Википедија

Prevremeno odlubljivanje posteljice

Prevremeno odlubljivanje posteljice ili abrupcije posteljice (lat. abruptio placentae) je odvajanje normalno usađene posteljice od materice nakon 20. nedelje trudnoće, a pre nego što se novorođenče rodi, uključujući i sva odvajanja posteljice neposredno pred sam porođaj. Kod trudnica sa odlubljenom posteljicom, načelno su prisutni simptomi i znaci krvarenja iz materice, kontrakcije materice i fetalni stres. Značajan uzrok krvarenja iz materice u trećem trimestru trudnoće povezan je sa fetalnim i majčinim morbiditetom i mortalitetom, pri čemu se odlubljivanje posteljice mora uzeti u obzir svaki put kada dođe do krvarenja u drugoj polovini trudnoće.[2]

Prevremeno odlubljivanje posteljice
SinonimiAbruptio placentae
Prikaz unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja iz odlubljene posteljice
Specijalnostiakušerstvo
Vreme pojave24—26 mesec trudnoće[1]
Faktori rizikaPušenje duvana, preeklampsija[1]
Dijagnostički metodKlinička slika, ultrasonografija[2]
Slična oboljenjaPlacenta previja, krvarenje, horioamnionitis[3]
Lekovikortikosteroidi[2]
Frekvencija~ 0,7% trudnoća[1]

Epidemiologija уреди

Morbiditet/Mortalitet

Javlja se na globalnom nivou u oko 1% svih trudnoća. [4] Učestalost abruptcije placente u Sjedinjenim Državama je oko 1%, a teška abrupcija koja dovodi do smrti fetusa javlja se u 0,12% trudnoća (1 : 830)[5].[6]

Rasne razlike

Abrupcija placente je češća kod žena iz Afrike nego kod belih ili latinoameričkih žena. Međutim, da li je to rezultat socioekonomskih, genetskih ili kombinovanih faktora, ostaje nejasno.[7]

Starosna sklonost

Povećan rizik od abrupcije posteljice dokazan je kod pacijenata mlađih od 20 godina i onih starijih od 35 godina.[8]

Etiopatogeneza уреди

Tačan uzrok odlubljivanja posteljice je najčešće teško odrediti, a teško je odrediti i direktan uticaj nekog činioca, među kojima su najznačajniji:

  • Nenormalno kratka pupčana vrpca
  • Povreda u području trbuha kao posledica pada ili saobraćajne nesreće
  • Nagli gubitak volumena materice (npr. nakon brzog gubitka amnionske tečnosti ili posle rođenja prvog blizanca).[9]

Faktori rizika уреди

U faktore rizika za odlubljivanje posteljice, navode se [10][11][12]

  • Starija životna dob majke
  • Astma,[13][14]
  • Pušenje duvana,[15][16] [17]
  • Zloupotreba kokaina i drugih psihoaktivnih supstanci
  • Pijenje više od 14 alkoholnih pića nedeljno tokom trudnoće
  • Visoki krvni pritisak u trudnoći[18] (koji je u 50% slučajeva uzrok prevremenog odlubljivanja posteljice i jedan od najčešće je uzrok smrti),[19]
  • Odlubljivanje placente u prethodnim trudnoćama — zbog povećane rastegnutoste materice (koja se može dogoditi u višestrukim trudnoćama ili sa neuobičajeno velikom količinom amnionske tečnosti)
  • Veliki broj porođaja.[20][21]
  • Nasilje u porodici.[22]
  • Bolesti štitne žlezde,[23]
  • Amniocenteza,[24]

Klasifikacija abrupcije posteljice уреди

Klasifikacija abrupcije posteljice zasniva se na stepenu razdvajanja (delomičnom ili potpunom) i mestu razdvajanja (marginalnom ili centralnom): klasifikacija.[25]

Klasa 0 — asimptomatska abrupcija posteljice

Klasa 1 — blaga abrupcija posteljice (predstavlja približno 48% svih slučajeva)

Klasa 2 — umerena abrupcija posteljice (predstavlja približno 27% svih slučajeva)

Klasa 3 — teška abrupcija posteljice (predstavlja približno 24% svih slučajeva)

Klinička slika уреди

U ranim fazama abrupcije placente možda neće biti sa simptoma.[26][27] Kada se simptomi razviju, oni se razvijaju iznenada. Uobičajeni simptomi uključuju:

  • iznenadni bol u stomaku,[28][29]
  • kontrakcije koje deluju kontinuirano i ne prestaju,[29]
  • vaginalno krvarenje,[28][29]
  • uvećana materica (nesrazmerna gestacijskoj dobi ploda),[29]
  • smanjeno kretanje fetusa,[29]
  • smanjeni puls fetusa.[29]

Ako se javi krvarenje iz vagine, ono može biti svetlo ili crveno ili tamno.[30]

Abrupcija posteljice uzrokovana arterijskim krvarenjem u središtu placente dovodi do naglog razvoja teških simptoma i stanja opasnih po život, uključujući fetalne abnormalnosti srčane frekvencije, teška krvarenja majke i diseminiranu intravaskularnu koagulaciju (DIC).

