Википедија

Nosiva tehnologija

Ovaj članak je o nosivoj tehnologiji. Za detaljnije informacije o nosivim računarima, pogledajte nosivi računari.

Nosiva tehnologija, otmena tehnologija, nosivi uređaji, ili modna elektronika su pametni elektronski uređaji (elektronski uređaji sa mikro-kontrolerima) koji se mogu nositi na telu kao implantati ili modni detalji.[1][2][3][4]

Паметни сат

Nosivi uređaji kao što su trakeri(engl. tracker), odnosno "tragači" ili ""pratioci" aktivnosti su dobar primer internet stvari, pošto su "stvari" kao što su elektronika, softver, senzor i povezivanje, efektori koji omogućavaju objektima da razmenjuju podatke (uključujući i kvalitet podataka [5]) putem interneta sa proizvođačem, operatorom i / ili drugim povezanim uređajima, bez potrebe za ljudskom intervencijom.

Nosiva tehnologija ima raznovrsne aplikacije čiji broj se povećava dok se polje nosivih tehnologija širi. Javlja se često u potrošačkoj elektronici sa popularizacijom pametnog sata i trakera aktivnosti. Osim komercijalne upotrebe, nosiva tehnologija se inkorporira u navigacione sisteme, naprednu tkaninu i zdravstvo.

Istorija уреди

Nosiva tehnologija je povezana sa sveobuhvatnim računarima i istorijom i razvojem nosivih računara. Nosivi proizvodi čine tehnologiju sveprisutnom tako što ga ugrađuju u svakodnevni život. Kroz istoriju i razvoj nosivih računara , pioniri su pokušali da poboljšaju ili prošire funkcionalnost odeće, ili da stvore nosive proizvode kao dodatnu opremu koja omogućava korisnicima "sousveillance" - snimanje neke aktivnosti tipično putem male nosivosti ili prenosne lične tehnologije. Informacije o praćenju kao što su kretanje, koraci i srčane frekvencije su deo "quantified self" pokreta.

Na korene nosive tehnologije su uticala oba ova odgovora ("sousveillance" i "quantified self") na viziju sveprisutnog računarstva. [6] Rani komad široko prihvaćene nosive tehnologije bio je sat kalkulator, koji je uveden 1980-ih. Još ranije upotrebljiva tehnologija bio je slušni aparat.

Godine 2004. modna dizajnerska kuća CuteCircuit predstavila je Blutut uređaje zvane HugShirt na sajmu CiberArt u Bilbau u Španiji, gde je na festivalu osvojila Grand Prize ("Veliku nagradu").[7] HugShirt, je dizajnirana za tele-transmisiju dodira na daljinu, koja se razlikuje od prethodnih nosivih tehnologija, zato što je to prvi proizvod nosive tehnologije koji je primio oblik odeće. [8] Kao takav on je bio prvi komad Blutut-povezane i internet-povezive odeće.

Godine 2008. Ilya Fridman je inkorporirala skriveni Blutut mikrofon u paru minđuša. [9][10] U isto vreme, Spy Tie je predstavio, "modernu kravatu sa skrivenom kamerom u boji". [11]

U narednim godinama pametne satove su počele da prodaju velike kompanije. Jedna od prvih ponuda bila je Samsung Galaxy Gear koja je puštena u promet u septembru 2013. Apple je ubrzo ispratio sa Apple Watch u aprilu 2015. godine. [12]

Prototipovi уреди

Godine 2009, Sony Ericsson se udružio sa Londonskim koledžom za modu za takmičenje u dizajniranju digitalne odeće. Pobednik je bila koktel haljina sa Blutut tehnologijom koja je svetlela prilikom primanja poziva.[13]

U skorije vreme je londonska modna kompanija CuteCircuit stvorila kostime za pevačicu Kejti Peri (Katy Perry) sa LED osvetljenjem, tako da bi odeća menjala boju i tokom scenskih nastupa i tokom pojavljivanja na crvenom tepihu. U 2012. godini, CuteCircuit je stvorio prvu haljinu na svetu koja sadrži tvitove, koju je nosila pevačica Nikol Šerzinger (Nicole Scherzinger).[14]

Godine 2014, studenti iz Tisch School of Arts u Njujorku su dizajnirali kapuljaču koja šalje unapred programirane tekstualne poruke poslate pokretima.[15]

Bitni događaji уреди

5 Days Off festival u Amsterdamu uključujući i besplatni šou pod nazivom "Wearable Technology: Powered Art and Fashion".[16]

Godine 2014, Fashion Law Institute održao je panel čija se diskusija fokusirala na patente u nosivoj tehnologiji. [17]

Godine 2015, brojni drugi događaji vezani za nosivu tehnologiju su planirani kao što su Enterprise Wearable Technology Show u Hjustonu, Wearable Technology Show u Londonu i Wearable Tech Conference i sajam u Moskvi.

