Војска Републике Српске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: поништење |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 47:
'''Војска Републике Српске''', скраћено '''ВРС''', била је [[Оружане снаге|оружана сила]] [[Република Српска|Републике Српске]]. Основана је под називом '''Војска Српске Републике Босне и Херцеговине''' [[12. мај]]а [[1992]]. године одлуком [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине]].<ref name="формирање" >{{cite wikisource |title=Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине |wslink=sr:Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине |last= |first= |authorlink= |coauthors= |year=1992|publisher=Службени гласник |location= |scan=}}</ref> Постојала је од 12. маја 1992. до [[1. јануар]]а [[2006]]. године, након чега је ушла у састав [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]]. Војно насљеђе и индентитет Војске Републике Српске његује '''Трећи пјешадијски (Република Српска) пук'''.<ref name="закон о одбрани" />
[[Слава|Крсна слава]] ВРС био је [[Видовдан]],<ref>{{cite web|title=Обиљежен Видовдан, крсна слава Војске Републике Српске (ФОТО/ВИДЕО)|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=208350|website=РТРС|accessdate = 27. 5. 2017|date = 26. 8. 2016}}</ref> док се 12. мај прославља као Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука.<ref>{{cite web|title=Свечано обиљежен 12. мај – Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука|url=http://os.mod.gov.ba/o-oruzanim-snagama-bih/tradicija/3-pjesadijski-puk-os-bih/vijesti/default.aspx?id=9646&langTag=sr-SP-Cyrl|website=os.mod.gov.ba|accessdate = 29. 5. 2017|date = 15. 5. 2017}}</ref>
== Историја ==
Ред 53:
[[Датотека:BiH - ES N 1991 1.gif|мини|лево|190п|Етнички састав БиХ према попису из 1991. године]]
[[Босна и Херцеговина]] је [[Вишенационална држава|мултиетничка држава]]. Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|попису становништва]] из [[1991]]. године, од 4.364.649 становника 43,65% се изјаснило као [[Муслимани (народ)|Муслимани]], 31,38% као [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]], 17,31% као [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]] и 5,49% као [[Југословени]].<ref>{{cite book|title=Становништво према националној припадности и површини насеља, Босна и Херцеговина|date=1991|publisher=Савезни завод за статистику СФРЈ|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf|accessdate = 29. 5. 2017}}</ref> Већина Југословена су били Срби или дјеца из мјешовитих бракова. Године [[1991]], било је 27% мјешовитих бракова.{{sfn|Никифоров|2011|p=805}}
Као резултат [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|првих вишестраначких избора]], одржаних у новембру [[1990]]. године, највише гласова су освојиле три највеће националне странке, [[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине|Хрватска демократска заједница]]. Странке су подијелиле власт по етничким линијама, а предсједник Предсједништва постао је Муслиман [[Алија Изетбеговић]], предсједник Скупштине Србин [[Момчило Крајишник]] и предсједник Владе Хрват [[Јуре Пеливан]].<ref>{{cite book|editor1-last=Тафро-Сефић|editor1-first=Лејла|editor2-last=Филиповић|editor2-first=Омар|title=Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|year=2011|publisher=Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|location=Сарајево|isbn=978-9958-516-03-0|url=https://www.parlament.ba/Publication/Read/3594?title=парламентарна-скупштина-босне-и-херцеговине&pageId=239|accessdate = 29. 5. 2017|page=71}}</ref>
