Ђуро Даничић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Преусмери|Ђорђе Ј. Поповић|друге употребе|Ђорђе Поповић}}
{{Научник
| име = ЂуроЂура Даничић
| слика = Djura_danicic.jpg
| пуно_име = Ђорђе Поповић
| надимак = Ђуро<br>Ђура
| опис_слике = ЂуроЂура Даничић, рад [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеве Тодоровића]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1825|4|4}}
| место_рођења = [[Нови Сад]]
Ред 24:
| напомене =
}}
'''ЂуроЂура Даничић''' (или '''ЂураЂуро Даничић'''; [[Нови Сад]], [[4. април]] [[1825]] — [[Загреб]], [[17. новембар]] [[1882]]) био је [[Србија|српски]] филолог, бранилац [[Вук Стефановић Караџић|Вукових]] погледа и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на проучавању [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског језика]].
 
== Биографија ==
Ред 30:
[[Датотека:Đura Daničić.JPG|мини|лево|200п|''Ђуро Даничић, биста на Калимегдану, Београд'']]
 
ЂуроЂура Даничић рођен је под именом '''Ђорђе Поповић''', као четврти син [[Нови Сад|новосадског]] свештеника Јована Поповића и Ане<ref>"Просветни гласник", Београд 1882. године</ref>, у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[1825]]. године. Рано је остао без оца (1838), а успео је да се образује захваљујући пожртвованој мајци.<ref>"Политика", Београд 1925. године</ref> Од четворице браће, двојица су познати – [[Милош Поповић (књижевник)|Милош Поповић]] (уредник "Српских новина" и "Видовдана") и [[Василије Поповић]].
 
Прве школе учио је у Новом Саду и [[Братислава|Пожуну]], а правне науке у [[Пешта|Пешти]] и [[Беч]]у, где је дошао [[1845]]. Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Караџића]] и [[Франц Миклошич|Миклошича]] почео је да се бави словенском [[филологија|филологијом]], којој је касније, а нарочито проучавању српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су му помагали кнез [[Михаило Обреновић]] и [[Јован Гавриловић]]. Године [[1856]]. постао је библиотекар [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] у [[Београд]]у и секретар [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]], а [[1859]]. професор [[Београдски Лицеј|Лицеја]] ([[Београдска Велика школа|Велике школе]]). Године [[1865]]. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник Управе пошта, а [[1866]]. отишао је у [[Загреб]] за секретара тада основане [[Хрватска академија знаности и умјетности|Југословенске академије]]. Године [[1873]]. се вратио на катедру [[Српски језик|српског језика]] у [[Београдска Велика школа|Велику школу]] у Београду, предавајући у њој до [[1877]].