPN. Приступљено 8. 5. 2016. 
  362. ^ Winderman, Ira (8. 7. 2010). „Sun Sentinel: LeBron James to join Chris Bosh, Heat's Dwyane Wade”. SunSentinel. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 7. 7. 2013. 
  363. ^ „LeBron officially signs contract extension with Cavs”. ESPN.com. Приступљено 7. 5. 2007. 
  364. ^ Megdal, Howard. „LeBron James, decisions, and how Carmelo Anthony squandered all his leverage”. CBS Sports. Приступљено 20. 2. 2017. 
  365. ^ „LeBron James Opts Out of Contract”. International Business Times. Приступљено 29. 6. 2015. 
  366. ^ „Cavaliers Re-sign Forward LeBron James”. NBA.com. 10. 7. 2015. Приступљено 11. 7. 2015. 
  367. ^ Sam, Amick. „LeBron James gets two-year contract with Cavaliers”. USA Today. Приступљено 8. 5. 2016. 
  368. ^ „Cavaliers And LeBron James Sign Multi-Year Contract”. NBA.com. 12. 8. 2016. Приступљено 12. 8. 2016. 
  369. ^ Bradley, Pat. „NBA Scoreboard Stats Standings Teams Players Odds LeBron James Just Became NBA's Highest-Paid Player For First Time Ever”. NESN. Приступљено 2. 9. 2016. 
  370. ^ Adams, Ariel. „You Can Now Buy The $51,500 LeBron James Limited Edition Watch By Audemars Piguet”. Forbes. Приступљено 27. 5. 2017. 
  371. ^ „Beats by Dre signs UFC star Conor McGregor to endorsement deal as it moves deeper into popular culture”. The Drum (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2017. 
  372. ^ а б Highkin, Sean. „Magic Johnson thinks LeBron doesn't have enough endorsements”. USA Today. Приступљено 9. 6. 2013. 
  373. ^ „Dunkin' aims at China with pork donuts, LeBron James”. Reuters. 5. 3. 2012. Архивирано из оригинала 21. 06. 2012. г. Приступљено 5. 6. 2012. 
  374. ^ „James to endorse for McDonald's”. ESPN.com. Associated Press. Приступљено 4. 7. 2012. 
  375. ^ „LeBron James enters partnership with State Farm”. USA Today. 13. 2. 2008. Приступљено 27. 10. 2009. 
  376. ^ Rovell, Darren. „LeBron James Signs New Deal With Nike”. CNBC. Приступљено 9. 6. 2013. 
  377. ^ Berman, John. „Is LeBron James Worth $90 Million?”. ABC News. Приступљено 9. 6. 2013. 
  378. ^ Eagle, Ben. „LeBron James reportedly leads all NBA players in U.S. shoe sales”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 9. 6. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2013. 
  379. ^ Futterman, Matthew (6. 4. 2011). „LeBron James in Deal With Fenway Sports”. The Wall Street Journal. Приступљено 6. 4. 2011. 
  380. ^ „10 famous Liverpool fans from North America”. Liverpool F.C. 12. 4. 2014. Архивирано из оригинала 2. 2. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2015. 
  381. ^ Badenhausen, Kurt. „Full List: The World's 50 Highest-Paid Athletes”. Forbes. Приступљено 2. 7. 2012. 
  382. ^ Golliver, Ben. „LeBron James passes Kobe Bryant on SI's 'Fortunate 50' highest-earning athletes list”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 26. 5. 2013. 
  383. ^ Windhorst, Brian. „Heat look to target Carmelo Anthony”. ESPN. Приступљено 21. 6. 2014. 
  384. ^ „The World's Highest-Paid Celebrities”. Forbes. 15. 11. 2015. 
  385. ^ „The World's Highest Paid Athletes List 2016”. Forbes. 15. 6. 2016. 
  386. ^ „LeBron James: "My Dream Is To Actually Own An NBA Team"”. 
  387. ^ „LeBron James New Store UNKNWN”. 
  388. ^ ESPN.com news services. „LeBron, Kimmel to co-host ESPY Awards”. ESPN.com. Приступљено 26. 2. 2013. 
  389. ^ „SNL Transcripts: LeBron James”. SNL Transcripts. Приступљено 26. 2. 2013. 
  390. ^ „Lebron James Matt Damon "Entourage" Cameo October 4”. Pop Crunch. Архивирано из оригинала 3. 7. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2012. 
  391. ^ Smith, Troy L. „LeBron James filming 'Trainwreck' with Amy Schumer and other movie projects”. Cleveland.com. Приступљено 31. 8. 2014. 