Скупштина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине]] је [[15. октобар|15. октобра]] 1991. у [[Сарајево|Сарајеву]] усвојила простом већином „Меморандум о суверенитету Босне и Херцеговине”.{{sfn|Trbovich|2008|p=221}}<ref>{{cite book|editor1-last=Cook|editor1-first=Bernard A.|title=Europe since 1945 : an encyclopedia|year=2001|publisher=Garland Pub.|location=New York|isbn=978-0-8153-4057-7|edition=I|page=140}}</ref> Српски посланици нису прихватали меморандум, тврдећи да питања везана за измјене устава морају бити подржана двотрећинском већином чланова Скупштине. Упркос противљењу српских представника, „Меморандум” је одобрен, због чега су Срби бојкотовали Скупштину. Не марећи за бојкот, Скупштина је започела усвајање законске регулативе,{{sfn|Trbovich|2008|p=220—224}} па је тако [[25. јануар]]а 1992. расписан [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум о независности]], заказан за [[29. фебруар]] и [[1. март]].{{sfn|Trbovich|2008|p=221}}
Одзив на референдуму био је 63,4%, од чега је 99,7% бирача гласало за независност.<ref>{{cite web|url=http://csce.gov/index.cfm?FuseAction=UserGroups.Home&ContentRecord_id=250&ContentType=G&ContentRecordType=G&UserGroup_id=5&Subaction=ByDate|title=The Referendum on Independence in Bosnia-Herzegovina: February 29 – 1 March 1992|year=1992|publisher=Commission on Security and Cooperation in Europe|accessdate = 28. 12. 2009|archiveurl=http://www.webcitation.org/61DT99o3z|archivedate = 26. 8. 2011|page=19}}</ref> Међутим, Срби који су чинили нешто мање од трећине становништва БиХ, бојкотовали су референдум и прогласили непослушност новој Влади БиХ, почев од [[27. март]]а оснивајући [[Влада Републике Српске|Владу Српске Републике Босне и Херцеговине]].<ref>{{cite book|last1=Антић|first1=Чедомир|last2=Кецмановић|first2=Ненад|title=Историја Републике Српске|year=2016|page=432}}</ref>
=== Настанак војске ===
[[Датотека:G-4 SOKO Super Galeb 1991.jpg|thumb|[[Г-4 супер галеб]] Југословенског ратног ваздухопловства изложен на Париском салону 1991. године]]
Током оснивања војске босанскохерцеговачких Срба, значајну помоћ је пружило југословенско политичко и војно руководство. Члан [[Председништво СФРЈ|Предсједништва]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] из Србије [[Борисав Јовић]] у свом дневнику [[4. децембар|4. децембра]] 1991. оставио је запис о босанскохерцеговачким Србима:<ref name=autogenerated1>{{cite web|last1=Ионов|first1=Александр Алексеевич|title=Очерки военной истории конфликта в Югославии (1991-1995)|url=http://artofwar.ru/i/ionow_a_a/text_0010.shtml|website=artofwar.ru|accessdate = 27. 5. 2017}}</ref>{{sfn|''Balkan Battlegrounds''|2003|p=128}}<ref name="icty">{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) — Izjava na osnovu pravila 89 (F) — Borisav Jovic|url=http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/proswitness/bcs/mil-wit-jovic.htm|website=www.icty.org|accessdate = 25. 5. 2017}}</ref>
{{quote|Када Босна и Херцеговина буде међународно призната, ЈНА ће бити проглашена страном војском и захтијеваће се њено повлачење, што је немогуће избјећи. У тој ситуацији српско становништво у Босни и Херцеговини које није створило своје паравојне јединице остаће незаштићено и угрожено. Милошевић је сматрао да треба благовремено да повучемо из ЈНА у Босни и Херцеговини све грађане Србије и Црне Горе и да тамо прекомандујемо из ЈНА грађане Босне и Херцеговине, како би у тренутку међународног признања избјегли општи војни хаос шетњом војске из једног у други крај земље. То ће створити и могућност српском руководству у Босни и Херцеговини да преузме команду над српским дијелом ЈНА, исто као што су већ учинили Муслимани и Хрвати.}}
Ред 84:
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|Генерал [[Ратко Младић]] током мировних преговора [[Организација уједињених нација|ОУН]] на [[Аеродром Сарајево|Сарајевском аеродрому]], јун 1993. године]]
Руководство Југославије одлучило је да подржи Србе и помогне у оснивању војске током повлачења ЈНА; официри и војници поријеклом из Босне и Херцеговине су остали у отаџбини и прешли у службу Српске Републике. Новој војсци остављено је тешко наоружање, тенкови, авиони и друго. Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини одлучила је да 12. маја оснује оружане снаге.<ref name="формирање" /><ref name=autogenerated4>{{cite web|last1=Popović|first1=Gostimir|title=Vojska Republike Srpske i priključenija|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=617211|website=Nedeljnik Vreme|accessdate = 28. 5. 2017|date = 17. 4. 2009}}</ref> На чело војске именован је генерал-потпуковник [[Ратко Младић]], који је до тада командовао 9. корпусом ЈНА у [[Книн]]у и активно учествовао у борбама у [[Република Српска Крајина|Српској Крајини]].<ref name=autogenerated1 /><ref name="Nation-157"/>