Upotreba уреди

Korišćenje nosivie tehnologije može se kategorisati u dve glavne kategorije: [18]

  • Lična upotreba
  • Poslovna upotreba

Bilo da se radi o ličnoj ili poslovnoj upotrebi, nosivi tehnički uređaji primarno se koriste:

  • Kao fitnes trakeri,
  • Kao tretmani za oštećenje sluha
  • Kao daljinski tretmani poremećaja govora i glasa, kao što su oni kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću [19]
  • Kao sport trakeri
  • Za sinhronizaciju podataka i komunikaciju sa drugim patentima
  • Za specifično praćenje zdravstvenih problema, kao što je upravljanje stresom [20]
  • Kao merači pažnje i nivoa energije
  • Kao navigacioni alati
  • Kao medijski uređaji
  • Kao komunikacijski uređaji

Nosivi uređaji brzo napreduju u smislu tehnologije, funkcionalnosti i veličine, zahvaljujući sve većem broju aplikacija koje se koriste u realnom životu. [21]

Nosiva tehnologija je u porastu kako za ličnu tako i za poslovnu upotrebu. U potrošačkom prostoru, prodaja pametnih ručnih satova (kao što su Jawbone UP i Fitbit Flex) započela je ubrzano u 2013. godini. Jedan od pet odraslih Amerikanaca ima nosivi uređaj, prema izveštaju iz 2014. godine. [22]

Počeli su da privlače veliku pažnju na tržištu uvođenjem novih modela kompanije Samsung, a kasnije i Apple.

Nedostatak Google Glass-a stekao je veliku medijsku pažnju, ali se projekat zaustavio početkom 2015. godine, a Google je zaustavio prodaju uređaja.

Pametna cipela (smart shoe) za vizuelni izazov je proizvod koji je trenutno dostupan i ima veliki opseg u budućnosti.

U zdravstvu, nosivi uređaji imaju jako veliku primenu, na primer kao slušni aparati, ali i u otkrivanju zdravstvenih poremećaja kao što je apnea za spavanje - to je poremećaj sna koji se karakteriše pauzama u disanju ili periodima plitkog disanja tokom spavanja. Medicinski stručnjaci kao što su Google Glass hirurzi organizovali su se u društvo WATCH (Nosiva tehnologija u zdravstvu) kako bi tražili saradnju i validnu upotrebu nosivih tehnologija u zdravstvu.


U profesionalnim sportovima, nosiva tehnologija ima aplikacije za praćenje i za povratne informacije u realnom vremenu za sportiste. [23][24] Primeri nosivih tehnologija u sportu uključuju akcelerometre, pedometre i GPS koji se mogu koristiti za merenje potrošene energije i kretanja sportista. [25] Smanjenje troškova obrade energije i drugih komponenti podstiče široko rasprostranjeno usvajanje i dostupnost ovih uređaja. [23]

Moderna tehnologija уреди

 
Fitbit, moderni nosivi uređaj

Aprila 2013. godine, Google je pozvao "Glass Explorers" koji su unapred naručili svoje naočare na Google I/O konferenciji za 2012. godinu kako bi pokupili svoje uređaje. Ovaj dan označio je zvanično lansiranje Google Glass-a, uređaja namenjenog za dostavu bogatog teksta i obaveštenja preko heads-up ekrana koji se nosi kao naočari. Uređaj je takođe imao 5 MP kameru i snimio video na 720p. [26] Razne funkcije su se mogle aktivirati preko glasovne komande "OK Glass". Kompanija je takođe pokrenula aplikaciju MyGlass. [27]

Međutim, početkom 2015, Google je prekinuo prodaju beta "istraživačkog izdanja" Glass-a javnosti, nakon kritike njegovog dizajna i cene od 1500 dolara.[28][29]


U martu 2014, Motorola je predstavio Moto 360 pametni sat koji pokreće Android Vear, modifikovana verzija mobilnog operativnog sistema Android dizajniranog posebno za pametne satove i druge nosive uređaje.[30][31] Konačno, nakon više godina spekulacije, Apple je u septembru 2014. objavio sopstveni pametni sat, Apple Watch.


