Trifluoperazin
Trifluoperazin (Eskazinil, Eskazin, Jatroneural, Modalina, Stelazin, Terfluzin, Trifluoperaz, Triftazin) je tipični antipsihotik iz fenotiazinske hemijske klase.
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
10-[3-(4-metilpiperazin-1-il)propil]- 2-(trifluorometil)-10H-fenotiazin | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Monografija |
| MedlinePlus | a682121 |
| Kategorija trudnoće | |
| Način primene | oralno, IM |
| Pravni status | |
| Pravni status | |
| Farmakokinetički podaci | |
| Metabolizam | Hepatički |
| Poluvreme eliminacije | 10–20 sata |
| Izlučivanje | |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 117-89-5  |
| ATC kod | N05AB06 (WHO) |
| PubChem | CID 5566 |
| IUPHAR/BPS | 214 |
| DrugBank | DB00831 |
| ChemSpider | 5365 |
| UNII | 214IZI85K3 |
| ChEBI | CHEBI:45951 |
| ChEMBL | CHEMBL422 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C21H24F3N3S |
| Molarna masa | 407,497 |
| |
| |
Farmakologija уреди
Trifluoperazin je centralni simpatolitik,[1] antagonist dopaminskog receptora,[2][3] sa minimalnim antiholinergičnim dejstvom.[4]
Hemija уреди
Trifluoperazin (2-trifluorometil-10-[3-(4-metil-1-piperazinil)propil]fenotazin) se sintetiše na sličan način kao i prohlorperazin. Alkilacija se izvodi koristeći 2-trifluorometilfenotazin-4-metil-1-piperazinilpropilhlorid kao supstrat.[5][6][7][8][9]
Reference уреди
- ^ Huerta-Bahena J, Villalobos-Molina R, García-Sáinz JA (1983). „Trifluoperazine and chlorpromazine antagonize alpha 1- but not alpha2- adrenergic effects”. Molecular Pharmacology. 23 (1): 67—70. PMID 6135146. Архивирано из оригинала 29. 08. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2009.
- ^ Seeman P, Lee T, Chau-Wong M, Wong K (1976). „Antipsychotic drug doses and neuroleptic/dopamine receptors”. Nature. 261 (5562): 717—9. Bibcode:1976Natur.261..717S. PMID 945467. doi:10.1038/261717a0.
- ^ Creese I, Burt DR, Snyder SH (1996). „Dopamine receptor binding predicts clinical and pharmacological potencies of antischizophrenic drugs”. The Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences. 8 (2): 223—6. PMID 9081563. Приступљено 21. 6. 2009.
- ^ Ebadi, Manuchair S (1998). „Trifluoperazine Hydrochloride”. CRC desk reference of clinical pharmacology (illustrated изд.). CRC Press. ISBN 978-0-8493-9683-0. Приступљено 21. 6. 2009.
- ^ Craig, P.; Nodiff, E.; Lafferty, J.; Ullyot, G. (1957). „Notes - New Trifluoromethylphenothiazine Derivatives”. Journal of Organic Chemistry. 22 (6): 709. doi:10.1021/jo01357a618.
- ^ G.E. Ullyot, U.S. Patent 2.921.069 (1960).
- ^ Sharma, H.; Banerjee, S.; Sharma, V.; Mital, R. (1968). „Phenothiazines Exhibiting Lesser Extraparamidal Manifestations”. Journal of Medicinal Chemistry. 11 (6): 1244. PMID 5680054. doi:10.1021/jm00312a600.
- ^ P.N. Craig, G.E. Ullyot, DE 1165034 (1956).
- ^ B.H. Chung, F. Zimalkowski, Arch. Pharm., 317, 323 (1984).
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
