Reakcija kondenzacije
Reakcija kondenzacije je hemijska reakcija u kojoj se dva molekula ili grupe, obično funkcionalne grupe, kombinuju da formiraju veći molekul, pri čemu se izdvaja mali molekul.[1] Mogući mali molekuli koji se izdvajaju su voda, hlorovodonik, metanol, ili sirćetna kiselina, mada se u biološkim reakcijama najčešće izdvaja voda.
Kad dva zasebna molekula reaguju, kondenzacija se naziva intermolekularnom. Jednostavan primer kondenzacije dve aminokiseline i formiranja peptidne veze je karakterističan za proteine. Ovaj tip reakcije je suprotan hidrolizi, kojom se razdvaja molekul u dva dela putem dejstva polarnih molekula vode, koji se sami razlažu u jone hidroksida i vodonika. Stoga je neophodna energija za formiranje hemijskih veza putem kondenuacije.
Ako se formira unija između atoma ili grupa istog molekula, reakcija se naziva intramolekularnom kondenzacijom, i u mnogim slučajevima dolazi do formiranja prstena. Primer takve reakcije je Dikmanova kondenzacija, u kojoj dve estarske grupe jednog molekula diestra reaguju jedna sa drugom uz izdvajanje malog molekula, alkohola, i formiranje β-ketoestarskog produkta.
Mehanizam уреди
Mnoge reakcije kondenzacije slede reakcioni mehanizam nukleofilne acilne supstitucije ili aldolne kondenzacija. Druge kondenzacije, kao što je aciloinska kondenzacija, odvijaju se u prisustvu radikala ili putem tranfera pojedinačnih elektrona.
Vidi još уреди
- Anabolizam
- Hidroliza, suprotno od reakcije kondenzacije
- Kondenzovani tanini
Reference уреди
- ^ IUPAC (1994). „Condensation Reaction”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).