Abrupcije uzrokovane venskim krvarenjem na periferiji posteljice razvijaju se sporije i uzrokuju male količine krvarenja, intrauterino ograničenje rasta i oligohidramnion (nizak nivo amnionske tečnosti).[26]

Dijagnoza уреди

Klasa Znaci i simptomi
Klasa 0
  • Naknadno pronalaženjem organizovanog krvnog ugruška ili depresivnog područja na isporučenoj posteljici.
Klasa 1
  • Nema vaginalnog krvarenja ili je vaginalno krvarenje slabo
  • Blago uska materica
  • Normalan krvni pritisak i broj otkucaja srca
  • Nema koagulopatije
  • Nema fetalnog poremećaja
Klasa 2
  • Bez vaginalnog krvarenja ili sa umerenim vaginalnim krvarenjem
  • Umerena do teška osetljivost na maternicu sa mogućim kontrakcijama tetanikom
  • Majčinska tahikardija sa ortostatskim promenama BP i otkucaja srca
  • Fetalni stres
  • Hipofibrinogenemija (50—250 mg/dl)
Klasa 3
  • Nema vaginalnog krvarenja, ili postoji teško vaginalno krvarenje
  • Veoma bolna tetanička materica
  • Materinski šok
  • Hipofibrinogenemija (< 150 mg/dL)
  • Koagulopatija
  • Fetalna smrt

Diferencijalna dijagnoza уреди

Sledeća stanja treba uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi abrupcije posteljice:

  • Tupa abdominalna trauma
  • Akutni apendicitis
  • Diseminirana intravaskularna koagulacija
  • Ciste jajnika
  • Torzija jajnika
  • Placenta previja
  • Ektopična trudnoća
  • Preeklampsija
  • Povrede u trudnoći
  • Hemoragični šok
  • Hipovolemijski šok
  • Vaginitis

Terapija уреди

 
Kanila sa dve intravenske linije

Odmah nakon prijema trudnice u bolnicu treba započniti sa kontinuiranim eksternim monitoring fetalnog srčanog ritma i kontrakcija materice.[31]

Plasirati intravensku kanilu sa dve intravenske linije velikih otvora, i prema potrebi započeti sa reanimacijom kristaloidnim tečnostima i transfuzijama krvi ako je trudnica hemodinamički nestabilan nakon reanimacije.

Lečiti koagulopatiju, ako je prisutna.

Primieniti Rh imunoglobulin ako je trudnica Rh-negativna. Kada se otkrije mogućnost postojanja neusklađenosti Rh faktora majke i ploda, onda lekar u 28. nedelji trudnoće odlučuje da trudnica treba da primi injekciju Rh imunoglobulina, (Rhogam ili Rogam), koja sprečava formiranje antitela. Drugu dozu injekcije majka prima nakon porođaja ukoliko se dokaže da je beba Rh+. Ako se pak pokaže da je beba Rh-, onda  se druga doza injekcije izostavlja.[32]

Ova injekcija se takođe daje i nakon prekida trudnoće ili pobačaja, vanmaterične trudnoće, biopsije horionskih čupica, amniocenteze, krvarenja iz materice ili trauma tokom trudnoće.

Na taj način se preventivno otklanjaju rizici od zdravstvenih problema koji se mogu javiti tokom budućih trudnoća majki sa negativnim Rh faktorom.

Započeti sa primenom kortikosteroida ako je zrelost pluća ploda, manje od 37 sedmice trudnoće i nisu prethodno davani kortikosteroidi tokom trudnoće.[33]

Komplikacije уреди

Majka/dete Komplikacije
Komplikacije kod majke
  • Hemoragični šok
  • Koagulopatija (diseminirana intravaskularna koagulacija (DIC)
  • Ruptura materice
  • Poremećaj funkcija bubrega
  • Ishemijska nekroza distalnih organa (npr hepatična, nadbubrežna, hipofizna nekroza)
Komplikacije kod deteta
Krvarenje

Krvarenje iz decidua basalis se dešava kada se placenta odvaja od materice. Potom sledi vaginalno krvarenje, iako je prisutno i skriveno krvarenje u kojem je moguće stvaranje džepova krvi iza posteljice.[30]

