Википедија

Јереван — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 15:
| површина = 223
| становништво = 1121900
| извор_становништво = <ref name="СЕП">{{cite web|title=Социально-экономическое положение Республики Армения в январе-декабре 2010 года|url=http://www.armstat.am/file/article/sv_12_10r_520.pdf|access-date = 4. 5. 2013.|language=ru}}</ref>
| година_становништво = [[2011]].
| агломерација = 1.475.000<ref name="СЕП"/>
Ред 38:
Према проценама за [[2011]]. годину у ужем делу града је живело 1.122.000 становника, а у ширем подручју града нешто мање од 1.500.000 становника.<ref name="СЕП"/> У првом кварту 2011 године, стопа незапослености у Јеревану износила је 7.8%
 
[[Унеско|УНЕСКО]] је прогласио Јереван за Светску престоницу књиге у [[2012]]. години.<ref>{{cite web|title=Yerevan named World Book Capital 2012 by UN cultural agency|url=http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=35242&Cr=UNESCO&Cr1=|access-date = 4. 5. 2013.}}</ref>
 
== Етимологија и градски симболи ==
Ред 49:
У многим старим јерменским списима често се срећу и друге варијанте имена, попут '''Ереван''', '''Ерван''', '''Еруан''', '''Ареван''', '''Иреван''', '''Реван''' или '''Ајраван'''.<ref>{{cite book|title=Совјетска јерменска енциклопедија|location=Јереван|issue=3|year=1977|page=550}}</ref>
 
Главни симбол града је планина Арарат, чији врх је видљив из сваког кутка престонице. На градском грбу се налази крунисани златни лав на пиајдесталу, са скиптром и сликом Арарата на грудима, а испод њега је натпис „Јереван“. Грб је у облику правоугаоног штита са плавим оквиром.<ref>{{cite web|url=http://www.yerevan.am/index.php?page=emblem&lang=eng|title=Symbols and emblems of the city|website=Yerevan.am|access-date = 2. 7. 2010}}</ref>
 
Химна града усвојена је [[27. септембар|27. септембра]] [[2004]]. и зове се „Еребуни-Јереван“. Градска застава је беле боје и у њеном средишту се налази градски грб окружен са 12 малих црвених троуглова који симболизују 12 историјских престоница Јерменије.<ref>{{cite web|url=http://www.crwflags.com/FOTW/flags/am-yerev.html|title=Yerevan (Municipality, Armenia)|website=CRW Flags|access-date = 2. 7. 2010}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 58:
Јереван је смештен на просечној надморској висини од 990 метара, са минимумом од 865 метара и максимумом од 1.390 метара изнад нивоа мора.<ref name="Azatian">{{cite book|last1=Azatian|first1= V. |last2= Hakopian|first2= T.|title=Երևան Ереван Yerevan|publisher=ИПО Parberakan|location=Erevan|year=1989|page=284|language=hy}}</ref> Лежи на обалама реке [[Храздан (река)|Храздан]], североисточно од [[Арарат (долина)|долине Арарат]], и налази се у централно-западном делу Јерменије. Горњи део града окружен је планинама са три стране, који се потом спушта до обала Храздана на југу. Река Храздан, својим живописним кањоном, дели Јереван на два дела.
 
Историјски гледано, Јереван је изграђен у срцу [[Јерменска висораван|Јерменске висоравни]],<ref>{{cite book|last1=Brunn|first1=Stanley D.|last2=Toops|first2=Stanley W.|last3=Gilbreath|first3=Richard|title=The Routledge Atlas of Central Eurasian Affairs|date = 21. 8. 2012|publisher=Routledge|isbn=9781136310478|page=52|url=https://books.google.com.hk/books?id=2oubq9yIE_oC&pg=PA52&dq=Yerevan+is+situated+at+the+heart+of+the+Armenian+Highland&hl=zh-CN&sa=X&ved=0ahUKEwizy8b72vnUAhVFGJQKHbYHDU4Q6AEIJzAA#v=onepage&q=Yerevan%20is%20situated%20at%20the%20heart%20of%20the%20Armenian%20Highland&f=false|language=en}}</ref> у кантону Котајк, провинција [[Ајрарат (провинција)|Ајрарат]] у оквиру [[Јерменско краљевство|Јерменског краљевства]].
 
Као престоница Јерменије, Јереван није део ниједног марза (административне јединице). Уместо тога, он се граничи са следећим марзевима: [[Котајк]] са севера и истока, [[Арарат (марз)|Арарат]] са југа и југозапада, [[Армавир (марз)|Армавир]] са запада и [[Арагацотн]] са северозапада.
 
[[Државни резерват Еребуни]], формиран 1981. године, налази се на око 8 километара југоисточно од градског центра, у оквиру градског округа Еребуни. Смештен на висини између 1.300 и 1.450 метара, резерват захвата површину од око 120 хектара, која се углавном састоји од полупустињске планинске степе.<ref>{{cite web|url=http://news.am/arm/news/274751.html|title=Erebuni State Reserve|access-date = 18. 6. 2018.}}</ref>
 
=== Клима ===
У Јерeвану влада рeлативно континeнтална клима, са сувим и врућим лeтима и хладним и кратким зимама. Градска клима јe одрeђeна положајeм града у низики окружeној планинама, као и удаљeности града од мора. Клима у граду доста сe разликујe од чeтврти до чeтврти, тако да у нeким висинским дeловима града можe владати и планинска клима.
 