  392. ^ „The Greatest Movie Performance by an Active Professional Basketball Player”. The New Yorker. 20. 7. 2015. Приступљено 21. 7. 2015. 
  393. ^ „LeBron James's confessional video web site for athletes gets investment from Turner and Warner Bros”. Mashable. Приступљено 3. 12. 2015. 
  394. ^ „LeBron James' SpringHill Entertainment Signs Deal With Warner Bros”. The Hollywood Reporter. 22. 7. 2015. Приступљено 16. 5. 2016. 
  395. ^ Levin, Josh. „Self-Love and Basketball”. Slate. Приступљено 26. 2. 2013. 
  396. ^ Peter, Josh (October 17, 2018). "Can LeBron James win on and off the court in Los Angeles?" USA Today. Retrieved January 9, 2019.
  397. ^ Windhorst, Brian (10. 2. 2015). „Disney XD picks up 'Becoming'”. ESPN. Приступљено 16. 5. 2016. 
  398. ^ „King of Comedy: Trailer for LeBron's new sitcom released”. Fox Sports. Приступљено 31. 8. 2014. 
  399. ^ „The LeBrons: Season 2 Kickoff Party with LeBron James”. Houston Press. 18. 2. 2013. Приступљено 16. 5. 2016. 
  400. ^ „LeBron James' reality TV show 'Cleveland Hustles' to premiere Aug. 24”. Crain's Cleveland Business. 1. 4. 2016. Приступљено 16. 5. 2016. 
  401. ^ „"The Carter Effect" Trailer”. cowbellkingdom.com. Архивирано из оригинала 25. 08. 2017. г. Приступљено 24. 8. 2017. 
  402. ^ „Look: LeBron, business partner dine with Drake”. theScore.com. Приступљено 24. 8. 2017. 
  403. ^ „LeBron James' production company to remake 1990 hit 'House Party'”. ABC.com. Приступљено 13. 2. 2017. 
  404. ^ Sullivan, Emily (February 19, 2018). "Laura Ingraham Told LeBron James To Shut Up And Dribble; He Went To The Hoop." NPR. Retrieved January 8, 2019.
  405. ^ „LeBron doc 'Shut Up and Dribble' set to air on TV”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 8. 2018. 
  406. ^ Young, Jabari (2. 12. 2020). „LeBron James, Arnold Schwarzenegger's Sports Nutrition Company Sells to Fitness Platform Openfit”. NBC Los Angeles (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2021. 
  407. ^ а б Rovell, Darren (24. 7. 2017). „LeBron's stake in Blaze Pizza chain now worth at least $35 million”. ESPN. Приступљено 22. 3. 2021. 
  408. ^ Hernandez, Daniel (4. 9. 2019). „LeBron James, a Fan of Tacos, Seeks to Trademark 'Taco Tuesday'” — преко NYTimes.com. 
  409. ^ Zaveri, Mihir (11. 9. 2019). „LeBron James Tried to Trademark 'Taco Tuesday,' but Got Swatted Away”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 13. 9. 2019. 
  410. ^ „2 Chainz Reveals Cover Art for 'Rap Or Go To The League'”. Highsnobiety (на језику: енглески). 26. 2. 2019. Приступљено 11. 11. 2019. 
  411. ^ Clement, J. (2. 9. 2019). „Instagram accounts with the most followers worldwide as of September 2019 (in millions)”. Statista. Приступљено 10. 9. 2019. 
  412. ^ Kameir, Rawiya (18. 11. 2021). „LeBron James Is Toasting the Tequila Market”. WSJ. Приступљено 22. 3. 2021. 
  413. ^ Streeter, Kurt (22. 3. 2021). „LeBron James Leads a Generation of Athletes Into Ownership”. The New York Times. Приступљено 22. 3. 2021. 
  414. ^ а б Passan, Jeff (16. 3. 2021). „LeBron James becomes part owner of Boston Red Sox, joins Fenway Sports Group as partner”. ESPN. Приступљено 22. 3. 2021. 
  415. ^ „LeBron James Charity Work, Events and Causes”. Look to the Stars. Приступљено 1. 7. 2012. 
  416. ^ „LeBron James Just Delivered Nikes He Helped Design for Kids With Disabilities”. Global Citizen. Приступљено 25. 12. 2017. 
  417. ^ EnStars (17. 12. 2015). „Inspiring Videos: Cleveland Cavaliers Star LeBron James Pays Respect To A Fan In The Middle Of A Game”. Enstarz. Приступљено 25. 12. 2017. 
  418. ^ „The LeBron James Family Foundation to Unveil its Brand New Website, LeBronJamesFamilyFoundation.org”. NBA.com. Приступљено 1. 7. 2012. 
