Википедија

Zemljotres u Šensiju 1556.

Potres u Šensiju 1556. (kineski: 华县 大 地震; pinjin: Hua Xian dà dìzhèn) ili Đađinški potres (kineski: 嘉靖 大 地震; pinjin: jiājìng dà dìzhèn) je najsmrtonosniji zemljotres zabeležen u modernoj ljudskoj istoriji,[1] i jedna od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u kineskoj istoriji.[3] Zemljotres se dogodio 23. januara 1556. ujutro, u provinciji Šensi, Kina. Više od 97 okruga u provincijama Šensi, Šansi, Henan, Gansu, Hebej, Šandung, Hubej, Hunan, Đangsu i Anhuej je bilo pogođeno tom katastrofom.[4] Prostor u krugu od 840 km je bio uništen,[5] a u nekim okruzima 60% stanovništva je poginulo.[6] Većina stanovništva u tom području je u to vreme živela u veštačkim tzv. „Jaodong” pećinama (sastavljenim od lesa), od kojih su se mnoge urušile tokom katastrofe s velikim gubitkom života. Moderne procene procenjuju da je direktnih smrtnih slučajeva u zemljotresu bilo preko 100.000, dok je preko 700.000 migriralo ili umrlo od gladi i kuge, što predstavlja ukupan gubitak od 830.000 ljudi u carskim zapisima.[7][8][9]

Zemljotres u Šensiju 1556.
Mapa Kine sa prikazanom današnjom provincijom Šensi (crveno) i drugim provincijama pogođenim zemljotresom (narandžasto)
Zemljotres u Šensiju 1556. на карти Кине
Zemljotres u Šensiju 1556.
Datum23. januar 1556 (1556-01-23) po julijanskom kaledaru[1]
2. februar 1556 (1556-02-02) po gregorijanskom kaledaru
12. dan 12 meseca godine Đađing 34 u kineskom kalendaru
MagnitudaMW = 8,0 [2]
Dubinanepoznato
Epicentar34° 30′ 01″ N 109° 18′ 00″ E / 34.50028° С; 109.30000° И / 34.50028; 109.30000
Pogođena područjaDinastija Ming
Žrtve820.000–830.000 (procena)[1] Najsmrtonosniji zemljotresi svih vremena

Tektonska postavka уреди

Huasjen se nalazi u basenu Vejhe, jednom od riftovih basena koji formiraju južne i istočne granice bloka Ordos. Na istoku basen se nastavlja sa sistemom rifta Šansi. Bazen Vejhe se formirao tokom paleogena kao odgovor na proširenje usmereno u pravcu severozapad-jugoistok. Nakon tektonski mirnog perioda tokom kasnog paleogena, riftni baseni su ponovo postali aktivni u neogenu kao odgovor na proširenje usmereno u pravcu NNW–SSE, što je aktivnost koja se nastavlja do danas. Baseni u Vejhe-Šansi riftnom sistemu su ograničeni velikim normalnim rasedima, koji su bili odgovorni za velike istorijske zemljotrese.[10][11] Bazen Vejhe ima sveukupnu geometriju polugrabena, sa glavnim kontrolnim rasedima, kao što su rased Huašan i rased Severni Ćinling, koji formiraju južnu granicu.[12][13]

Zemljopis уреди

Potres u Šensiju je imao epicentar u dolini reke Vej u provinciji Šensi, u blizini gradova Huasjen, Vejnan i Huajin. U Huasjenu, svaka zgrada i dom se urušio, ubivši više od polovine stanovnika grada, a broj tamošnjih žrtava procenjuje se u desetinama hiljada. Slična situacija je bila i u Vejnanu i Huajinu. U nekim mestima, pukotine duboke 20 metara otvorene su u zemlji. Razaranje i smrt su bili svugde. Neka mesta koja su bila i do 500 kilometara udaljena od epicentra, su bila pogođena katastrofom. Potres je takođe potstakao odrone zemlje, što je doprinelo masovnom broju poginulih.[14]

Zemljotres se dogodio za vreme vladavine cara Đađinga tokom dinastije Ming. Stoga se u kineskoj istoriji ovaj potres često spominje i kao „Đađingov veliki zemljotres“ (kineski: 嘉靖 大 地震; pinjin: jia Jing dà di Zhen).