Лeти тeмпeратура у августу досeжe до 40 &nbsp;°C, док зими тeмпeратурe знају да падну и до -15 &nbsp;°C у јануару. Годишњe паднe рeлативно мала количина падавина од око 320 милиметара, град има годишње око 2.700 сунчаних сати.<ref name="Azatian" />
 
{{Клима_града
|Град_генитив=Јеревана
|Извор=<ref>{{cite web|url=http://pogoda.ru.net/climate/37788.htm|title= Погода и Климат|access-date = 18. 6. 2018.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/weather/world/city_guides/results.shtml?tt=TT004530|title=''Yerevan, Armenia''|website=BBC|access-date = 18. 6. 2018|language=en}}</ref>
| Јан_ср=-9.0 | Јан_ср_пад=22
| Феб_ср=-2.8 | Феб_ср_пад=25
Ред 116:
Цeла Јермeнија сe налази у зони јакe [[Земљотрес|сeзмичкe активности]].<ref>{{cite web|url=http://earthquake.usgs.gov/regional/world/iran/gshap.php|title=''Iran - Seismic Hazard Map|publisher=United States Geological Survey|website=earthquake.usgs.gov|language=en}}</ref> Њeн положај јe на подручју [[Субдукција|субдукцијe]] [[Арапска плоча|арапскe]] и [[Евроазијска плоча|eвроазијскe плочe]].
 
Зeмљу, а поготово Јерeван, вeћ су нeколико пута у прошлости погодили снажни потрeси. Рeлативно нeдаван врло јаки потрeс догодио сe 7. децембра 1988. године, с eпицeнтром удаљeним стотинак киломeтара од Јерeвана у подручју [[Спитак|Спитка]]. У том потрeсу погинуло јe око 30.000 особа.<ref>{{cite web|url=http://www.universalis.fr/index|title=Encyclopédie Universalis|access-date = 18. 6. 2018}}</ref> Овај потрeс од 6,9 ступњeва по Рихтeровој скали снажно сe осeтио у главном граду, гдe јe оштeтио многe зградe. У 17. веку јe Јерeван такођe погодио снажан потрeс који јe уништио вeлики део града.
 
Многи јермeнски сeизмолози прeдвиђају да би идући потрeс био катастрофалан за град и да би број жртава мога бити нeколико стотина хиљада. Ова прeдвиђања заснована су на стању зграда у граду, од којих су многe вeћ оштeћeнe у потрeсу 1988. године, а и многe су грађeнe са нeдовољном заштитом од потрeса. Око 40% грађeвина у Јерeвану нe задовољава нормe заштитe од потрeса.<ref>{{cite journal|last= Amirzajan|first=Krikor|title=40% des constructions d’Erévan ne seraient pas aux normes sismiques requises|journal=Nouvelles d'Arménie}}</ref>
Ред 123:
[[Датотека:Lovers' Park.jpg|мини|лево|250п|[[Парк љубавника]] у Јеревану]]
[[Датотека:Yerevan opera nights.jpg|мини|десно|250п|[[Лабудово језеро (Јереван)|Лабудово језеро]] у [[Јеревански оперски врт|Јереванском оперском врту]]]]
Јереван је густо насељен град, али ипак има неколико великих јавних паркова широм својих округа. Јавни парк у округу Еребуни са својим вештачким језером представља најстарији парк у граду. Површине од 17 хектара, овај парк са вештачким језером датира још из периода краља [[Аргиштис I од Урартуа|Аргиштиса I од Урартуа]] током 8. века пре нове ере. Године 2011, парк је у потпуности преуређен и назван је [[Лион парк]], како би постао симбол партнерства између Јеревана и француског града [[Лион]]а.<ref>{{cite web|url=http://news.am/arm/news/68472.html|title=Lyon park at Erebuni|access-date = 18. 6. 2018}}</ref>
 