Formiranje hematoma dalje odvaja posteljicu od zida materice, uzrokujući kompresiju ovih struktura i kompromiituje dovod krvi fetusu. Retroplacentna krv može prodreti kroz debljinu zida materice i u peritonealnu šupljinu (fenomen poznat kao Couvelaire uterus). Miometrijum materica u ovom području postaje oslabljena i može puknuti sa porastom intrauterinog pritiska tokom kontrakcija materice. Pucanje miometrija momentalno dovodi do po život opasne situacije po majku i plod.[34]

Izvori уреди

  1. ^ а б в Tikkanen, M (februar 2011). „Placental abruption: epidemiology, risk factors and consequences”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 90 (2): 140—9. PMID 21241259. S2CID 10871832. doi:10.1111/j.1600-0412.2010.01030.x. 
  2. ^ а б в „Abruptio Placentae - Gynecology and Obstetrics”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). oktobar 2017. Приступљено 9. 12. 2017. 
  3. ^ Saxena, Richa (2014). Bedside Obstetrics & Gynecology. JP Medical Ltd. pp. 205–209.
  4. ^ Ananth CV, Oyelese Y, Yeo L, Pradhan A, Vintzileos AM. Placental abruption in the United States, 1979 through 2001: temporal trends and potential determinants. Am J Obstet Gynecol. 2005 Jan. 192(1):191-8.
  5. ^ Rasmussen S, Irgens LM, Bergsjo P, Dalaker K. Perinatal mortality and case fatality after placental abruption in Norway 1967-1991. Acta Obstet Gynecol Scand 1996; 75:229.
  6. ^ Ruiter L, Ravelli AC, de Graaf IM, et al. Incidence and recurrence rate of placental abruption: a longitudinal linked national cohort study in the Netherlands. Am J Obstet Gynecol 2015; 213:573.e1.
  7. ^ Rasmussen S, Irgens LM, Dalaker K. A history of placental dysfunction and risk of placental abruption. Paediatr Perinat Epidemiol 1999; 13:9.
  8. ^ Jackson S, Fleege L, Fridman M, et al. Morbidity following primary cesarean delivery in the Danish National Birth Cohort. Am J Obstet Gynecol 2012; 206:139.e1.
  9. ^ Oyelese Y, Ananth CV. Placental abruption. Obstet Gynecol. 2006 Oct. 108(4):1005-16.
  10. ^ Ecker J, Abuhamad A, Hill W, et al. Substance use disorders in pregnancy: clinical, ethical, and research imperatives of the opioid epidemic: a report of a joint workshop of the Society for Maternal-Fetal Medicine, American College of Obstetricians and Gynecologists, and American Society of Addiction Medicine. Am J Obstet Gynecol 2019; 221:B5.
  11. ^ Faiz AS, Demissie K, Rich DQ, et al. Trends and risk factors of stillbirth in New Jersey 1997-2005. J Matern Fetal Neonatal Med 2012; 25:699.
  12. ^ Williams MA, Lieberman E, Mittendorf R, et al. Risk factors for abruptio placentae. Am J Epidemiol 1991; 134:965.
  13. ^ Baghlaf H, Spence AR, Czuzoj-Shulman N, Abenhaim HA. Pregnancy outcomes among women with asthma. J Matern Fetal Neonatal Med 2019; 32:1325.
  14. ^ Mendola P, Laughon SK, Männistö TI, et al. Obstetric complications among US women with asthma. Am J Obstet Gynecol 2013; 208:127.e1.
  15. ^ Kaminsky LM, Ananth CV, Prasad V, et al. The influence of maternal cigarette smoking on placental pathology in pregnancies complicated by abruption. Am J Obstet Gynecol 2007; 197:275.e1.
  16. ^ Abramovici A, Gandley RE, Clifton RG, et al. Prenatal vitamin C and E supplementation in smokers is associated with reduced placental abruption and preterm birth: a secondary analysis. BJOG 2015; 122:1740.
  17. ^ Suzuki K, Minei LJ, Johnson EE. Effect of nicotine upon uterine blood flow in the pregnant rhesus monkey. Am J Obstet Gynecol 1980; 136:1009.
  18. ^ Ananth CV, Savitz DA, Bowes WA Jr, Luther ER. Influence of hypertensive disorders and cigarette smoking on placental abruption and uterine bleeding during pregnancy. Br J Obstet Gynaecol 1997; 104:572.
  19. ^ Sibai BM, Mabie WC, Shamsa F, et al. A comparison of no medication versus methyldopa or labetalol in chronic hypertension during pregnancy. Am J Obstet Gynecol 1990; 162:960.