Moderne procene, na temelju geoloških podataka, stavljaju jačinu zemljotresa na oko 8,0 na Rihtervovoj skali u trenutku magnitude ili XI na Merkalijevoj skali.[1] Iako je to najsmrtonosniji zemljotres (drugi najsmrtonosniji, zemljotres u Tangšanu 1976, koji je takođe pogodio Kinu 400 godina kasnije, uprkos velikim štetama odneo je „samo” 250.000 života, što je za dve trećine manje od ovog[15]) i treća najsmrtonosnija prirodna katastrofa u istoriji, bilo je i zemljotresa sa znatno većim magnitudama.

Nakon zemljotresa, manja podrhtavanja tla javljala su se i nekoliko puta mesečno narednih pola godine.[16]

Izveštaji уреди

Većina pogođenih gradova izvestilo je da su se gradski zidovi urušili, gotovo sve kuće su se raspale, i malo je ljudi preživelo. Tek naselja i gradovi udaljeni više od 800 km od epicentra bili su izvan dosega katastrofe i nisu imali štete.[15] Dodatne informacije dao je Gu, et.al.:[15]

„U Huasjenu, gradski zidovi, hramovi, uredi i kuće su uništene, ni jedan zid nije ostao čitav ... Tlo je potonulo. Voda je izlazila na površinu i formirala kanale. 60% stanovnika je poginulo ... U Vejnanu, gradski zidovi, hramovi, trgovine, uredi i kuće su se potpuno urušili ... U gradu, tlo je potonulo više od tri metra.”

Lesne pećine уреди

Milioni ljudi su živeli u to vreme u veštačkim lesnim pećinama na visokim liticama u tom području Lesnog platoa. Les је glinasto zemljište koji su oluje vremenom nanele na plato. Mekana lesna glina je formirana tokom mnogih hiljada godina nanošenjem depozita iz pustinje Gobi dejstvom vetrom. Les je veoma erozivna zemlja, koja je podložna silama vetra i vode.[17]

Lesni plato i njegovo prašnjavo tlo pokriva skoro celokupne provincije Šansi, Šensi, i Gansu i delove drugih. Znatan deo populacije je živeo u staništima zvanim jaodunzi na tim liticama. To je bio glavni faktor koji je doprinio vrlo visokom broju poginulih. Zemljotres je srušio mnoge pećine i uzrokovao klizišta, koja su uništila još mnogo veće površine.[17]

Trošak уреди

Trošak štete nastale zemljotresom gotovo je nemoguće izmeriti u današnjim normama. Broj poginulih, međutim, tradicionalno se daje kao 820.000 do 830.000.[1] Prateća imovinska šteta bila je neprocenjiva - cela regija unutarnje Kine je bila uništena, a procenjuje se da je 60% stanovništva ove regije poginulo.[17]

Strana reakcija уреди

Portugalski dominikanski kaluđer Gaspar da Kruz, koji je posetio Guangdžou kasnije 1556. godine, čuo je o zemljotresu, i kasnije izvestio o tome u zadnjem poglavlju svoje knjige, Rasprava o Kini (1569). On je smatrao da je zemljotres moguća kazna za ljudske grehove, i da je Velika kometa iz 1556. verovatno bila znak ove nesreće (a možda i znak rođenja antihrista).[18]