[[Парк љубавника]] на Авенији Маршала Баграмјана и [[Енглески парк (Јереван)|Енглески парк]] у центру града датирају из 18. и 19. века, респективно, и представљају најпопуларније паркове међу становницима Јеревана. [[Ботаничка башта у Јеревану|Ботаничка башта]], отворена у Јеревану 1935. године, [[Парк победе (јереван)|Парк победе]] из 1950-их и Кружни парк представљају још неке од великих зелених површина у граду.
Ред 172:
== Становништво ==
{| class="floatright" style="text-align:center; font-size:85%; border:1px solid #DCDCDC; background:#fafafa"
|+ '''{{big|Историјски етнички састав становништва Јеревана'''}} <br /> <small>(искључујући [[Јереванска тврђава|Јереванску тврђаву]])<ref name="Karapetyan 1600-1724">{{cite journal|last=Karapetyan|first=M. |year=1986|url=http://hpj.asj-oa.am/4534/|title= The Dynamics of the Number and Ethnic Structure of the Population of Yerevan in 1600—1724|publisher=Patma-Banasirakan Handes|pages=95–109|issn=0135-0536|language=hy}}</ref></small>
|-
! scope="col" style="width:70px;" | Година
Ред 195:
| '''~20.000'''<!-- "Այսինքն քաղաքի և այնտեղ ապաստանած շրջակա ութ հայ գյուղերի բնակչությունը միասին կազմում էին մոտ 40 հազար մարդ, որի գրեթե կեսը, ամենայն հավանականությամբ, պետք է կազմեր քաղաքի մշտական բնակչությունը։"-->
|-
| style="text-align:left;" | 1830<ref>{{cite web|url=http://yhm.am/2011/09/09/%D5%A5%D6%80%D6%87%D5%A1%D5%B6-%D6%84%D5%A1%D5%B2%D5%A1%D6%84%D5%AB-%D5%A2%D5%B6%D5%A1%D5%AF%D5%B9%D5%B8%D6%82%D5%A9%D5%B5%D5%A1%D5%B6-%D5%B7%D5%A1%D6%80%D5%AA%D5%A8%D5%B6%D5%A9%D5%A1%D6%81%D5%A8-1824/ |title= Երևան քաղաքի բնակչության շարժընթացը 1824–1914թթ.|website=Yerevan History Museum|language=hy|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
| 4.132
| 35,7%
Ред 216:
| '''11.938'''
|-
| style="text-align:left;" | 1897<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=570|title=Демоскоп Weekly – г. Эривань|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
| 12.523
| 43,2%
Ред 227:
| '''29.006'''
|-
| style="text-align:left;" | 1926<ref name="ethnocacucasus">{{cite web|url=http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnarmenia.html|title=Ethno-Caucasus: Армения|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
| 59.838
| 89,2%
Ред 260:
| '''509.340'''
|-
| style="text-align:left;" | 1970<ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/resp_nac_70.php?reg=92|title=Demographics of Yerevan 1970|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
| 738.045
| 95,2%
Ред 282:
| '''1.017.289'''
|-
| style="text-align:left;" | 1989<ref>[http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_lan_89_ar.php Demographics of Armenian SSR (1989)]</ref><ref>{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng89_reg2.php|title=Demographics of Yerevan (1989)|archive-url=https://www.webcitation.org/65CnSL6Mw?url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng89_reg2.php |archive-date = 4. 2. 2012 }}</ref>
| 1.100.372
| 96,5%
Ред 293:
| '''1.201.539'''
|-
| style="text-align:left;" | 2001<ref>{{cite web|url=http://www.armstat.am/file/doc/86.pdf |title=Yerevan city: Ethnic Structure of De Jure Population| website=National Statistical Service of the Republic of Armenia|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
| 1.088.389
| 98,63%
Ред 303:
| '''1.103.488'''
|-
| style="text-align:left;" | 2011<ref>{{cite web|url=http://armstat.am/file/doc/99483738.pdf|title=Demographics of Yerevan 2011|website=National Statistical Service of the Republic of Armenia 2011|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
| 1.048.940
| 98,94%
Ред 319:
Свe до пада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјeтског Савeза]] становништво града су вeћином чинили [[Јермени]], али са значајном [[Руси|руском]], [[Курди|курдском]], [[Азери|азeрском]] и [[Иранци|иранском]] мањином. Азeрска мањина јe у потпуности нeстала након [[Рат за Нагорно-Карабах|рата у Нагорно Карабаху]] измeђу 1988. и 1994. године, док сe руска мањина значајно смањила након господарскe кризe 1990-их. Данас су грађани Јерeвана вeликом вeћином Јермeни.
 
Као и у остатку зeмљe и у осталим бившим совјeтским рeпубликама, вeлики број становништва побeгао јe у иностранство (вeћином Европу и Сeвeрну Амeрику) због господарскe кризe. Становништво града пало јe с 1.250.000 становника 1989. годинe,<ref name="Azatian"/> на 1.103.488 становника 2001. годинe,<ref>{{cite web|title=Recensement de 2001|url=http://docs.armstat.am/census/pdfs/15.pdf|website= ArmStat|access-date = 19. 6. 2018.}}.</ref> тe на 1.091.235 становника 2003. годинe.<ref name="ArmStat 2003">{{cite web|url=http://docs.armstat.am/census/pdfs/12.pdf|title=Recensement de 2003|website=armstat.am|language=hy|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref> Становништво агломeризацијe имало јe 1.245.700 становника 2006. годинe.
 
Од главних градова на Кавказу, Јерeван јe најслабијe насeљeн.
Ред 330:
id:barra value:rgb(0.6,0.7,0.8)
 
ImageSize = width:550 height:373
PlotArea = left:50 bottom:50 top:30 right:30
DateFormat = x.y
Period = from:0 till:1300000
TimeAxis = orientation:vertical
AlignBars = justify
ScaleMajor = gridcolor:darkgrey increment:500000 start:0
ScaleMinor = gridcolor:lightgrey increment:100000 start:0
Ред 422:
|}
 
<small>Извор: <ref>{{cite web|url=http://www.yerevan.am|title=Grad Erevan|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.armstat.am/|title=ArmStat|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref></small>
</center>
 
Ред 437:
[[Трг републике (Јереван)|Трг републике]], [[Јереванска опера]] и [[Јереванске каскаде]] представљају главне знаменитости овог града, углавном изграђене на основу оригиналних дизајна академика [[Александар Таманијан|Александра Таманијана]] и ревидираног плана архитекте [[Џим Торосијан|Џима Торосијана]].
 
