Piketing
Пикетинг (енг. picketing) представља облик колективне акције радника, најчешће за време штрајка, који се састоји у окупљању радника испред улаза у фабричке хале, продајна места и друге просторије послодавца са намером да се убеђивањем и употребом других метода радници који не штрајкују одврате од рада, како би приморали послодавца на уступке.[1] Пикетинг је облик ненасилног отпора. У Републици Србији законом је забрањен пикетинг, будући да према члану 7. ст. 3 Закон о штрајку штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку не смеју спречавати запослене који не учествују у штрајку да раде.[1]
Организатор пикетинга је по правилу синдикат који је у спору са послодавцем. Учесници пикетинга смеју бити само запослени код послодавца и синдикални представници. Разлика између пикетинга и других окупљања грађана одређује се са обзиром на учеснике и њихов број – код пикетинга то смеју бити искључиво запослени и њихови представници, и то у ограниченом броју, док у јавном скупу може учествовати шири круг грађана, без ограничавања њиховог броја.[2] Циљ пикетинга у односу на трећа лица и јавност јесте придобијање јавног мнења, обавештавање јавности о колективном радном спору, као и о оправданости захтева организатора пикетинга.[2]
Комитет за слободу удруживања Међународне организације рада сматра да је мирно окупљање учесника штрајка на местима рада допуштено, при чему учесници штрајка не смеју да спречавају нештрајкаче да наставе рад.[2]
У литератури постоји подела пикетинга на законити и незаконити, као и на информативни пикетинг, организациони пикетинг и пикетинг спорења.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Simonović, Dragoljub (2020). Radno pravo – osmo ažurirano izdanje. Београд: Projuris. стр. 128. ISBN 9788681848036.
- ^ а б в Лубарда, Бранко А. (2018). Увод у радно право са елементима социјалног права: шесто издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду. стр. 419. ISBN 9788676307708.
- ^ КОЛЕКТИВНО РАДНО ПРАВО (PDF).