Nosiva tehnologija je bila popularna tema na sajmu potrošačke elektronike Consumer Electronics Show 2014. godine, sa još nekim događajima. [32] Među brojnim nosivim proizvodima prikazani su pametni satovi, traker aktivnosti, pametni nakit, optički displeji i slušni aparati. Ipak, nosive tehnologije i dalje trpe zbog ograničenog kapaciteta baterije. [33]

Još jedna oblast primene nosive tehnologije je sistem za brigu o starijima i praćenje života sa podrškom. Nosivi senzori imaju ogroman potencijal u generisanju velikih podataka, sa velikom primenom na biomedicinu i životnu sredinu.[34] Iz tog razloga istraživači pomeraju svoj fokus od prikupljanja podataka do razvoja inteligentnih algoritama koji mogu dobiti vredne informacije iz prikupljenih podataka koristeći tehnike pretrage podataka kao što su statistička klasifikacija i neuronske mreže.[35]

Nosiva tehnologija može takođe sakupljati biometrijske podatke kao što su srčani efekat (EKG i HRV), moždani talas (EEG) i mišićni bio-signali (EMG) iz ljudskog tela kako bi pružili vredne informacije u oblasti zdravstva. [36] Još jedna popularnija nosiva tehnologija uključuje virtuelnu stvarnost(VR). Veliki broj proizvođača napravio je VR slušalice za računare, konzole i mobilne uređaje. Nedavno je Google pustio slušalice Google Daydream.[37]


U julu 2014. uvedena je pametna tehnologija obuće u Hiderabadu, Indija. Ulošci za cipele povezani su sa aplikacijom za pametni telefon - smartfon, koji koristi Gugl mape i vibrira kako bi korisnicima rekla kada i gde da se okrenu da bi došli do svog odredišta.[38][39][40][41]

U posljednjih nekoliko godina, fitnes trakeri i pametni satovi su postali sve uobičajeniji i prepoznatljivi kao primeri nosive tehnologije. Primeri uključuju Fitbit, Apple Watch i Samsung Galaxy Gear. Pošto nosiva tehnologija nastavlja da se razvija, počela je da se širi i u druge oblasti. Životni materijali nastavljaju da evoluiraju, kreću dalje od uređaja i istražuju nove granice kao što su pametna tkanina. Aplikacije uključuju upotrebu tkanine za obavljanje funkcije kao što je integrisanje QR koda u tkaninu, [42]ili performansi koji povećavaju protok vazduha tokom vežbanja. [43]

Nosiva tehnologija i zdravlje уреди

Nosiva tehnologija se često koristi za praćenje zdravlja korisnika. S obzirom da su takvi uređaji u bliskom kontaktu sa korisnikom, lako se mogu prikupljati podaci.

Mogu se koristiti za prikupljanje podataka kao što su:

  • Broj otkucaja srca
  • Broj sagorelih kalorija
  • Broj napravljenih koraka
  • Veličina krvnog pritiska
  • Vreme potrošeno na vežbanje

Ove funkcije su često povezane i nalaze se zajedno u jednoj jedinici, kao što su trakeri aktivnosti ili pametni satovi kao Apple Watch serije 2 ili Samsung Galaxy Gear. Takvi uređaji se koriste za fizičku obuku i praćenje celokupnog fizičkog zdravlja.[44]

  • Merenje atletskih performansi[45]
  • Praćenje koliko je bolestan korisnik[46]