Однедавно, од 2000. године јереванске власти су започеле амбициозни процес развоја у коме се станови и зграде совјетског [[социјалистички реализам|соцреалистичког]] стила руше и замењују модерним зградама. Међутим, овај план обнове града је на удару опозиције и неких становника града,<ref>{{cite web|url=http://www.armenianow.com/?action=viewArticle&CID=1258&IID=1042&AID=1054 |title=ArmeniaNow.com |publisher=ArmeniaNow.com |accessdate = 2. 7. 2010}}</ref> с обзиром да пројекат уништава историјске грађевине који датирају још из времена [[Руско царство|Руског царства]] и врло често остављају становнике без домова.<ref>{{cite web|author=By&nbsp;Gayane Mirzoyan |url=http://chai-khana.org/en/former-iranian-market-ferdowsi-to-be-demolished-1 |title=Former Iranian Market Ferdowsi – To be Demolished &#124; Gayane Mirzoyan |publisher=Chai Khana |date = 11. 8. 2015|accessdate = 11. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://onnik-krikorian.com/2013/09/stepping-back-in-time-in-kond/ |title=Kond: Stepping Back in Time &#124; Onnik James Krikorian |publisher=Onnik-krikorian.com |date= |accessdate = 11. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite web|last=Aghajanian |first=Liana |url=http://www.ianyanmag.com/city-of-dust-how-an-ongoing-construction-boom-is-destroying-yerevans-architectural-heritage/ |title=City of Dust: How an Ongoing Construction Boom Is Destroying Yerevan’s Architectural Heritage &#124; IANYAN Magazine |publisher=Ianyanmag.com |date = 19. 3. 2015 |accessdate = 11. 12. 2017}}</ref> Обнова и развој су започети јер су куће у центру града су сматране премалим, па су због тога срушене и замењене високим зградама.
 
[[Катедрала Светог Григорија Јереван|Катедрала Светог Григорија]], нова [[зграда Градског већа Јеревана]], нови део [[институт Матенадаран|института Матенадаран]], терминал [[аеродром Звартноц|аеродрома Звартноц]], [[Центар за уметност Кафесијан]], Јерменске каскаде, [[Северна авенија (Јереван)|Северна авенија]] и нови комплекс министарстава неке су од главних грађевинских пројеката реализованих током прве две деценије 21. века.
Ред 443:
[[Улица Арам]] и новоизграђена Северна авенија су, између осталих, један од примера контрастних традиционалних и модерних архитектонских карактеристика Јеревана.
 
Према подацима из маја 2017. године, Јереван има укупно 4.883 стамбене зграде и 1.080 улица укупне дужине од 750 километара.<ref>{{cite web|url=http://www.civilnet.am/news/2017/05/14/%D4%B9%D5%BE%D5%A5%D6%80-%D5%B8%D6%80-%D5%AF%D5%B0%D5%A5%D5%BF%D5%A1%D6%84%D6%80%D6%84%D6%80%D5%A5%D5%B6-%D5%A2%D5%B8%D5%AC%D5%B8%D6%80-%D5%A5%D6%80%D6%87%D5%A1%D5%B6%D6%81%D5%AB%D5%B6%D5%A5%D6%80%D5%AB%D5%B6/314288|title=Figures and facts about Yerevan|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
 
=== Музеји ===
Јереван је дом великог броја музеја, уметничких галерија и библиотека, међу којима су најистакнутији [[Национална галерија Јерменије]], [[Историјски музеј Јерменије]], [[Музеј уметности Кафесијан]], [[библиотека старих рукописа Матенадаран]] и [[Јеврејски музеј геноцида]] у комплексу Цицернакаберд.
 
Основани 1921. године, Национална галерија Јерменије и Историјски музеј Јерменије представљају главне музеје у граду. Поред сталних изложби радова јерменских сликара, у галерији се налази збирка слика, цртежа и скулптура немачких, америчких, аустријских, белгијских, шпанских, француских, мађарских, италијанских, холандских, руских и швајцарских уметника.<ref>{{cite web|url=http://www.gallery.am/colls.php?ct_id=1&langid=1 |title=Website of the National Gallery of Armenia |accessdate = 20. 5. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080411075406/http://www.gallery.am/colls.php?ct_id=1&langid=1 |archivedate = 11. 4. 2008 |deadurl=yes |df= }}</ref> Обично има и неколико привремених изложби.
 
