O Fortuna
velut luna
statu variabilis,
semper crescis
aut decrescis;
vita detestabilis
nunc obdurat
et tunc curat
ludo mentis aciem,
egestatem,
potestatem
dissolvit ut glaciem.
Sors immanis
et inanis,
rota tu volubilis,
status malus,
vana salus
semper dissolubilis,
obumbrata
et velata
michi quoque niteris;
nunc per ludum
dorsum nudum
fero tui sceleris.
Sors salutis
et virtutis
michi nunc contraria,
est affectus
et defectus
semper in angaria.
Hac in hora
sine mora
corde pulsum tangite;
quod per sortem
sternit fortem,
mecum omnes plangite!
|
O srećo,
kao mesec
stalno se menjaš
uvek jačaš
i bez sjaja;
gnusan život
sad nadvladaš
i onda blagost
kao raskoš biraš
oskudica
a i moć
rastopi ih kao led.
Propast-grdna
i prazna,
kruži kao točak,
zlonameran si
blagostanje je uzaludno
i stalno slabi
potamnjeno
i zatrto
a i ti me mučiš;
sad kroz igru
svoju izoliranost vraćam nazad
k tvojoj podlosti.
Propast je protiv mene
u zdravlju
i vrlini
onoj lakoj
i otežanoj,
uvek zarobljena.
Tako ovaj čas
bez odlaganja
iščupaj žice,
Sve dok propast
ne napadne jakog čoveka,
plačite svi sa mnom!
|
O Fortuno,
kao mesec
nestalna si,
uvek jačaš
i slabiš;
gnusnog li života!
Čas nadvladaš,
pa zalečiš,
kako ti je volja;
siromaštvo
i moć -
topiš ih kao led.
Sudbo, grdna
i prazna,
ti točku što se valja,
zlonamerna si -
zalud blagostanje
kad ga uvek trošiš.
Pod senom
i pod velom,
i mene isto mučiš;
prevari me
da leđima golim
nosim tvoju zlobu.
Sudbina je u zdravlju
i vrlini
sada protiv mene;
pogođen sam
i iznemogao,
uvek u lancima.
Tako, ovog časa,
bez odlaganja,
trzajte strune -
jer sudbina
i jake obara -
pa sa mnom svi zakukajte!
|
