Psittacopasserae
Psittacopasserae је таксон птица који се састоји од Passeriformes (птица певачица, велике група птица) и Psittaciformes (папагаји). Према Ериксону и сарадницима, током анализирања геномске ДНК, откривена је лоза која се састојала од Passeriformes, Psittaciformes и Falconiformes.[3] Овај кладус је предложен након што су 2008. Шенон Хакет и сарадници спровели поравнање интронских секвенци језгра,[4] Она је формално именована у чланку часописа Нејч`р Комјуникејш`нс (Nature Communications) из 2011. године аутора Александра Сухе и његових сарадника који су сарађивали са групом Јиргена Шмица,[5] на основу генетске анализе уметања ретропозона у геном кључних птичјих лоза током еволуције у доба мезозоика.
| Psittacopasserae Временски распон:
Могуће рано порекло засновано на молекуларном часовнику[2]
| |
|---|---|
| |
| Обични врабац (Passer domesticus) | |
| |
| Grey parrot (Psittacus erithacus) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Кладус: | Eufalconimorphae |
| Кладус: | Psittacopasserae Suh et al., 2011 |
| Подтаксони | |
| |
Техничка разматрања уреди
Анализа уметања ретропозона је поузданија, јер је „готово без хомоплазије”, јер се ретропозони насумично убацују на положаје у целом геному, док у случају тачкастих мутација у циклусу ДНК постоје само четири могуће опције. Због тога је мање вероватно да случајност или конвергентна еволуција стварају илузорне сличности између несродних кладуса. Међутим, техника захтева веома обимне податке о геномима - у раду из 2011. године испитано је приближно 200.000 локуса (места) који садрже ретропозон како би се идентификовао 51 појединачни догађај ретропозиције који је присутан код неких птица, али не и код других.
Значај у еволуцији певања птица уреди
Passeriformes су птице певачице, а папагаји (Psittaciformes) деле способност вокалног учења. Према томе, могуће је да је вокално учење и одговарајућа разноликост песама било присутно код њиховог заједничког претка Psittacopasserae.[5]
Референце уреди
- ^ Boles, Walter E. (1997). „Fossil songbirds (Passeriformes) from the Early Eocene of Australia”. Emu. 97 (1): 43—50. doi:10.1071/MU97004.
- ^ Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3’UTRs resolves the avian family-level tree of life.”. Molecular Biology and Evolution: 143. doi:10.1093/molbev/msaa191
.
- ^ Ericson, P. G. P.; Anderson, C. L.; Britton, T.; Elzanowski, A.; Johansson, U. S.; Källersjö, M.; Ohlson, J. I.; Parsons, T. J.; Zuccon, D.; Mayr, G. (2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils”. Biology Letters. 2 (4): 543—547. PMC 1834003 . PMID 17148284. doi:10.1098/rsbl.2006.0523.
- ^ Shannon J. Hackett; et al. (7. 6. 2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.
- ^ а б Alexander Suh; et al. (23. 11. 2011). „Mesozoic retroposons reveal parrots as the closest living relatives of passerine birds”. Nature Communications. 2 (8): 443. PMC 3265382 . PMID 21863010. doi:10.1038/ncomms1448.
