Pasulji
Pasulj ili grah je naziv za seme nekoliko biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae). Postoji oko 70 vrsta ovog povrća. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja sazreva u jesen. Kao i sve mahunarke, sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju pojedine aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak lako se nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani. Hranljiva vrednost lomljenog pasulja na 100g (3,5oz) je: energija - 334 kJ (80 kcal), ugljeni hidrati - 10,5g, masti] - 0,5g, proteini - 9,6g.[1][2]
Terminologija уреди
Engleska reč „bean” i njeni germanski kognati (e.g., nemački Bohne) su bili u širokoj upotrebi u zapadno germanskim jezicima još pre 12. veka,[3] a odnosili su se na široki pasulj i drugo mahunasto seme. To je bilo dugo pre nego što je rod iz Novog seta Phaseolus postao poznat u Evropi. Nakon kontakta Kolumbijanske ere između Evrope i Amerika, upotreba reči je proširena tako da obuhvata mahunasta semena roda Phaseolus, kao što su obični pasulj i mnogocvetni pasulj, i srodnog roda Vigna. Termin je dugo generalno korišten za mnogo drugo semenje slične forme,[3][4] kao što su zrna soje Starog sveta, grašak, leblebija (garbanzo pasulj), drugi pripadnici rodova Vicia, i Lupinus, i čak i oni koji su manje slični, kao što su zrna kafe, vanile, ricinusa, i kakao. Stoga termin „bean” u generalnoj upotrebi može da se odnosi na veliki broj različitih vrsta.[2]
Upotreba уреди
Veličina kruga je proporcionalna sadržaju željeza. Iz ovog pregleda se vidi da su leća i pasulj daleko najzdraviji dok soja i grašak imaju najmanje nutrijenata po obroku.
U vegetarijanskoj kuhinji pasulj je veoma popularan jer se njegovom upotrebom nadoknađuje nedostatak belančevina.[5]
Termin pasulj, u raznim dijelovima sveta označava nekoliko biljaka koje pripadaju različitim rodovima iz porodice Fabaceae. Najbitniji rodovi su Phaseolus, Vigna, Psophocarpus, Calia i Canavalia. Najčešće se odnosi na jestivi deo biljke, obično žitarice, kao sušeni pasulj, ali u nekim vrstama se bere pre zrelosti, kao što su pasulj i grašak.
Vrste pasulja уреди
Pojam pasulj obuhvata više rodova i (pod)vrsta:
Zajedničko obeležje različitih vrsta Fabaceae, koje se obično se svrstavaju pod imenom pasulj, su:
- jednogodišnje zeljaste biljke penjačice ili patuljci (popularni čučo),
- njihovi plodovi,
- seme bogato skrobom i proteinima, a ima duguljast oblik, više ili manje izdužen i često bubrežast,
- sposobne za biološku fiksaciju azota.
Različite vrste pasulja уреди
Rod Phaseolus уреди
Pasulj уреди
Obični pasulj (Phaseolus vulgaris) je vrsta jednogodišnje biljke, poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Uzgaja se zato što ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani kao izvor skroba i proteina. Izraz „pasulj” obuhvata one jestive delove koji se zovu žitarica (pasulj) ili podove, koji se takođe zovu pasulj ili „snap”.
Pasulj trešnjo уреди
Skerletni pasulj „trkač” (Phaseolus coccineus) je jednogodišnja baštenska biljka koja je imenovana po boji letnih cvetova, ili za određene sorte, kao što je povrće sa jestivim semenom.
Lima pasulj уреди
Lima pasulj (Phaseolus lunatus) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja u toplim zemljama kao žitarica i jede kao povrće kao što je pasulj.
Tepari pasulj уреди
Pasulj tepari (Phaseolus acutifolius) je zeljasta biljka koja se gaji u suvim okruženjima, južno od Severne Amerike, kultiviran u prekolumbovskim vremenima, što su učinili autohtoni Indijanac za ljudsku i životinjsku ishranu.
Rod Vigna уреди
Adzuki pasulj уреди
Adzuki (Vigna angularis) je lozasta biljka koja se široko uzgaja u istočnoj Aziji zbog jestivog semena. Ovo je jedna od najukusnijih vrsta crvenog pasulja, a najviše se konzumira u obe tesnate kuhinje u Aziji.