  419. ^ „LeBron's bike event stresses education”. ESPN.com. Associated Press. Приступљено 1. 7. 2012. 
  420. ^ ESPN.com news services. „LeBron James, Akron to fund 4-year scholarships for I Promise students”. ESPN. Приступљено 3. 10. 2015. 
  421. ^ „LeBron James donates $2.5 million to Smithsonian's Muhammad Ali exhibit”. ESPN.com. 17. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2016. 
  422. ^ „LeBron James Wins PBWA's 2016–17 J. Walter Kennedy Citizenship Award”. Cleveland Cavaliers Official Website. Приступљено 21. 5. 2017. 
  423. ^ Associated Press (November 28, 2017). "Board OKs plan for LeBron James' 'I Promise' school in Akron." USA Today. Retrieved January 8, 2019.
  424. ^ Singer, Michael. „LeBron James: Opening school is my most important professional accomplishment”. USA Today. Приступљено 8. 8. 2018. 
  425. ^ а б Wallace, Michael. „LeBron: No place for Sterling”. ESPN. Приступљено 27. 4. 2014. 
  426. ^ „James Draws Criticism For Stand on Darfur Issue”. Yahoo. 28. 5. 2007. [мртва веза]
  427. ^ Beck, Howard (16. 5. 2007). „Cavalier Seeks Players' Support for Darfur”. The New York Times. Приступљено 8. 6. 2007. 
  428. ^ Zimmerman, Jonathan. „On Darfur, LeBron James drops the ball”. Christian Science Monitor. Приступљено 7. 6. 2007. 
  429. ^ Smith, Shelley (16. 5. 2008). „LeBron speaking out on Darfur”. ESPN. 
  430. ^ Hill, Jemele. „The Heat's hoodies as change agent”. ESPN. Приступљено 27. 4. 2014. 
  431. ^ McMenamin, Dave. „LeBron, Irving in 'I Can't Breathe' tees”. ESPN. Приступљено 11. 12. 2014. 
  432. ^ McMenamin, Dave. „LeBron James: Bigger issues at play”. ESPN. Приступљено 11. 12. 2014. 
  433. ^ Ward-Henninger, Colin. „Cavs' LeBron James responds to racist graffiti on house with powerful statement”. CBS Sports. Приступљено 8. 8. 2018. 
  434. ^ Tsuji, Alysha. „LeBron James saddened by Charlottesville: 'Make America Great Again huh?!'”. For The Win. USA Today. Приступљено 8. 8. 2018. 
  435. ^ Bonesteel, Matt; Payne, Marissa. „LeBron James sticks up for Stephen Curry, calls President Trump a 'bum'”. The Washington Post. Приступљено 8. 8. 2018. 
  436. ^ Gaydos, Ryan. „LeBron: Trump is using sports to 'divide' the country”. New York Post. Приступљено 8. 8. 2018. 
  437. ^ Lieu, Amy. „Trump tweet slams LeBron James, Don Lemon over CNN interview”. Fox News. Приступљено 8. 8. 2018. 
  438. ^ McMenamin, Dave. „LeBron James feels that Colin Kaepernick is being blackballed by NFL”. ESPN. Приступљено 20. 11. 2017. 
  439. ^ Thanawalla, Ali. „LeBron James shows support for Colin Kaepernick before Lakers-Kings game”. NBC Sports. Приступљено 4. 10. 2018. 
  440. ^ Folley, Aris. „LeBron James, Kevin Durant sport jerseys in support of Kaepernick for Super Bowl weekend”. The Hill. Приступљено 2. 2. 2019. 
  441. ^ „Lebron donates cash to Obama”. InsideHoops.com. 31. 7. 2008. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2013. 
  442. ^ а б „Jay-Z, LeBron James get out vote for Obama”. msnbc. 30. 10. 2008. Архивирано из оригинала 22. 07. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  443. ^ Rooney, Kyle (8. 11. 2016). „Lebron James lets fans know Love, genuine LOVE and FAITH they'll get through”. Hotnewhiphop. Архивирано из оригинала 15. 10. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2016. 
  444. ^ Siddiqui, Sabrina (6. 11. 2016). „LeBron James praises 'President Hillary Clinton' at Cleveland rally”. The Guardian. Приступљено 22. 3. 2019. 
  445. ^ Yglesias, Matthew (7. 10. 2019). „The raging controversy over the NBA, China, and the Hong Kong protests, explained”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 16. 10. 2019. 
  446. ^ Medina, Mark. „LeBron James says Rockets GM Daryl Morey 'misinformed' on China tweet, then clarifies remark”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 16. 10. 2019. 
