Оскар Вајлд — разлика између измена

{{malo_inlajn_referenci}}{{Књижевник

'''Оскар Вајлд''' ({{јез-енгл|Oscar Wilde}}) рођен у [[Даблин]]у, [[16. октобар|16. октобра]] [[1854]]. као '''Фингал О'Флаетри Вилис''' ({{јез-енгл|Fingal O'Flahertie Wills}}), двебио године након старијег брата Вилијама, а умро уje [[ПаризИрска|ирски]]у, [[30. новембарПисац|30. новембракњижевник]] [[1900]]) је био ирски књижевник.<ref>{{Cite book|last=Вајлд|first=Оскар Вајлд|title=Слика Доријана Греја|publisher=Београд : JРJ, 2017|isbn=978-86-7609-777-7|pages=235-236}}</ref> Рођен је две године након рођења његовог старијег брата Вилијама, а умро je у [[Париз|Паризу]], [[30. новембар|30. новембра]] [[1900]]. Похађао је „Тринити колеџ“ у [[Даблин|Даблину]] од [[1871]]. до [[1874]]. године. Добио је стипендију за „Магдалена колеџ“ у [[Оксфорд]]у, који је почео да похађа [[1875]]. године. Највећи утицај на Оскара Вајлда као уметника у то време су имали Свинберн, Волтер Питер и [[Џон Раскин]]. На [[Оксфорд]]у је због свог ексцентричног понашања имао проблема са професорима.

Оскар Вајлд је шокирао [[Лондон]] талентованосвојим и непрестаноталентом. Када га је на премијери једне његове [[драма|драме]] публика огромним аплаузом измамила на бину, изашао је пушећи [[цигарета|цигарету]], што је у то време било ново и дрско понашање. Затим је захвалио публици на „интелигентном пријему ове предивне драме, видим да вам се свидела скоро колико и мени“.<ref>{{Cite web|url=https://en.m.wikipedia.org/wiki/Oxford_Dictionary_of_National_Biography|title=Dictionary of National Biography - Wikipedia|last=|first=|date=|website=en.m.wikipedia.org|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

Скромност му није била врлина, пашто је изјавиопотврдио изјавом: „На путовања увек носим свој дневник. У возу ми је потребно сензационално штиво.“ Када се [[3. јануар]]а [[1882]]. године искрацаоискрцао у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]], на царини је театрално изјавио: „Немам ништа да пријавим осим свог генија.“ „Волим Лондон!“, рекао је једном, „Компонован је од дивних идиота и бриљантних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа“.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090108025648/http://www.stjamespaddington.org.uk/history/oscar-constance-wilde.html|title=Saint James Paddington: Oscar & Constance Wilde|last=|first=|date=2009-01-08|website=web.archive.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

Верујући да ништа није тако успешно као претеривање, био је склон уживањима у јелу и пићу, [[новац|новцу]], забавама. Сатима је могао да забавља публику смишљајући приче „у лету“, веселе природе, забаван, духовит, дечачког духа. „Желим да пробам све плодове из светске баште!“, изјавио је надахнуто, не знајући да ће му та жеља доћи главе. Наиме, шокирање Лондона отишло је предалеко онда када је четрдесетогодишњи Оскар Вајлд, срећно ожењен и отац два сина, спознао своју [[хомосексуалност]] захваљујући седамнаестогодишњем заводнику [[Роби Рос|Робију Росу]]. Рос је до краја остао његов највернији пријатељ, али не и највећа љубав.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ksZTCwAAQBAJ&lpg=PT133&dq=st%20james%20sussex%20gardens%20oscar%20wilde&pg=PT133#v=onepage&q&f=false|title=Wilde's Women: How Oscar Wilde Was Shaped by the Women He Knew|last=Fitzsimons|first=Eleanor|date=26. 9. 2017|publisher=Overlook Press|year=|isbn=9781468313260|location=|pages=|language=en}}</ref>

„Једна од највећих романси [[викторијанско доба|викторијанског доба]] била је љубавна веза између Оскара Вајлда и младог лорда Алфреда Дагласа, званог Боузи. Боузи је најпре био очаран [[роман]]ом „[[Слика Доријана Греја]]“. Двоструко млађи од Вајлда, декадетни лорд анђеоског лица, завео је [[писац|писца]] и постао његова највећа љубав и узрок његове пропасти. Боузијев отац, маркиз од Квинсберија, ауторитаран, али и утицајан, решио је да уништи Вајлда, подигавши тужбу против њега. Иако је перверзни млади лорд био већа опасност од Вајлда него обратно,. Вајлду је [[судија]] због „наказног понашања“ изрекао најгору могућу казну – двогодишњи принудни рад. Боузи је Вајлда увукао у круг младихмладe мушкихескорт [[проституција|проститутки]]господе, са којима јеce оргијаоcacтајао с времена на време, a које је Боузијев отац касније потплатио да сведоче на [[суд]]у о ВајлдовојВајлдовом перверзностипонашању. Затворен је 25. маја 1895., иa пуштен 18. маја 1897. године. Викторијански Лондон је тада окренуо леђа Оскару Вајлду, лорду речи, дотадашњем најомиљенијем [[Житељ|житељу]]. Од најпознатијег викторијанског писца постао је преко ноћи најпознатији викторијански [[криминалац]]. Његова породица је после судског скандала [[емиграција|емигрирала]] у [[Швајцарска|Швајцарску]], променивши презиме у Холанд. Жена га је једном посетила у затвору.<ref>{{Cite web|url=https://measuringworth.com/ukearncpi/|title=Oskar Vajld|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

