Onomastika
Onomastika (grč. ónoma [onoma] — „ime“[1][2][3]) je posebna grana lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena (imena i prezimena) i nadimaka, odnosno proučava značenje i istoriju imena ljudi (antroponimi) i imena mjesta (toponimi).[4]
Pri svom proučavanju, onomastika se koristi etimologijom, dijalektologijom, istorijom, etnologijom, mitologijom.
Antroponomastika уреди
Antroponimi (grč. ántrophōs) su imena ljudi.
Proučava ih grana onomastike koja se naziva antroponomastika. Ova imena mogu biti:
- lična imena;
- nadimci;
- prezimena.
Toponomastika уреди
Toponimi su imena mjesta. Toponime proučava toponomastika.
Toponimi su podijeljeni na ove grupe:
Imena naseljenih mjesta: Rijeka, Split, Pula, Zagreb, Zadar, Požega, Begovo Razdolje itd.
Imena planina i uzvišenja: Učka, Biokovo, Velebit, Papuk, Dinara, Medvednica itd.
Imena voda — rijeka, potoka, jezera: Drina, Sava, Vrbas, Vrljika, Karašica, Vransko jezero, Tribaljsko jezero itd.
Демоними (етници) и ктетици уреди
Демоними, односно етници (grč. ethnikós — „који припада народу“) су именице које означавају становнике неког места или области.
Примери: Београђанин, Мачванин, Србијанац, Европљанин.
Ктетици (grč. ktētikós — „prisvojni“) су присвојни придеви изведени из назива неког места или области.
Примери: београдски, мачвански, србијански, европски.
Egzonimi уреди
Egzonimi su nazivi za strane toponime, nastali su zbog dodira kultura i jezika, razlikuju se od izvornoga naziva, endonima.
Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u istoriji: Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Lajpcig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz).
Neki su egzonimi specifični za određeni istorijski period: Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ ὀνομαστικός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
- ^ Online Etymology Dictionary
- ^ ὄνομα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
- ^ Anderson, John M. (2008). The Grammar of Names. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953395-4.
Литература уреди
- Маријан Јелић, "Нормирање етника и ктетика", Примењена лингвистика, бр. 6 (2005), стр. 177-182.
- Вељко Брборић, "Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика", Развојни процеси и иновације у српском језику, 1 (2009), стр. 327-339.
- Грковић, Милица (2006). „Имена места и људи на Косову и у Метохији у средњем веку”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 43—51. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2009. г. Приступљено 01. 08. 2017.
- Драго Ћупић, "Ономастика Косовског Полабља", Баштина, бр. 14 (2002), стр. 293-297.