Reference уреди

  1. ^ а б в г д 5th international congress International Association of Engineering Geology, volume 4: Proceedings / Comptes-rendus. Buenos Aires: A A Balkema Publishers, Netherlands. 1990. ISBN 978-90-6191-664-2. 
  2. ^ Du et al. 2017, стр. 84
  3. ^ „Deadliest Earthquakes on Record”. www.infoplease.com. Приступљено 8. 4. 2023. 
  4. ^ Science Museums of China Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2006) Museum of Earthquakes, Ruins of Hua County Earthquake (1556)
  5. ^ „China's History of Massive Earthquakes”. 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 14. 05. 2008. г. Приступљено 16. 6. 2008. 
  6. ^ Earthquake page of Dr. George P. C.
  7. ^ 高东旗; 王常有; 杜玉萍; 王晓燕 (2008). „大地震后传染病的防疫要点 [Key points of infectious diseases prevention after earthquakes]”. 华北国防医药 (3). „1556年陕西发生大地震，当时死亡10万人，而第2年发生大瘟疫，却死亡70多万人 [100,000 died in 1556, while a plague struck the subsequent year and led to a further death of 700,000-odd.]” 
  8. ^ China Earthquake Administration, ур. (2008). 地震知识百问百答 [100 Q&As on Earthquakes]. 地震出版社. Архивирано из оригинала 2009-05-09. г. „实则直接死于地震的只有十数万人，其余70余万人均死于瘟疫和饥荒 [Actually, direct deaths from earthquake amount to 100,000-odd, the remaining 700,000-odd died from plagues and famine]” 
  9. ^ 颤抖的地球—地震科学 [Trembling Earth: On Seismology] (2005). Researched by China Earthquake Administration seismologists 冯万鹏,薑文亮,龚丽霞,公茂盛,胡进军; Revised by CEA seismologists 王文清,续春荣,张宝红; Edited by CEA chiefs 谢礼立,张景发. Tsinghua University Press. Pages XIII, 162. "1556年陕西华县8级大地震，死亡的83万人中, 据估计死于瘟疫者不下七八成" [Among the 830,000 died, it is estimated that no less than 70% or 80% died from plagues]
  10. ^ Li, B.; Sørensen, B.; Atakan, K. (2015). „Coulomb stress evolution in the Shanxi rift system, North China, since 1303 associated with coseismic, post-seismic and interseismic deformation”. Geophysical Journal International. 203 (3): 1642—1664. doi:10.1093/gji/ggv384  . 
  11. ^ Du, Jianjun; Li, Dunpeng; Wang, Yufang; Ma, Yinsheng (фебруар 2017), „Late Quaternary Activity of the Huashan Piedmont Fault and Associated Hazards in the Southeastern Weihe Graben, Central China”, Acta Geologica Sinica, 91 (1): 76—92, S2CID 131962123, doi:10.1111/1755-6724.13064, Архивирано из оригинала 9. 10. 2018. г., Приступљено 9. 10. 2018 
  12. ^ Shi, W.; Dong, S.; Hu, J. (2019). „Neotectonics around the Ordos Block, North China: A review and new insights”. Earth-Science Reviews. 200: 102969. S2CID 210616833. doi:10.1016/j.earscirev.2019.102969. 
  13. ^ Feng, X.; Ma, J.; Zhou, Y.; England, P.; Parsons, B.; Rizza, M.A.; Walker, R.T. (2020). „Geomorphology and Paleoseismology of the Weinan Fault, Shaanxi, Central China, and the Source of the 1556 Huaxian Earthquake” (PDF). Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 125 (12). Bibcode:2020JGRB..12517848F. S2CID 228829854. doi:10.1029/2019JB017848. 
  14. ^ „History Channel's Record of the earthquake.”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  15. ^ а б в Most Destructive Known Earthquakes on Record in the World Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2009)USGS.gov
  16. ^ „china virtual museums_quake”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2006. г. Приступљено 08. 04. 2019. 
  17. ^ а б в Eaton, Gale (2015). A History of Civilization in 50 Disasters (History in 50). Tilbury House Publishers. стр. 65. ISBN 978-0-88448-407-3. 
  18. ^ Cruz, Gaspar da (1953), „Treatise in which the things of China are related at great length, with their particularities, ... Composed by the Rev. Father Fr. Gaspar da Cruz of the Order of Sain Dominic”, Ур.: Boxer, Charles Ralph, South China in the sixteenth century: being the narratives of Galeote Pereira, Fr. Gaspar da Cruz, O.P. [and] Fr. Martín de Rada, O.E.S.A. (1550–1575), Issue 106 of Works issued by the Hakluyt Society, Printed for the Hakluyt Society, Приступљено 5. 6. 2011  (Translation of da Cruz's 1569 book, with C.R. Boxer's comments)

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zemljotres_u_Šensiju_1556.&oldid=27687556”