Википедија

Лесковац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 46:
'''Лесковац''' је [[градско насеље]] и административни центар [[Град Лесковац|истоимене територијалне јединице]] и [[Јабланички управни округ|Јабланичког управног округа]]. Статус града добио је 2007. године. Град се налази у [[Лесковачка котлина|Лесковачкој котлини]], познатој по [[Српско петоречје|српском петоречју]]. Кроз само насеље протиче река [[Ветерница]], а недалеко од Лесковца протиче [[Јужна Морава]], која све веће притоке града. Лесковац лежи на надморској висини од 228 метара и котлина у којој је смештен окружена је планинама [[Радан]], [[Гољак (планина)|Гољак]] и [[Пасјача]] на западу, [[Кукавица (планина)|Кукавица]] и [[Чемерник]] на југу и [[Бабичка гора]], [[Селичевица]] и [[Сува планина]] на истоку.
 
Насеље датира још из доба [[Римско царство|Римског царства]]. Средњовековни назив насеља је '''''Глубочица''''' ([[Старосрпски језик|стсрп.]] -{''Glьbočica''}-, од {{јез-стсл|''glọbokъ''}} — „дубок”),<ref name="Даничић"/><ref name="mirjana"/> па [[Дубочица (област)|''Дубочица'']]. Име ''Лесковац'' град је добио по [[шума]]ма [[леска|леске]] ({{јез-стсл|lěska}})<ref name="Даничић"/><ref name="mirjana"/> тј. [[лешник]]а.
 
Лесковац је привредни и културни центар [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]] и као такав седиште је великог броја културних институција, међу којима су и [[Народни музеј Лесковац|Народни музеј]] и [[Народна библиотека Радоје Домановић (Лесковац)|Народна библиотека Радоје Домановић]]. Културне активности у граду испреплетане су са његовим наслеђем, те је најпознатија манифестација у граду посвећена [[Лесковачки роштиљ|лесковачком роштиљу]] и носи назив [[Лесковачка роштиљијада]]. Поред роштиљијаде, у Лесковцу се сваке године одржавају [[Лесковачки карневал]] и [[Лесковачки интернационални филмски фестивал]] (LIFFE).
Ред 57:
Данас је Дубочица синоним за Лесковац и околину, централни део [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]]. Многобројни су примери употребе овог назива у имену улица, општина, спортских клубова.
 
Име Лесковац потиче од дрвета [[леска|леске]] ({{јез-стсл|lěska}}).<ref name="Даничић"/><ref name="mirjana"/> Легенда каже да се испод брда у близини садашњег града налазило [[језеро]], те да је дошло до његовог исушивања и да је ту изникла биљка [[леска]] ([[лешник]]), по којој је град пре више од 700 година добио име. Садашње име града као име насељеног места први пут се помиње [[1308]]. године у ''Повељи Краља [[Краљ Милутин|Милутина]]''.<ref name="mirjana">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160130071617/http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1561&slovo=L&str=1|title=Лесковац - историјат и етимологија|last=|first=|date=|website=Мирјана Детелић|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> У време турске владавине, име је промењено у ''Хисар'', од истоимене турске речи која значи „тврђава”.
 
== Географија ==
Ред 75:
Датотека:Лесковац - централни парк .jpeg|Лесковац — централни парк, споменик Томи Здравковићу
</gallery>
 
=== Положај ===
<div style="overflow:auto" align="center">
{|stlye="float:left;"
|{{Географска локација|width=50em
| С = [[Ниш]]
| СЗ = [[Прокупље]]<br />[[Куршумлија]]
| СИ = [[Пирот]]
| З = [[Куршумлија]]<br />[[Бојник]]<br />[[Лебане]]
| И = [[Власотинце]]
| Ј = [[Владичин Хан]], [[Врање]]
| ЈЗ = [[Лебане]]<br />[[Медвеђа]]
| ЈИ = [[Владичин Хан]]<br />[[Предејане (варош)|Предејане]]
}}
|}
</div>
 
=== Клима ===
Линија 269 ⟶ 285:
 
=== Први светски рат ===
Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Лесковцу и околини одиграо се један од пресудних момената у току [[Битка на Морави (1915)|Битке на Морави (1915)]], познат као ''Лесковачки маневар (противнапад)''. Овај противнапад омогућио је повлачење главници српске војске правцем ''Прокупље-Лебане-Медвеђа-ПриштинаПрокупље—Лебане—Медвеђа—Приштина''.<ref>{{cite book |title=Срби у Првом светском рату 1914—1918. |last1=Поповић |first1=Никола Б. |year=2000 |publisher=Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа |location=Нови Сад }}</ref>
 