Karakol уреди
Karakol pasulj (Vigna caracalla) je biljka penjačica poreklom iz tropskih krajeva Centralne i Južne Amerike, kultivirana za ukrasne svrhe.
Kilometarski pasulj уреди
Dvorišni izduženi pasulj (Vigna unguiculata subsp sesquipedalis) je zeljasta biljka penjačica, kultivirana kao povrće za zrnevlje i kao žitarica. Može uspevati kao međukultura posađena s kukuruzom koji služi kao zaštita.
Mat pasulj уреди
Pasulj mat (Vigna aconitifolia) je jednogodišnja biljka otporna na suša (kserofit). Ova zeljasta biljka sa malim žutim cvetićima i duboko usečenim listovima, koja se uzgaja u sušnim područjima Azije zbog sićušnih jestivog semena, u rasponu boja od svetlosmeđe do tamnosmeđe-crvenkaste.
Mungo pasulj уреди
Pasulj mungo ili zeleni mungo (Vigna radiata) je jednogodišnja biljka poreklom sa Indijskog potkontinenta, koja se uzgaja kao povrće. Ima jestivo seme poput pasulja. Čest je sastojak u kineskoj kuhinji.
Rižasti pasulj уреди
Vigna umbellata je zeljasta bilka poreklom iz tropske Azije, kultivirana naročito u Kini, kao mala žitarica za hranu.
Crni gram уреди
Crni gram pasulj (Vigna mungo) je biljka koja se uzgaja na azijskom jugu. Naširoko se koristi za pripremu jela „dal” iz granuliranog semenja, celog ili lomljenog.
Ostali rodovi уреди
Sabljasti pasulj уреди
Sabljasti pasulj (Canavalia gladiata) je biljka koja se uzgaja u tropskim I suptropskim regijeama Afrike i Azija. Nezreli plodovi biljaka iz reda Canavalia (karanfilići) jedu se kao povrće u varivima ili zasebno.
Krilasti pasulj уреди
Krilasti pasulj ili četvrtasti grašak (Psophocarpus tetragonolobus) je vrsta tropske biljke porijeklom iz Papua Nove Gvnejei. Obilno raste u područjima oko ekvatora (sa ravnodnevnicom) na vrelim i vlažnim površinama. Jjedan je od najboljih azotofiksatora. Svi dijelovi biljke su jestivi.
Meskal уреди
Pasulj meskal (Calia secundiflora) je vrsta žbuna, poreklom iz Južne Amerike, a koristi se kao ukrasna biljka. Ova biljka je halucinogena.
Produkcija уреди
Podatke o produkciji mehunarki objavljuje FAO u tri kategorije. 1 Suve mahunarke: svo zrelo i suvo seme leguminoza osim soje i kikirikija. 2 Uljasti usevi: soja i kikiriki. 3 Sveže povrće: nezreli zeleni sveži plodovi mahunarki. Sledi pregled FAO podataka.[6]
| Usevi [FAO kod][7] |
1961 | 1981 | 2001 | 2015 | 2016 | 2016 /1961 | napomena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Mahunarke, ukupno [1726] (suve) | 40,78 | 41,63 | 56,23 | 77,57 | 81,80 | 2,01 | proizvodnja po stanovniku je smanjena. |
| Uljasti usvevi (suvi) | |||||||
| Soja [236] | 26,88 | 88,53 | 177,02 | 323,20 | 334,89 | 12,46 | Drastično povećanje podstaknuto potražnjom za stočnom hranom i gorivom. |
| Kikiriki, sa ljuskom [242] | 14,13 | 20,58 | 35,82 | 45,08 | 43,98 | 3,11 | |
| Sveže povrće (80 - 90% voda) | |||||||
| Pasulj, zelen [414] | 2,63 | 4,09 | 10,92 | 23,12 | 23,60 | 8,96 | |
| Građak, zelen [417] | 3,79 | 5,66 | 12,41 | 19,44 | 19,88 | 5,25 | |
„Mahunarke, ukupno [1726] (suve)” je ukupna količina svih suvih leguma koja se uglavnom konzumira kao hrana. Proizvodnja u 2016. godini iznosila je 81,80 miliona tona. Rezultat proizvodnje suvih mahunarki u 2016. godini je povećan do 2,0 puta u odnosu na rezultat iz 1961. godine, dok je porast stanovništva bio 2,4 puta.