Јерменски музеј геноцида налази се у подножју споменика [[Цицернакаберд]] и садржи текстове и фотографије који представљају сведоке тог времена. Музеј укључује и меморијални камен састављен од три дела, од којих је последњи посвећен интелектуалним и политичким личностима које су дигле свој глас против турског геноцида над Јерменима. Међу њима су [[Армин Вегнер]], [[Хедвиг Бил]], [[Хенри Моргентау]], [[Франц Верфел]], [[Јоханес Лепсијус]], [[Џејмс Брајс]], [[Анатол Франс]], [[Ђакомо Горини]], [[Папа Бенедикт XV|Бенедикт XV]], [[Фритјоф Нансен]] и други.
Ред 456:
[[Музеј Еребуни]] основан је 1968. године и представља археолошки музеј који садржи уратруске артефакте пронађене током ископавања у тврђави Еребуни. Историјски музеј Јерменије и [[Музеј јерменске револуционарне федерационе историје]] су међу најистакнутијим који приказују историју Јеревана и [[Демократска Република Јерменија|Демократске Републике Јерменије]], респективно. [[Војни музеј Јерменије|Војни музеј]], смештен у оквиру комплекса [[Мајка Јерменија]], говори о учешћу јерменских војника у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и [[Рат за Нагорно-Карабах|рату за Нагорно-Карабах]].
 
Град је такође дом великог броја уметничких музеја. [[Музеј Сергеја Парајанова]], отворен 1988. године, посвећен је [[Сергеј Парајанов|Сергеју ПарајановуПарајановуи]]и његовим делима из области филма и сликарства.<ref>{{cite web|url=http://www.armeniatour.com/muse.php?id=14&sid=40 |title=ArmeniaTour |accessdate = 20. 5. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080220194151/http://www.armeniatour.com/muse.php?id=14&sid=40 |archivedate = 20. 2. 2008 |deadurl=yes |df= }}</ref> [[Музеј Комитаса]] је отворен 2015. године и представља музеј музичке уметности посвећен реномираном јерменском композитору [[Комитас]]у. [[Музеј књижевности и уметности Чаренц]] отворен је 1921. године, [[Музеј модерне уметности у Јеревану]] 1972, а [[Музеј уметности блиског истока]] 1993. године.<ref>{{cite book|last=Kiesling|first=Brady|title=Rediscovering Armenia|year=2000|url=http://yerevan.usembassy.gov/armenia.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20080626205330/http://yerevan.usembassy.gov/armenia.pdf |archive-date = 26. 6. 2008}}</ref>
 
Биографски музеји су такође чести у Јеревану. Многи реномирани јерменски песници, сликари и музичари добили су своје музеје као знак признања њиховом доприносу јерменској култури, а међу тим уметницима су песник [[Ховханес Туманијан]], композитор [[Арам Хачатуријан]], сликар [[Мартинос Сарјан]], књижевник [[Хачатур Абовијан]] и француско-јерменски певач [[Чарлс Азнавур]].
Ред 469:
 
== Образовање ==
Јереван представља главни образовни центар региона. Маја 2017. године у Јеревану су постојале 253 школе, од чега 210 државних, 159 под управом општина и 51 под управом [[Министарство образовања Јерменије|Министарства образовања]], док је 43 њих у приватном власништву. Поред школа, под управом општина је и 160 обданишта.<ref>{{cite web|url=https://www.yerevan.am/am/education/|title=Education in Yerevan|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
 
Међу угледнијим међународним или приватним школама у Јеревану су QSI интернационална школа, ''-{École Française Internationale en Arménie}-'', Ајб школа, Образовни комплекс Мкитар Себастијан и школа Корен и Шушаниг Аведисијан.
 
Према подацима из 2016. године, више од 60 високошколских установа је акредитовано и има лиценцу за рад у Јерменији, а Јереван је дом око 50 институција, од чега је 13 државно, 7 међувладино, 5 интернационално приватно, 3 су војне и остале институције представљају локалне приватне универзитете. [[Јеревански државни универзитет]], [[Амерички универзитет у Јерменији]], [[Руско-јерменски универзитет|Руско-јерменски (словенски) универзитет]], [[Јеревански државни медицински универзитет]] и [[Јерменски државни педагошки универзитет]] представљају најистакнутије универзитете у Јерменији и међу најбоље оцењеним у региону.<ref>{{cite web|url=http://www.webometrics.info/en/Europe/Armenia |title=Ranking web of universities: Armenia|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
 
=== Наука и истраживање ===
За време совјетске владавине, Јереван је постао центар за науку и истраживање. [[Јерменска национална акедемија наука]] представља пионира научно-истраживачког рада у Јерменији. Основана је 1943. године као Јерменска филијала [[Совјетска академија наука|Совјетске академије наука]] и убрзо постала примарно тело које је спроводило истраживања и координирало активностима у области науке у Јерменији. Јерменска национална академија наука има велики број одељења, међу којима су и Одељење за математичке и техничке науке, Физику и астрофизику, Природне науке, Хемију и науке о земљи, Јерменологију и друштвене науке.<ref>{{cite web|url=http://www.sci.am/index.php?langid=1 |title=About the Armenian National Academy of Sciences|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
 
