'''Абдулмеџид''' ([[23. април]] [[1823]] — [[25. јун]] [[1861]])<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/351325565|title=The new encyclopaedia Britannica.|others=Encyclopaedia Britannica, Inc.|isbn=9781593398378|edition=15th ed|location=Chicago, Ill.|oclc=351325565}}</ref> је био османски султан 1839—1861. године. Био је син султана [[Махмуд II|Махмуда II]]. Родио се 223. јулааприла у Топкапи палати.<ref>{{Cite web|url=https://www.mumsema.org/misafir-sorulari/216310-istanbul-kac-yilinda-istanbul-adini-almistir.html|title=İstanbul kaç yılında İstanbul adını almıştır ?|last=Mumsema|website=www.mumsema.org|language=tr|access-date=2019-07-18}}</ref> Школовао се у Европи и течно говорио француски језик. Он је први султан који се школовао у иностранству. Интересовала га је књижевност и класична музика. Био је присталица реформи, те је одмах по доласку на престо насатавио је са његовим реформама и увео царство у [[Танзиматске реформе|Танзимат]]. Имао је доста среће јер су га подржавали везири напредњаци попут Мустафа Решит- паше. Током своје владавине борио се са конзервативним круговима који су били противници његових реформи. Био је први султан који је директно слушао јавне жалбе и организовао посебне пријеме за народ, који су у већини случајева били петком. Путовао је царством како би лично видео примену његових реформи. Путовао је у [[Бурса (вилајет)|Бурсу]], [[Галипоље]], [[Лимнос|Лемнос]], [[Лезбос]] и [[Хиос]] 1844. године, као и по осталим балканским провинцијама.