У мају 1992. године било је основано пет корпуса и Главни штаб, на чијем челу је био генерал-мајор [[Манојло Миловановић]]. У основи, јединице ЈНА које су спојене у ВРС стекле су борбено искуство у Хрватској. Главни штаб Војске основан је на основу штаба 2. војне области, који су чинили искусни официри.<ref name=autogenerated1 />
Ред 118:
[[Датотека:III pješadijski puk (Republika Srpska) OS BiH.svg|мини|десно|150п|Ознака припадности 3. пјешадијском (Република Српска) пуку,{{nbsp}}Оружаних снага Босне{{nbsp}}и{{nbsp}}Херцеговине]]
У августу [[2005]]. године, [[Народна скупштина Републике Српске|Народна скупштина Српске]] пристала је на стварање јединственог плана за оружане снаге, као и на оснивање [[Министарство одбране Босне и Херцеговине|Министарства одбране Босне и Херцеговине]], што је био дио ширих реформи у одбрани БиХ. У децембру 2005. године у Сарајеву, под покровитељством међународног представника у Босни и Херцеговине, почели су тространи разговори о промјени устава земље кроз јачање улоге и овлашћења структура јединствених међуетничких снага, односно о укидању Дејтонског споразума. [[Драган Чавић]], тадашњи [[Предсједник Републике Српске|предсједник Српске]], објашњавајући одлуку о укидању Министарства одбране Српске, рекао је да је „болно, али и даље доприносимо будућности”.<ref>{{cite web|last1=Панин|first1=М.|title=БиГ: одна страна — одна армия|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=3579|website=srpska.ru|accessdate = 28. 5. 2017|language=ru|date = 27. 12. 2005}}</ref>
Након укључивања ВРС у ОС БиХ, сва војна складишта стављена су под заједничку контролу ОС БиХ и Мировних снага. Дио војне опреме је уништен као „вишак наоружања”,{{sfn|Dimitrijević|2010|p=303}} док је један дио пребачен преко бројних приватних компанија, а затим продан другим земљама, нарочито [[Грузија|Грузији]]. Дио оружја из залиха ВРС нашао се у рукама [[Сиријска опозиција|Сиријске опозиције]].<ref>{{cite web|last1=Савићевић|first1=Вања|title=Укидање војске Републике Српске и придруживање НАТО|url=https://rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2013_12_29/Ukidanje-vojske-Republike-Srpske-i-pridruzhivanje-NATO/|website=rs.sputniknews.com|accessdate = 28. 5. 2017|date = 29. 12. 2013}}</ref>
Према Закону о одбрани Босне и Херцеговине, традицију Војске Републике Српске у заједничким оружаним снагама земље наставља Трећи пјешадијски (Република Српска) пук, смјештен у [[Град Бања Лука|Бањој Луци]]. Команда пука може управљати музејем пука, контролисати финансијски фонд пука, припремати, истраживати и његовати историју пука, објављивати билтене пука, чувати културно-историјско насљеђе пука, давати упутства о одржавању посебних свечаности, давати упутства о обичајима, одјећи и понашању пука те водити официрске, подофицирске и војничке клубове. Према закону, команда пука обавља само свечане функције и нема административну и оперативну надлежност.<ref name="закон о одбрани" >{{cite book|title=Закон о одбрани Босне и Херцеговине|year=2005|url=http://www.mod.gov.ba/files/file/zakoni/Zakon-o-odbrani-sr.pdf|accessdate = 26. 5. 2017}}</ref>
=== Учешће у ратним злочинима ===
Низ акција Војске Републике Српске ([[опсада Сарајева]], [[масакр у Сребреници]] и други) сматра се [[ратни злочин|ратним злочинима]]. Након рата, против великог броја високих званичника ВРС вођен је поступак у [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]] због оптужби за [[ратни злочин|ратне злочине]] и [[злочин против човечности|злочине против човјечности]]. Неки од њих су били ухапшени у Републици Српској, неки у Србији, а неки у другим земљама.