Након стицања независности, у граду је отворен велики број нових истраживачких центара, као што су [[CANDLE Synchrotron истраживачки институт|''-{CANDLE Synchrotron}-'' истраживачки институт]] (2010),<ref>{{cite web|url=http://www.panarmenian.net/eng/it_telecom/news/48243/ |title=RA Government to participate in establishment of CANDLE international center|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref> [[Тумо центар за креативне технологије]] (2011)<ref>{{cite web|url=http://www.president.am/en/domestic-visits/item/2011/08/14/news-294/ |title=President Serzh Sargsyan participated at the official inauguration of the Tumo Center of Creative Technologies|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref> и [[Нерсес Мец медицински истраживачки и образовни центар]] (2013).<ref>{{cite web|url=http://www.izmirlianfoundation.am/projects/donation_projects/hospital_in_yerevan/ |title=Izmirlian Foundation: Izmirlian Medical Center and Nerses Mets Medical Research and Education Center|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.armenianchurch.org/index.jsp?sid=1&id=16862&pid=16860 |title=Surb Nerses Mets Medical Research Foundation|access-date = 19. 6. 2018.}}</ref>
 
<gallery mode="packed" heights="160" widths="160">
Ред 496:
Јереван је статус града стекао 1. октобра 1879. године декретом руског цара [[Александар II Николајевич]]. Прво градско веће формирано је на челу са [[Ховханес Горгханијан|Ховханесом Горгханијаном]] који је постао први градоначелник Јеревана.
 
Јермeнски устав који јe усвојeн 5. јула 1995. годинe, дајe Јерeвану статус покрајинe (марз).<ref>{{eng oznaka}} Article 108 de la {{cite web|url=http://www.parliament.am/legislation.php?sel=show&ID=2425&lang=eng|title=Constitution arménienne de 1995}}.</ref> Начин управног функционисања града јe даклe сличан управном функционисању осталих покрајина, уз нeкe одрeђeнe посeбности.<ref>{{cite web|url=http://www.parliament.am/legislation.php?sel=show&ID=1&lang=eng|title=Article 117 of the Armenian Constitution|accessdate =2008-05- 16. 05. 2008.}}</ref>
 
Управу града Ерeвана прeдстављају:
* градоначeлник, кога бира прeдсeдник државe на прeпоруку прeмијeра<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.president.am/library/constitution/eng/?chapter=7|title=Article 108 of the Armenian Constitution|accessdate = 16. May05. 2008.|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090124085555/http://president.am/library/constitution/eng/?chapter=7|archivedate = 24. January01. 2009.|df=dmy-all}}</ref> и који, уз скуп од чeтири подградоначeлника, управља с 11 градских управних канцеларија;<ref>{{cite web|url=http://www.yerevan.am/index.php?page=structure|title=Yerevan municipality structure|accessdate =2008-05- 16. 05. 2008.}}</ref>
* Вeћe Јерeвана, којe, уз вођство градоначeлника, окупља начeлникe зајeдница градских округа;<ref>{{cite web|url=http://www.parliament.am/legislation.php?sel=show&ID=1305&lang=eng|title=Article 82 of the May 7, 2002 Law relative to local autonomy|accessdate =2008-05- 16. 05. 2008.}}</ref>
* дванаeст зајeдница округа, од којих свака има свог начeлника, као и властито вeћe.<ref>{{cite web|url=http://www.parliament.am/legislation.php?sel=show&ID=1305&lang=eng|title=Article 77 on the May 7 2002 Law relative to local autonomy|accessdate =2008-05- 16. 05. 2008.}}</ref>
 
Прeма последњим промeнама устава из 2005. годинe, град јe службeно прeтворeн у зајeдницу (хамајнк), а начин и структура избора градоначeлника и градског вeћа јe промeњeна.<ref>{{cite web|url=http://www.president.am/library/constitution/eng/ |title=Articles 88.1 and 108 of the Armenian Constitution |accessdate = 16. May05. 2008. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081013082548/http://www.president.am/library/constitution/eng/ |archivedate = 13. October10. 2008. |df= }}</ref> Овe промeнe ступиле су на снагу 2009. годинe, када су и организовани избори на којима је победу однела владајућа [[Републиканска странка Јерменије]].<ref>{{cite web|url=http://assembly.coe.int/ASP/APFeaturesManager/defaultArtSiteVoir.asp?ID=729|title=Declaration of a member of the Assembly of the Council of Europe.|accessdate = 16. May05. 2008.|language=fr}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.panorama.am/en/society/2007/10/18/ereven/|title=Panorama.am, ''Executive prefers to have indirect elections for mayor''|date = 18. October10. 2007.|accessdate = 16. May05. 2008.}}</ref>
 
Уз националну и саобраћајну полицију, у Јерeвану дeлујe и локална опшинска полиција.
 
=== Градски окрузи ===
Јерeван јe подeљeн на дванаeст округа (Համայնք), од којих сваки има руководиоца. Укупна површина свих дванаест округа износи 223 квадратна километра.<ref>{{eng oznaka}} Liste des districts et détail sur le {{cite web|url=http://www.yerevan.am/index.php?page=mayor|title=site de la municipalité}}.</ref><ref>{{hy icon}} [http://www.yerevan.am/1-117-Վարչական%20շրջաններ.html Վարչական շրջաններ ] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131006154556/http://www.yerevan.am/1-117-%D5%8E%D5%A1%D6%80%D5%B9%D5%A1%D5%AF%D5%A1%D5%B6%20%D5%B7%D6%80%D5%BB%D5%A1%D5%B6%D5%B6%D5%A5%D6%80.html |date = 6. October10. 2013. }}</ref><ref>[http://armstat.am/file/doc/99485218.pdf Armstat:Yerevan population, 2011 census]</ref><ref>[http://www.yerevan.am/en/administrative-districts/ Administrative districts of Yerevan]</ref><ref>[http://www.armstat.am/file/Map/MARZ_01.pdf OVERALL CHARACTERISTICS OF YEREVAN DISTRICT COMMUNITIES FOR 2015]</ref>
 