Glavni usevi u „ukupnim suvihm mahunarkama [1726]” su „pasulj, su [176]” 26,83 miliona tona, „grašak, sub [187]” 14,36 miliona tona, „leblebija [191]” 12,09 miliona tona, „kravlji grašak [195]” 6,99 miliona tona, „sočivo [201]” 6,32 miliona tona, „golublji grašak [197]” 4,49 miliona tona, „bob, konjski pasulj [181]” 4,46 miliona tona. Generalno, potrošnja mahunarki po stanovniku je opala od 1961. Izuzetak su sočivo i kravlji grašak.
| Zemlja | 2016 | Udeo | Napomena | |
|---|---|---|---|---|
| Ukupno | 81,80 | 100% | ||
| 1 | Indija | 17,56 | 21,47% | |
| 2 | Kanada | 8,20 | 10,03% | |
| 3 | Mjanmar | 6,57 | 8,03% | |
| 4 | Kina | 4,23 | 5,17% | |
| 5 | Nigerija | 3,09 | 3,78% | |
| 6 | Rusija | 2,94 | 3,60% | |
| 7 | Etiopija | 2,73 | 3,34% | |
| 8 | Brazil | 2,62 | 3,21% | |
| 9 | Australija | 2,52 | 3,09% | |
| 10 | SAD | 2,44 | 2,98% | |
| 11 | Niger | 2,06 | 2,51% | |
| 12 | Tanzanija | 2,00 | 2,45% | |
| drugi | 24,82 | 30,34% |
Svetski lider u proizvodnji suvog pasulja (Phaseolus spp)[9] je Mjanmar (Burma), a slede Indija i Brazil. U Africi, najvažniji proizvođač je Tanzanija.[10]
| Prvih deset proizvođača suvog pasulja (Phaseolus spp) — 2013. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Zemlja | Produkcija (tone) | Napomena | ||
 Mjanmar |
3.800.000 | F | ||
 Indija |
3.630.000 | |||
 Brazil |
2.936.444 | A | ||
 Kina |
1.400.000 | * | ||
 Meksiko |
1.294.634 | |||
 Tanzanija |
1.150.000 | F | ||
 SAD |
1.110.668 | |||
 Kenija |
529,265 | F | ||
 Uganda |
461,000 | * | ||
 Ruanda |
438,236 | |||
| [[]]Svet | 23.139.004 | A | ||
| Bez simbola = zvanična vrednosti, P = zvanična vrednost, F = FAO procena, * = nezvanični/poluzvanični podaci, C = izračunata vrednost A = agregat (može da obuhvata zvaničine, poluzvanične i ili procenjene vrednosti); Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[11] | ||||
Vidi još уреди
Reference уреди
- ^ Agricultural Research magazine.
- ^ а б „Definition And Classification Of Commodities (See Chapter 4)”. FAO, United Nations. 1994. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ а б Merriam-Webster, Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Merriam-Webster, Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г., Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ Harcourt, Houghton Mifflin, The American Heritage Dictionary of the English Language, Houghton Mifflin Harcourt, Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г., Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ FAO STAT Production /Crops
- ^ pogledaj Legume#Commodity Classification
- ^ all legumes dry
- ^ Dry Beans does not include broad beans, dry peas, chickpea, lentil
- ^ FAO Pulses and Derived Products Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2015)
- ^ „Major Food And Agricultural Commodities And Producers – Countries By Commodity”. Fao.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2015.
Literatura уреди
- Kaplan, Lawrence (2008). „Legumes in the History of Human Nutrition”. Ур.: DuBois, Christine; Tan, Chee-Beng; Mintz, Sidney. The World of Soy. NUS Press. стр. 27—. ISBN 978-9971-69-413-5. Приступљено 18. 12. 2012.
Spoljašnje veze уреди
- Neke sorte pasulja
- Nešto više o poreklu i botaničarskim detaljima
- Everett H. Bickley Collection, 1919–1980 Archives Center, National Museum of American History, Smithsonian Institution.
- Discovery Online: The Skinny On Why Beans Give You Gas
- Fermentation improves nutritional value of beans
- Cook's Thesaurus on Beans