  20. ^ Abu-Heija A, al-Chalabi H, el-Iloubani N. Abruptio placentae: risk factors and perinatal outcome. J Obstet Gynaecol Res. 1998 Apr. 24(2):141-4.
  21. ^ Workalemahu T, Enquobahrie DA, Gelaye B, Thornton TA, Tekola-Ayele F, Sanchez SE, et al. Abruptio placentae risk and genetic variations in mitochondrial biogenesis and oxidative phosphorylation: replication of a candidate gene association study. Am J Obstet Gynecol. 2018 Dec. 219 (6):617.e1-617.e17.
  22. ^ Mackenzie AP, Schatz F, Krikun G, et al. Mechanisms of abruption-induced premature rupture of the fetal membranes: Thrombin enhanced decidual matrix metalloproteinase-3 (stromelysin-1) expression. Am J Obstet Gynecol 2004; 191:1996
  23. ^ Breathnach FM, Donnelly J, Cooley SM, et al. Subclinical hypothyroidism as a risk factor for placental abruption: evidence from a low-risk primigravid population. Aust N Z J Obstet Gynaecol 2013; 53:553.
  24. ^ „Diagnostic Tests — Amniocentesis”. 2008-05-16. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 2021-02-04. 
  25. ^ Dhanraj D, Lambers D. The incidences of positive Kleihauer-Betke test in low-risk pregnancies and maternal trauma patients. Am J Obstet Gynecol 2004; 190:1461.
  26. ^ а б Cande, V Ananth. „Placental abruption: Pathophysiology, clinical features, diagnosis, and consequences”. www.uptodate.com. Приступљено 2021-02-04. 
  27. ^ Mei Y, Lin Y. Clinical significance of primary symptoms in women with placental abruption. J Matern Fetal Neonatal Med 2018; 31:2446.
  28. ^ а б Li, Yang; Tian, Yuan; Liu, Ning; Chen, Yang; Wu, Fuju (2019-03-01). "Analysis of 62 placental abruption cases: Risk factors and clinical outcomes". Taiwanese Journal of Obstetrics and Gynecology. 58 (2): 223–226. Li, Yang; Tian, Yuan; Liu, Ning; Chen, Yang; Wu, Fuju (2019). „Analysis of 62 placental abruption cases: Risk factors and clinical outcomes”. Taiwanese Journal of Obstetrics and Gynecology. 58 (2): 223—226. PMID 30910143. S2CID 85514515. doi:10.1016/j.tjog.2019.01.010. . ISSN 1028-4559. PMID 30910143.
  29. ^ а б в г д ђ Sheffield, [edited by] F. Gary Cunningham, Kenneth J. Leveno, Steven L. Bloom, Catherine Y. Spong, Jodi S. Dashe, Barbara L. Hoffman, Brian M. Casey, Jeanne S. (2014). Williams obstetrics (24th ed.). ISBN 978-0071798938
  30. ^ а б Ananth CV, Lavery JA, Vintzileos AM, et al. Severe placental abruption: clinical definition and associations with maternal complications. Am J Obstet Gynecol 2016; 214:272.e1.
  31. ^ Donaldson, N. (2007-12-01). „Current Diagnosis and Treatment in Sports Medicine: Edited by Patrick J. McMahon. 2006, New York, NY, Lange Medical Books/McGraw-Hill, By, 286 pages, $59.95 (softcover)”. Academic Emergency Medicine. 14 (12): e131—e131. ISSN 1069-6563. doi:10.1197/j.aem.2007.06.009. 
  32. ^ „Šta je Rh inkompatibilija - neusklađenost Rh faktora?”. bebo.club (на језику: српски). Приступљено 2023-10-16. 
  33. ^ ACOG Committee Opinion. Antenatal Corticosteroid Therapy for Fetal Maturation. ACOG. Number 677, October 2016
  34. ^ Ray JG, Booth GL, Alter DA, Vermeulen MJ. Prognosis after maternal placental events and revascularization: PAMPER study. Am J Obstet Gynecol 2016; 214:106.e1.

Liteartura уреди

  • Francois KE, Foley MR. Antepartum and postpartum hemorrhage. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics - Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 18.
  • Hull AD, Resnik R. Placenta previa, placenta accreta, abruptio placentae, and vasa previa. Creasy RK, Resnik R, Iams JD, et al, eds. Creasy and Resnik's Maternal-Fetal Medicine: Principles and Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 46.
  • Salhi BA, Nagrani S. Acute complications of pregnancy. In: Walls RM, Hockberger RS, Gausche-Hill M, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 178.

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prevremeno_odlubljivanje_posteljice&oldid=27448322”