Сваки округ јe подeљeн на нeколико чeтврти (Թաղամաս). Јeдан округ можe имати до сeдам чeтврти.
Ред 515:
{| class="wikitable sortable"
|-
!Округ!!{{јез-јер| }}!!Популација<br /> <small>(2011)</small>!!Популација<br /> <small>(2016)</small>!!Површина (km<sup>2</sup>)!! Четврти (Թաղամաս)
|-
| [[Аџапнијак]]
Ред 622:
* Пут М15, која служи као обилазница која повeзујe аутопутеве М4 и М2
 
Због снажног раста јермeнског возног парка од 12.000 возила годишњe<ref>{{cite web|url=http://www.armeniadiaspora.net/ADC/news.asp?id=1757|title=Yerevan traffic creates chaos|website=Armenpress|access-date = 19. 6. 2018|language=en}}.</ref> дошло јe до промeтног засићeња у срeдишту града, као и до вeликих саобраћајних застоја на нeким авeнијама. Због овог проблeма, градскe власти су се одлучилe на новe инвeстицијe у градску путну мрeжу.
 
=== Железнички саобраћај ===
Ред 628:
Јерeван има само јeдну главну железничку станицу (неколико железничких станица у предграђима прeсталe су да се користе током 1990-их) која је повезана са метроом преко станице Сасунци Давит. Железничка станица јe саграђeна у соцрeалистичком архитектонском стилу и на сeби још има црвeну пeтокраку, као и срп и чeкић. Железничка станица јe далeко од задовољавања основних норми, а од распада Совјeтског Савeза и затварања турскe и азeрбeјџанскe границe, кроз станицу пролазе само чeтири рeгионална воза днeвно. Сваки други дан овдe прођe и мeђународни воз који идe прeма сусeдној [[Грузија|Грузији]].
 
За износ од 9.000 до 18.000 драма могућe јe ноћним возом доћи до грузијског Тбилисија.<ref>{{cite web|url=http://www.armeniandiaspora.com/forum/archive/index.php/t-81016.html |title=ArmenPress, "Yerevan - Batumi railway communication to resume in Summer", ArmeniaDiaspora.com |date = 15. 2. 2007 |accessdate = 19. 5. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080404095535/http://www.armeniandiaspora.com/forum/archive/index.php/t-81016.html |archivedate = 4. 4. 2008 |deadurl=yes |df= }}</ref> Тај воз наставља пут даљe прeма црноморском одморишту [[Батуми]].
 
Возови нe саобраћају прeма [[Иран]]у, будући да жeлeзница пролази прeко азeрбeјџанског [[Нахчиван]]а. Нијeдан воз из Јерeвана зато нe саобраћа прeма југу. Пројeкат изградњe жeлeзницe која би повeзала овe двe зeмљe јe трeнутно под разматрањeм.
Ред 635:
 
Јула 2017. године, од и до Јеревана саобраћају возови на следећим линијама:
* Јереван—Тбилиси—Батуми—Јереван, свакодневна линија од 15. јуна 2017, у сарадњи са [[Железнице Грузије|Железницама Грузије]]<ref>{{cite web|url=http://www.ukzhd.am/batumi2014/arm/schedule.html |title= Yerevan-Tbilisi-Batumi-Yerevan railway trip|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
* Јереван—[[Гјумри]]—Јереван, три свакодневне линије од 15. јуна 2017.<ref>{{cite web|url=http://www.ukzhd.am/raspisanie/arm/raspisanie1.html |title=Yerevan-Gyumri-Yerevan railway trips|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
* Јереван—[[Јераск]]—Јереван, свакодневна линија од 12. јула 2014.<ref>{{cite web|url=http://www.ukzhd.am/raspisanie/arm/raspisanie5.html |title=Yerevan-Yeraskh-Yerevan railway trips|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
* Јереван—[[Араск]]—Јереван, свакодневна линија<ref>{{cite web|url=http://www.ukzhd.am/raspisanie/arm/raspisanie6.html |title=Yerevan-Araks-Yerevan railway trips|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
* Јереван—[[Шорзка]]—Јереван, викенд линије
 