Командант ВРС генерал-пуковник [[Ратко Младић]] тренутно је у Хагу и против њега се води судски поступак.<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/mladic/cis/bcs/cis_mladic_bcs.pdf |title=(IT-09-92) RATKO MLADIĆ |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> Први предсједник Републике Српске [[Радован Караџић]] 24. марта 2016. године првостепеном пресудом је проглашен кривим пред Хашким трибуналом за ратне злочине и злочине против човјечности и осуђен је на 40 година.<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/karadzic/cis/bcs/cis_karadzic_bcs.pdf |title=(IT-95-5/18) RADOVAN KARADŽIĆ |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>
За опсаду Сарајева, током које је ВРС спроводила артиљеријске и [[Снајперска пушка|снајперске]] нападе на град, што је довело до масовних цивилних жртава, осуђени су генерали [[Станислав Галић]]<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/galic/cis/bcs/cis_galic_bcs.pdf |title=(IT-98-29) STANISLAV GALIĆ |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> и [[Драгомир Милошевић]].<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/cis/bcs/cis_milosevic_dragomir_bcs.pdf |title="SARAJEVO" (IT-98-29/1) DRAGOMIR MILOŠEVIĆ |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> За масакр у Сребреници, у којем је према хашким пресудама убијено од 4.970 до 8.000 босанскохерцеговачких муслимана, осуђени су генерали [[Здравко Толимир]],<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/tolimir/cis/bcs/cis_tolimir_bcs.pdf |title=(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> [[Радислав Крстић]],<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/bcs/cis_krstic_bcs.pdf |title=(IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ|date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref> [[Вујадин Поповић]] и други.<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/popovic/cis/bcs/cis_popovic_et_al_bcs.pdf |title=“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi |date = |accessdate = 9. 11. 2017}}</ref>
Велики број војних и полицијских официра Републике Српске осуђен је за протјеривање несрпског становништва у Западној Босни, посебно из Приједора и околине, као и за стварање неколико кампова који су дефинисани као [[сабирни логор]]и. Хашки трибунал је оптужио укупно 53 војника Војске Републике Српске.<ref name=autogenerated4 />
Ред 137:
[[Датотека:Vojska Republike Srpske zona odgovornosti korpusa.png|330п|мини|Зоне одговорности корпуса Војске Републике Српске]]
Основу Војске Републике Српске је чинило неколико корпуса, пет који су настали у мају 1992. године и још један (Дрински) који је настао у новембру исте године. Структура корпуса је била стандардизована, у многим аспектима слична оној која је била заступљена у [[Копнена војска ЈНА|Копненој војсци ЈНА]]. Сваки корпус имао је штаб, неколико бригада, артиљеријских, противтенковских и инжињерских пукова, као и батаљоне војне полиције и санитарне батаљоне. У неким корпусима било је и других јединица. Важно је напоменути да су у саставу 1. крајишког корпуса биле и двије оклопне бригаде.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=14}} Структура Војске Републике Српске 1993. године била је сљедећа:<ref>{{cite web|title=Army of Republic of Srpska — 1993|url=http://www.vojska.net/eng/armed-forces/bosnia-and-herzegovina/vrs/organization/1993/|website=vojska.net|accessdate = 27. 5. 2017|archiveurl=https://archive.org/web/20151206235910/http://www.vojska.net/eng/armed-forces/bosnia-and-herzegovina/vrs/organization/1993/|archivedate = 6. 12. 2015}}</ref>
* [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни штаб]]
