Википедија

Zgrada BIGZ-a

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија

Zgrada BIGZ-a u Beogradu je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine[1] (temelji su osvećeni 27. novembra 1937.[2]), po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu.[3] Tada četvrta štamparija po veličini u Evropi, najveći objekat u Jugoslaviji, jedan od najvećih na Balkanu, s visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je primenjena tehnika da se temelj postavi na ploči od armiranog betona, "jastuku" debelom metar i po.[4]

Zgrada Državne štamparije (danas Zgrada BIGZ-a) u Beogradu

Zgrada Bigza se nalazi na Senjaku i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.[5] U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je 1990-ih prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i di-džejeva. Većinski vlasnik je Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus.[3] S obzirom da je zgrada Bigza već godinama stecište mnogih slobodnih umetnika, smatra se nekom vrstom neformalnog kulturnog centra.

Zgrada BIGZ-a je posebno značajna za novu srpsku scenu. U zgradi Bigza vežba više stotina bendova među kojima su: Štrebersi, DžDž, Bas i Stega, Metak Za Zlikovca, Autopark, Petrol, Repetitor, Sinestezija, Tobija, Damjan od Resnika, Bolesna Štenad, Brigand, Vox Populi, Dažd, S.A.R.S. i mnogi drugi.[6][7] Muzičari BIGZ-a, organizovani u udruženje nazvano „Manekeni Bigza“, organizuju niz manifestacija, među kojima su Festivalito i Bigz na Povetarcu.[8]

Emisija Insajder televizije B92 je istraživala o nepravilnostima privatizacije BIGZ-a. Navodi se da je zemljište veličine jedan hektar, na kojem se nalazi zgrada BIGZ-a, ustupljeno je bez licitacije. BIGZ je 2007. godine, tokom privatizacije, na aukciji prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srpski biznismen Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona evra. Da je država zgradu kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 evra. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona evra.[9]

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ "Vreme", 28. novembar 1937, pp. 7. digitalna.nb.rs (pristup. 28.11.2015)
  3. ^ а б Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ "Politika", 30. nov. 1939
  5. ^ Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, Приступљено 4. 5. 2013.[nepouzdan izvor?]
  6. ^ Zgrada je živa + Festivalito! 2, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Nastavak manifestacije Bigz na Povetarcu Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Insajder, ponedeljak 23.05.2011, Приступљено 4. 5. 2013.

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zgrada_BIGZ-a&oldid=27382270”