Zabava уреди

Nosivi materijali su se proširili i u prostor za zabavu stvarajući nove načine da iskusite digitalne medije. Naočare za virtuelnu realnost (VR naočare) su najbolji primer za nošenje u zabavi. Naočare iz virtuelne realnosti, kao što su Oculus Rift, HTC Vive i Google Daydream View, imaju za cilj stvaranje većeg emocionalnog medijskog iskustva simuliranjem iskustva prve osobe ili prikazivanjem medija u punoj oblasti korisnikove vizije. Za ove uređaje razvijeni su televizija, filmovi i video igre. [47] Spektakl kompanije Snap Inc. su sunčane naočare koje snimaju video iz ugla korisnika i uparuju se sa telefonom kako bi video postavile na Snepčet.[48]

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ Donovan, Tony O., et al. "A context aware wireless body area network (BAN)." Pervasive Computing Technologies for Healthcare, 2009. PervasiveHealth 2009. 3rd International Conference on. IEEE, 2009, http://ieeexplore.ieee.org/document/5191231/
  2. ^ What is a Wearable Device? Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2017) WearableDevices.com. Preuzeto 10-29-2013
  3. ^ Nugent, C.; Augusto, J. C. (13. 6. 2006). „Smart Homes and Beyond: ICOST 2006”. IOS Press — преко Google Books. 
  4. ^ O'Donoghue, John; Herbert, John (1. 10. 2012). „Data Management Within mHealth Environments: Patient Sensors, Mobile Devices, and Databases”. J. Data and Information Quality. 4 (1): 5:1—5:20. doi:10.1145/2378016.2378021 — преко ACM Digital Library. 
  5. ^ O’Donoghue, J., Herbert, J. and Sammon, D., 2008, June. Patient sensors: A data quality perspective. In International Conference on Smart Homes and Health Telematics (str. 54-61). Springer, Berlin, Heidelberg, https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-540-69916-3_7
  6. ^ „Wearable Computing: A First Step Toward Personal Imaging”. IEEE Computer. 30 (2). 
  7. ^ „Premiados Ciberart” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 1. 2009. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  8. ^ Garments of Paradise: Wearable Discourse in the Digital Age by Susan Elizabeth Ryan. 
  9. ^ „Ripple Headset”. Behance. Приступљено 13. 8. 2015. 
  10. ^ „And you thought the Jawbone headset was stylish”. LA Times. Приступљено 13. 8. 2015. 
  11. ^ „Tie camera”. Spytechs. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2015. 
  12. ^ „A timeline of how the Apple Watch was created”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2017. 
  13. ^ „Does the Bluetooth dress signal the future of fashion”. LA Times. Приступљено 13. 8. 2015. 
  14. ^ Krupnick, Ellie (2. 11. 2012). „The Huffington Post: Twitter Dress”. 
  15. ^ Restauri, Denise. „The Brains Behind The Hoodie That Texts”. Forbes. Приступљено 14. 8. 2014. 
  16. ^ Joel Weickgenant Plenty of Spinning, but More Than Just the D.J. July 15, 2009 New York Times
  17. ^ Clark, Evan (9. 2. 2014). „Patents in a Wearable Tech World”. WWD. Приступљено 11. 2. 2014. 
  18. ^ „Understanding Wearable Technology | Aspencor Tech”. Aspencor Tech (на језику: енглески). Aspencor Tech. Архивирано из оригинала 28. 6. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2015. 
  19. ^ Harishchandra Dubey; Goldberg, Jon C.; Abtahi, Mohammadreza; Mahler, Leslie; Mankodiya, Kunal (2015). EchoWear: smartwatch technology for voice and speech treatments of patients with Parkinson's disease. Proceedings of the conference on Wireless Health (WH '15). ACM, New York, NY, USA. стр. Article 15, 8 pages. doi:10.1145/2811780.2811957. 
  20. ^ Papageorgiou, Achilleas; Zigomitros, Athanasios; Patsakis, Constantinos (2015). Personalising and Crowdsourcing Stress Management in Urban Environments via s-Health. Proceedings of the 6th International Conference on Information, Intelligence, Systems and Applications (IISA), 2015. Ionian University, Corfu, Greece. стр. 1—4pages. doi:10.1109/IISA.2015.7388027. 