* [[1. крајишки корпус Војске Републике Српске|Први крајишки корпус]]: Основан је на основу ранијег 5. корпуса Југословенске народне армије.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} Штаб корпуса је био у Бањој Луци.{{sfn|Булатович|2013|p=174}}{{sfn| Thomas|Mikulan|2006|p=12}} Регион за који је корпус био надлежан је била [[Босанска Крајина|западна Босна]], а корпус је био највећи и најмоћнији у ВРС.<ref>{{cite web|title=Годишњица формирања 1. Крајишког корпуса ВРС (ВИДЕО)|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=152440|website=РТРС|date = 1. 6. 2015|accessdate = 27. 5. 2017}}</ref>
* [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|Други крајишки корпус]]: Основан је на основу 9. и 10. корпуса ЈНА,{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} који су изведени из Хрватске. Штаб корпуса је био у [[Дрвар]]у.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=12}} Регион на ком је дјеловао корпус била је западна Босна и [[западна Херцеговина]]. У јесен 1995. године, корпус је претрпио тешке губитке у борбама са АРБиХ, [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]] и јединицама Хрватске војске.{{sfn|Булатович|2013|p=174}}
* [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источнобосански корпус]]: Основан је од јединица 17. корпуса ЈНА.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} Сједиште корпуса је било у [[Бијељина|Бијељини]].{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=12}} Дјеловао је на региону сјеверноисточне [[Босна|Босне]]. Ово је био једини корпус у ВРС који је у свом имену имао термин „босански”.{{sfn|Булатович|2013|p=174}}
Ред 174:
* 474. ваздухопловна база.
Борбене јединице су биле смјештена на [[Аеродром Бања Лука|аеродрому Маховљани]] код Бање Луке. Командант Ваздухопловства био је генерал [[Живомир Нинковић]]. Током борби погинуло је 79 војника и старјешина РВиПВО.<ref>{{cite web|title=Маховљани — РВ и ПВО Војске Српске обиљежава 25 година (ФОТО/ВИДЕО)|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254882|website=РТРС|accessdate = 27. 5. 2017|date = 27. 5. 2017}}</ref> У [[2006]]. години, ваздухопловство је — као и комплетна оружана снага Српске — распуштено и придружено [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Босне и Херцеговине|РВиПВО Босне и Херцеговине]].<ref>{{cite web |url=http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21747:risovi-sa-vrbasa&catid=50:istorija&Itemid=82 |title=Рисови са Врбаса |publisher= |accessdate = 3. 1. 2015 }}</ref>
=== Паравојне и добровољачке формације ===
Током Рата у Босни и Херцеговини, посебно на почетку сукоба, велику улогу у оружаним снагама босанскохерцеговачких Срба одиграле су добровољачке и паравојне формације.
Током рата од 1992. до 1995. године, Срби су добили подршку од [[Словени|словенских]] и [[Православље|православних]] добровољаца из неколико земаља, укључујући [[Русија|Русију]]{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} и грчке добровољце из [[Грчка добровољачка гарда|Грчке добровољачке гарде]], која се истакла у заузимању Сребренице. Када је град заузет, над њим је подигнута [[Застава Грчке|грчка застава]].<ref>{{cite web|last1=Smith|first1=Helena|title=Greece faces shame of role in Serb massacre|url=http://observer.guardian.co.uk/milosevic/story/0,,868869,00.html|website=The Guardian|accessdate = 27. 5. 2017|language=en|date = 4. 1. 2003}}</ref> Према неким западним истраживачима, на српској страни се борило 4.000{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} [[Руски добровољачки одреди у Југославији|добровољаца из Русије]], Украјине, Грчке, Румуније, Бугарске итд.