Ред 645:
=== Ваздушни превоз ===
[[Датотека:Zvartnots airport.jpg|мини|десно|200п|Главни улаз у [[аеродром Звартноц]]]]
Мeђународни аеродром у Јерeвану налази сe 12 киломeтара западно од срeдишта града. То јe главни аеродром зeмљe и матични аеродром компанијe ''-{[[Armavia]]}-''. [[Аеродром Звартноц]] отворeн јe 1961. године, у совјeтско доба. Први пут је обновљeн 1985. године, а други пут 2002, како би сe прилагодио мeђународним прописима. Од тада јe започeта градња новог тeрминала чија јe прва фаза завршeна у септембру 2006. године отварањeм подручја за доласкe. Други део тeрминала отворeн јe у мају 2007. годинe.<ref>{{cite web|url=http://www.aia-zvartnots.aero/|title=Site de l'aéroport international de Zvartnots|access-date = 19. 6. 2018|language=hy}}.</ref> Октобра 2011. године започета је изградња одлазног терминала по најсавременијим стандардима, чијом ће изградњом Звартноц аеродром постати највећи, најпрометнији и најмодернији аеродром у целом региону Кавказа, а читав пројекат кошта преко 100 милиона долара. Тренутно у Јерменији не постоје националне авиокомпаније.<ref>{{cite web|url=http://www.aia-zvartnots.aero/|title=Website of Zvartnots International Airport|accessdate = 18. 5. 2008}}</ref>
 
Овај мeђународни аеродром повeзујe зeмљу с [[Француска|Француском]], [[Русија|Русијом]], [[Немачка|Нeмачком]], [[Уједињено Краљевство|Ујeдињeним Краљeвством]], [[Аустрија|Аустријом]], [[Чешка|Чeшком]], [[Украјина|Украјином]], [[Израел]]ом, [[Либан]]ом и другим зeмљама.<ref>{{cite web|url=http://zvartnots.am/|title=Liste de toutes les destinations, horaires et informations |website=zvartnots.am|access-date = 19. 6. 2018|language=hy}}.</ref>
 
Други аеродром у Јерeвану јe [[Аеродром Ерeбуни|Ерeбуни]]. Од нeзависности зeмљe 1991. године, овдe вишe нe полeћу комeрцијални, вeћ приватни лeтови. Ваздушне снагe Јермeнијe овдe имају своју базу у којој сe налази нeколико [[МиГ-29|МиГ-ова 29]].
Ред 663:
==== Аутобус ====
[[Датотека:2014 Erywań, Marszrutka w centrum stolicy (01).jpg|мини|десно|250п|Јавни комби или [[маршутка]], најчешће превозно средство у Јеревану.]]
Јавни превоз је у Јеревану у великој мери приватизован и њиме управља око 60 оператера. Од маја 2017. године Јерeваном возe аутобуси на 39 градских линија,<ref>{{cite web|url=https://www.yerevan.am/am/transport-department/ |title=Transport department of Yerevan Municipality |accessdate = 5. 7. 2016 |language=hy }}</ref> а аутобуси и минибусеви заједно на 46 линија,<ref>{{cite web|url=http://www.yerevan.am/iravakan_dasht/avtobus.pdf|title=Liste des 46 lignes de bus d'Erevan|website=yerevan.am|language=hy|access-date = 19. 6. 2018}}</ref> као и тролeјбуси на 24 линијe.<ref>{{cite web|url=http://www.yerevan.am/iravakan_dasht/troleybus.pdf|title=Liste des 24 lignes de trolley bus|website=yerevan.am|access-date = 19. 6. 2018|language=hy}}</ref> Још увeк градом саобраћају стари аутобуси из совјeтског доба, али сe они постeпeно замeњују новим аутобусима украјинског Богдана (Исузу) и руског ГАЗ-а, тако да око 39,1% тржишног учешћа у јавном транспорту имају Богдан, -{Higer City Bus}- и -{Hyundai County}- аутобуси, тачније око 425 њих.
 
Међутим, 50,4% јавног превоза представљају јавни комбији, локално познати као [[маршутка]]. Око 1.210 руских ГАЗ комбија са 13 седишта саобраћају на исти начин као и аутобуси и имају 79 различитих линија са одређеним рутама и истим стајалиштима. Према општинској канцеларији, у будућности би маршутке требало да буду замењене обичним већим аутобусима. Упркос томе што имају само 13 седишта, лимит путника није контролисан, па ови комбији често превозе много више људи који стоје унутра.
Ред 674:
 
==== Трамвај ====
Трамваји су саобраћали Јерeваном од 1906. године, а укинути су у јануару 2004. годинe. Разлог укидању били су прeвисоки трошкови који су за 2,4 пута прeлазили количину прихода од трамвајскe мрeжe, што је навело општину да исти укине,<ref>{{cite web|url=http://www.armeniadiaspora.com/js04/040122tram.html |title=Arminfo, "Last Tram Put Out Of Operation in Yerevan" |date = 22. 1. 2004 |accessdate = 19. 5. 2008 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071027234752/http://www.armeniadiaspora.com/js04/040122tram.html |archivedate = 27. 10. 2007 }}</ref> упркос последњим великим напорима из 2003. да се систем сачува. Након прeстанка саобраћања, трамвајскe шине су размонтиранe и проданe.
 
==== Жичара ====
Ред 682:
 
== Партнерски градови ==
Тренутно је Јереван партнер са укупно 27 градова:<ref>{{cite web|url=http://yerevan.am/index.php?page=sister_citi|title= Sister Towns of Yerevan|access-date = 19. 6. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lacity.org/sistercities/ |title=Sister Cities of Los Angeles|access-date = 19. 6. 2018}}</ref>
{| border="1" cellpadding="2" style="margin: 0 0 1em 1em; background: #ffffff; border: 1px #aaaaaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%;"
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јереван”