„Ја сам [[Ирци|Ирац]] по рођењу, [[Енглези|Енглез]] по одгоју, осуђен да користим језик [[Вилијам Шекспир|Шекспира]].“ Заљубљен у живот и вечити [[Оптимизам|оптимиста]], до своје 40. године није провео ни један дан несрећаннесрећнo. Говорио је да се људи и те како процењују по свом изгледу, у зрелим годинама изгледао је као предимензионирани дечак. У [[Париз]]у не само да се облачио по париској моди, него је и своје дугачке неговане праменове косе уковрџавао. Коврџе му је и мама неговала у [[детињство|детињству]]. Игноришући чињеницу да је Оскар дечак, облачила га је у чипке и одгајала као девојчицу све до девете године. Можда би и наставила с тим, али је Оскар био веома крупан за свој узраст, а у међувремену је добио и сестру. За млађу сестру је био емотивно везан много више него за старијег брата. Сестра му је умрла још као девојчица, а Оскар је чувао њен увојак косе целог живота у кутијици.

Оскаров отац је био [[лекар]] и [[археологија|археолог]], веома успешан у свему чиме се бавио. За разлику од свог сина, [[хоби]] су му биле жене, па је поред законите деце имао још неколико незаконитенезаконитих. Никад потпуно пијан, али зато ретко сасвим трезан, важио је за најпрљавијег [[Даблин]]ца. Оскарова мајка је била за нијансу чуднија од оца. Била је неуротични [[национализам|националиста]], неуредна и причљива, а њен хоби је било објављивање родољубиве [[поезија|поезије]] под псеудонимом „Сперанца“. Увек је лагала да је пет година млађа. Један Вајлдов [[биографија|биограф]] је приметио: „Јадно дете из оваквог брака“.

Оскар Вајлд је затворен 25. маја 1895. и пуштен је 18. маја 1897. године. Прво је боравио у Њугејт затвору, потом у Вандсворт затвору у Лондону.<ref>{{Cite web|url=http://www.classroomelectric.org/volume2/price/remembered/womans_journal.htm|title=Unmanly Manhood|last=|first=|date=|website=www.classroomelectric.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

Стогодишњица смрти славног дендија била је обележена истовремено у [[Париз]]у, [[Лондон]]у и [[Даблин]]у. Амбасадори [[Ирска|Ирске]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] дигли су у Паризу чаше са скупоценим [[шампањац|шампањцем]] у част генија, а [[Католичка црква|католички]] свештеник је одржао дирљиви говор о некад изгубљеном сину који је поново нађен.<ref>{{Cite web|url=https://stann.dublin.anglican.org/history/|title=History|last=|first=|date=|website=St Ann's Church {{!}} St Stephen's Church Dublin|language=en-US|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

У Лондону је лорд Даглас, унук Вајлдовог најпознатијег љубавника Боузија, свирао [[полка|полку]] на [[клавир]]у за председницу Ирске [[Мери Макалис|Мери Мекалис]]. Ирска председница је свечано отворила лондонску изложбу о Оскару Вајлду у Британској библиотеци. Трошкове око Вајлдове изложбе у Лондону покрила је комапнија ''-{Taitinger}-'' која производи [[шампањац]]. У Даблину је комеморација прошла најскромније – окупљањем неколико десетина љубитеља испред Вајлдове родне куће, где је данас прометна станица [[метро]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.freemasons-freemasonry.com/beresiner8.html|title=OSCAR WILDE Freemasons|last=|first=|date=|website=www.freemasons-freemasonry.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>

Интересантно је да су и Даблин и Лондон тек недавно подигли споменик Оскару Вајлду. У Лондону је споменик [[1998]]. године поносно открио британски секретар за [[култура|културу]] Крис Смит, иначе отворени [[хомосексуалност|хомосексуалац]]. Он је захвалио Вајлду што је дао свој живот да би данас заживело [[друштво]] које толерише различитости. На споменику су уклесане Вајлдове речи: „Сви смо ми у провалији, само неки гледају у правцу звезда“. У Даблину је Вајлдов споменик познат по скупоценом жаду од којег је [[вајар]] направио Оскаров капут. [[Мермер]]ни Оскар Вајлд лежерно се наслонио на камен у Мерион парку, гледајући преко дрвећа у своју кућу у којој је провео најсрећније године [[детињство|детињства]]. Једна половина његовог лица изражава осмех, а друга бол.<ref>{{Cite web|url=http://www.oscarwildeinamerica.org/lectures-1882/|title=Introduction|last=|first=|date=|website=www.oscarwildeinamerica.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 7. 2019}}</ref>