  21. ^ Crawford, Mark (2015). „Wearable technology is booming, powered by photonics”. SPIE Newsroom. doi:10.1117/2.2201606.01. 
  22. ^ Zalud, Bill (januar 2015). „The Age of Wearables Is on Us”. SDM: 72—73. 
  23. ^ а б Duncan Smith The Rise of the Virtual Trainer Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2011) July 13, 2009 Product Design and Development
  24. ^ Simon Jones In pro sports, wearabletech is already mainstream. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2017) December 9, 2013, WearableTechWatch
  25. ^ Li, Ryan T.; Kling, Scott R.; Salata, Michael J.; Cupp, Sean A.; Sheehan, Joseph; Voos, James E. (1. 1. 2016). „Wearable Performance Devices in Sports Medicine”. Sports Health (на језику: енглески). 8 (1): 74—78. ISSN 1941-7381. doi:10.1177/1941738115616917. 
  26. ^ „Tech specs”. Google. Приступљено 20. 4. 2013. 
  27. ^ „Google Finally Reveals Glass Specifications, MyGlass App Now Live”. Self Screens. Приступљено 11. 8. 2013. 
  28. ^ „Google has admitted that releasing Google Glass early may have been a mistake”. Business Insider. Приступљено 17. 3. 2016. 
  29. ^ Jones, Simon. „Analysis: Why Google killed Glass”. WearableTechWatch. Архивирано из оригинала 20. 8. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  30. ^ „Moto 360: It’s Time”. The Official Motorola Blog. Архивирано из оригинала 20. 03. 2014. г. Приступљено 18. 3. 2014. 
  31. ^ „Sharing what’s up our sleeve: Android coming to wearables”. Official Google Blog. Архивирано из оригинала 22. 03. 2014. г. Приступљено 18. 3. 2014. 
  32. ^ „Wearable tech at CES 2014: Many, many small steps”. CNET. Приступљено 17. 3. 2016. 
  33. ^ „Energy-Efficient Integration of Continuous Context Sensing and Prediction into Smartwatches”. Sensors Journal. Приступљено 5. 10. 2015. 
  34. ^ Redmond, SJ; Lovell, NH; Yang, GZ; Horsch, A; Lukowicz, P; Murrugarra, L; Marschollek, M. „What Does Big Data Mean for Wearable Sensor Systems?”. Yearb Med Inform. 9: 135—42. PMC 4287062  . PMID 25123733. doi:10.15265/IY-2014-0019. 
  35. ^ „Data Mining for Wearable Sensors in Health Monitoring Systems: A Review of Recent Trends and Challenges”. NCBI. Приступљено 17. 3. 2016. 
  36. ^ „Wearable Technology, Biometric Information, Data Collection | JD Supra”. JD Supra. Приступљено 13. 12. 2016. 
  37. ^ Papagiannakis, George. „A survey of mobile and wireless technologies for augmented reality systems” (PDF). 
  38. ^ McGregor, Jay (25. 7. 2014). „India's Take On Google Glass, A Vibrating Smartshoe”. Forbes. Приступљено 26. 7. 2014. 
  39. ^ Thoppil, Dhanya Ann Thoppil (24. 7. 2014). „India’s Answer to Google Glass: The Smartshoe”. The Wall Street Journal. Приступљено 26. 7. 2014. 
  40. ^ Anthony, Sebastian (24. 7. 2014). „The smartshoe: A much more sensible approach to wearable computing than Glass or a smartwatch”. Extreme Tech. Приступљено 26. 7. 2014. 
  41. ^ „A smart shoe from Indian firm”. Deccan Chronicle. 27. 7. 2014. Приступљено 26. 7. 2014. 
  42. ^ McFarland, Matt. „JanSport's high-tech backpack gives teens a new way to express themselves”. CNNMoney. Приступљено 26. 10. 2017. 
  43. ^ „Researchers design moisture-responsive workout suit”. MIT News. Приступљено 26. 10. 2017. 
  44. ^ Greathouse, John. „This Wearable Will Tell You When You're Drunk”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2017. 
  45. ^ Bell, Lee. „Best Wearable Tech And Fitness Gadgets 2017 (Updated)”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2017. 
  46. ^ Coldewey, Devin. „Smartwatches could soon tell you when you’re getting sick”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2017. 
  47. ^ Strange, Adario. „Microsoft Research shows off its augmented reality glasses”. Mashable (на језику: енглески). Приступљено 26. 10. 2017. 
  48. ^ „Here's how Snapchat's new Spectacles will work”. The Verge. Приступљено 26. 10. 2017. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nosiva_tehnologija&oldid=27355139”