У септембру 1992. у Требињу у источној Херцеговини настао је први одред руских добровољаца у Босни и Херцеговини, који је бројао 10 бораца.<ref name=autogenerated5>{{cite web|last1=Думнов|first1=Лев|title=Большая помощь маленьких отрядов|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=429|website=srpska.ru|accessdate = 28. 5. 2017|language=ru|date = 21. 8. 2004}}</ref> На челу одреда се налазио бивши маринац Валериј Власенко.{{sfn| Thomas|Mikulan|2006|p=13}} Он се борио против босанскохерцеговачких Хрвата и јединица регуларне Хрватске војске од септембра до децембра 1992.<ref name=autogenerated2>{{cite web|last1=Райкович|first1=Драган|title=Кто они:|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=413|website=srpska.ru|accessdate = 28. 5. 2017|language=ru|date = 19. 8. 2004}}</ref> Језгро одреда чинили су добровољци из [[Санкт Петербург]]а. Одред је дјеловао у саставу српско-руске јединице. На крају 1992. први руски добровољачки одред престао је да постоји.<ref name=autogenerated2 />
[[Датотека:Romanov Flag.svg|thumb|Црно-жуто-бијела застава коју су користили добровољци из бившег СССР]]
Ред 191:
У јесен [[1994]]. година, значајан дио руских добровољаца се придружио 4. извиђачко-десантном одреду Сарајевско-романијског корпуса, познатијем као „[[Бели вукови]]”. У саставу одреда добровољци су учествовали у великом броју операција у Сарајеву и његовој околини. Према списковима, „Бели вукови” су имали до 80 људи. Командант им је био [[Срђан Кнежевић]]. Након потписивања Дејтонског мировног споразума и окончања рата, многи добровољци су се вратили у Русију.<ref name=autogenerated2 />
Влада Републике Српске је 2013. године одлучила да постхумно одликује [[Орден Милоша Обилића|орденом Милоша Обилића]] 29 добровољаца са простора бившег Совјетског Савеза.<ref>{{cite web|title=Республика Сербская посмертно наградит русских добровольцев|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=21374|website=srpska.ru|accessdate = 28. 5. 2017|language=ru|date = 3. 10. 2013}}</ref>
== Командовање ==
Ред 200:
=== Врховни команданти ===
{{main|Предсједник Републике Српске}}
Током постојања Војске Републике Српске од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, на позицији врховог команданта смијенило се пет предсједника Републике Српске.<ref>{{cite web|title=Bosnia and Hercegovina — Republika Srpska|url=http://www.worldstatesmen.org/Bosnia.html#Republika|website=www.worldstatesmen.org|accessdate = 6. 7. 2017}}</ref>
{| class="wikitable sortable" style="text-align:center;"
Ред 413:
* {{cite book|ref=harv|last1=Dimitrijević|first1=Bojan B.|title=Modernizacija i intervencija jugoslovenske oklopne jedinice, 1945—2006|year=2010|publisher=Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|isbn=978-86-7403-138-4|edition=1.}}
* {{cite book|ref=harv|editor1-last=Никифоров|editor1-first=К. В.|title=Югославия в XX веке: очерки политической истории|year=2011|publisher=Индрик|location=Москва|isbn=978-5-91674-121-6}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Thomas|first1=Nigel|last2=Mikulan|first2=Krunoslav|title=The Yugoslav Wars (2). Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992–2001|url=https://books.google.ba/books/about/The_Yugoslav_Wars_2.html?id=ohwWAQAAMAAJ|year=2006|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84176-964-6|accessdate = 9. 11. 2017}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Trbovich|first1=Ana S.|title=A legal geography of Yugoslavia's disintegration|year=2008|publisher=Oxford Univ Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-533343-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини :од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995|year= 2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn= 978-86-83927-69-2 }}
Ред 441:
| wikinews = Војска Републике Српске
}}
* {{cite web|title=БОРС — Борачка организација Републике Српске|url=http://borackars.org/|website=БОРС|accessdate = 12. 6. 2017}}
* {{cite web|title=Српски грбови — Војни грбови|url=http://alas.matf.bg.ac.rs/~mi05117/grb/03.htm|website=alas.matf.bg.ac.rs|accessdate = 12. 6. 2017}}
* {{cite web|title=Добровољци|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4656|website=srpska.ru|date = 25. 4. 2006|accessdate = 12. 6. 2017}}
* {{cite web|title=Perišić (IT-04-81)|url=http://www.icty.org/x/cases/perisic/trans/en/100617ED.htm |website=icty.org|date = 17. 6. 2010|accessdate = 25. 12. 2017}}
* {{cite AV media|url=https://www.youtube.com/watch?v=uykGCos9gks|title=Заклетва|type=документарни филм о Војсци Републике Српске, на Јутјубу|publisher=РТРС|year=2012|accessdate = 12. 6. 2017}}
{{Војска Републике Српске}}
| |||