  447. ^ „LeBron urges Manfred to 'listen to your players'”. ESPN.com (на језику: енглески). 18. 2. 2020. Приступљено 18. 2. 2020. 
  448. ^ Davis, Scott; May 27, 2018. „LeBron James' early-season declaration that he would stand for the national anthem reportedly had a big impact around the NBA”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2020. 
  449. ^ Martin, Jill. „Lakers wear red MAGA-like hats but the message asks for justice for Breonna Taylor”. CNN. Приступљено 19. 8. 2020. 
  450. ^ Folley, Aris (19. 8. 2020). „LeBron James says he plans to campaign for Biden and Harris”. TheHill (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  451. ^ Ramsay, George. „LeBron James speaks out against voter suppression with 'More Than A Vote' campaign”. CNN. Приступљено 19. 8. 2020. 
  452. ^ „LeBron James Is Fighting to Make Sure Felons Know They Can Vote”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2020. 
  453. ^ „The Milwaukee Bucks' boycott should be celebrated forever”. For The Win (на језику: енглески). 27. 8. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  454. ^ „LeBron, CP3 advised by Obama during stalemate”. ESPN.com (на језику: енглески). 29. 8. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  455. ^ Zillgitt, Jeff (30. 6. 2018). „LeBron James' show 'Survivor's Remorse' begins second season”. usatoday.com. Приступљено 30. 6. 2018. 
  456. ^ "Graduate Together: LeBron James and Obama honor the class of 2020". CNN. May 16, 2020. Retrieved May 29, 2020.
  457. ^ „LeBron James”. USA Basketball Official Website. Архивирано из оригинала 10. 07. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2013. 
  458. ^ „Andrew Wiggins Named Naismith Player of the Year; Quincy Lewis Named Coach of the Year”. SLAM Online. Приступљено 4. 7. 2013. 
  459. ^ Grimala, Michael. „Shabazz Muhammad is McDonald's POY”. ESPN. Приступљено 4. 7. 2013. 
  460. ^ „McDonald's High School Basketball All American Teams”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 05. 08. 2011. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  461. ^ а б „Cleveland Cavaliers choose LeBron James with No. 1 pick in 2003: NBA Draft rewind”. Cleveland.com. Приступљено 4. 7. 2013. 
  462. ^ „James' Number Retired”. Associated Press via cincinnati.com. Архивирано из оригинала 23. 2. 2003. г. Приступљено 20. 2. 2003. 
  463. ^ „LeBron James Arena”. St. Vincent–St. Mary High School. Архивирано из оригинала 28. 4. 2015. г. Приступљено 25. 4. 2015. 
  464. ^ „LeBron James Arena”. St. Vincent St. Mary. Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  465. ^ Negley, Cassandra (27. 12. 2018). „LeBron James selected AP Male Athlete of 2018 after 'most significant' year”. Yahoo Sports. Приступљено 21. 1. 2019. 
  466. ^ Jenkins, Lee (3. 12. 2012). „Miami Heat's LeBron James named SI's Sportsman of the Year”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2013. 
  467. ^ https://www.si.com/sportsperson/2020/12/06/sportsperson-2020-james-stewart-mahomes-osaka-duvernay-tardif
  468. ^ „Sporting News Athlete of the Year 2012”. Sporting News. Архивирано из оригинала 10. 3. 2014. г. Приступљено 19. 7. 2013. 
  469. ^ „James, Nash share Sporting News MVP award”. ESPN. Приступљено 22. 6. 2013. 
  470. ^ „NBA & ABA Sporting News MVP Award Winners”. Basketball Reference. Архивирано из оригинала 04. 12. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2019. 
  471. ^ „NBA & ABA Sporting News Rookie of the Year Award Winners”. Basketball Reference. Sports Reference. Архивирано из оригинала 08. 11. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2013. 
  472. ^ „The NBA All-Decade Team”. Sports Illustrated. 15. 12. 2009. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2013. 
  473. ^ „Finalists & Past Winners”. Cleveland Sports Awards. Архивирано из оригинала 25. 01. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2016. 
  474. ^ „2016 ESPY Awards”. ESPN. Приступљено 14. 7. 2016. 
  475. ^ „WINNERS ANNOUNCED FOR THE 41ST ANNUAL SPORTS EMMY® AWARDS – The Emmys”. theemmys.tv (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2021. 
  476. ^ а б „Akron designates downtown street "King James Way"”. Akron Beacon Journal. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2016. 
  477. ^ „LeBron James has honorary locker at OSU”. Fox Sports. Приступљено 3. 9. 2013. 
  478. ^ „LeBron James has football locker at OSU”. Cavaliers 24/7. Приступљено 16. 8. 2016. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леброн_Џејмс&oldid=27554351”