Током [[1917]]. у селу [[Обилић (Бојник)]] подигнут је [[Топлички устанак|Јабланичко-Топлички устанак]].<ref>{{cite book |last1=Ивановић |first1=Иван |title=Триологија „Народна буна”, прва књига „Четници” |publisher=ИП „Зограф” |location=Ниш |year=2006 |pages=7-42. }}</ref> Лесковац је у [[Први светски рат|Првом светском рату]] ослобођен [[7. октобар|7. октобра]] 1918. године.
 
=== Међуратни период ===
[[Датотека:Zbirka razglednica Narodnog muzeja u Leskovcu 01.jpg|мини|Панорама централног дела Лесковца приказана на разгледници из периода 1930-19311930—1931. године. Мотив је снимљен са [[Хисар (Лесковац)|Хисар]]а. Разгледница је део збирке разгледница [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].]]
Лесковац је до избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]] достижедостигао свој зенит у привредном развоју и према подацима из 1938. године са 18.000 становника имаимао моћну текстилну индустрију (вунена индустрија у Лесковцу са Вучјем и Грделицом представљала 40 % укупне југословенске текстилне индустрије), са развојем занатства и индустрије јача и банкарство, такопа је тако у Лесковцу деловало неколико банкарских завода. Индустријализација и развој условили су и пионирске подухвате, као што је изградња [[Хидроелектране у Србији|хидроелектране]] на реци Вучјанка — [[Хидроелектрана Вучје|ХЕ Вучје]], 1903. године (друга хидроцентрала у Србији). Лесковац је пред почетак рата имао више од десет текстилних фабрика, 5 предузећа у металуршкој индустрији, по неколико стотина трговачких и занатских радњи, 7 новчаних завода са 37 милиона основног капитала и друга индустријска постројења.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (3. део)|last=|first=|date=29. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>
{{col-begin}}
{{col-2}}
* 1 моћну текстилну индустрију (вунена индустрија у Лесковцу са Вучјем и Грделице представљала 40 % укупне југословенске текстилне индустрије);
* 8 текстилних фабрика и три трикотаже;
* 5 предузећа у металуршкој индустрији: 1 фабрика метала, 2 фабрике за израду ситнијих металних предмета, 3 керамичке фабрике (цигла, цреп);
* 6 великих млинова и више мањих млинова (укупни капацитет млинова је био 15.000 вагона годишње);
* 3 фабрике гуме;
* 1 фабрику сапуна, козметике и пасте;
* 1 фабрику пива, слада и леда;
* 1 фабрику зејтина;
* 3 графичка предузећа;
* 375 трговачких радњи;
 
{{col-2}}
* 579 занатски радњи;
* 7 новчаних завода са 37 милиона основног капитала (штедња је премашивала 35 милиона тадашњих динара, без [[хартија од вредности]]);
* 1 болницу са 61 постељом;
* 150 кафана;
* 16 адвоката;
* 110 улица;
* 5 књижара;
* 1 ауто-транспортно предузеће;
* 1 електричну централу;
* 2 хотела (са 90 лежаја)<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (3. део)|last=|first=|date=29. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>
{{col-end}}
 
{{wide image|Панорама Лесковца 1930 - 1931.jpg|800px|Панорама Лесковца 1930—1931.}}
Линија 560 ⟶ 551:
 
Пашина чесма је познато излетиште које се налази надомак Лесковца, око 9 километара од града према [[Бојник]]у, а погодно је за спорт, рекреацију и ловни туризам. Значајна туристичка атракција је и [[кањон реке Вучјанке]], удаљен 18 километара од Лесковца, где се налази и [[Мала хидроелектрана Вучје|хидроелектрана Вучје]], подигнута 1903. године.<ref>[http://panacomp.net/srbija?mesto=srbija_kukavica Kukavica{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
=== Лесковачки интернационални филмски фестивал — ''LIFFE'' ===▼
[[Датотека:СК 918.jpg|220px|мини|Лесковачки културни центар за време одржавања LIFFE фестивала]]▼
Овај интернационални фестивал организује се од 2007 године.
 
Установљене награде фестивала су:
* Златни лешник
* [[Живојин Павловић|Живојин-Жика Павловић]]<ref>{{Cite web|url=http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=festival&domaci=1&mesec=9|title=Филмски центар Србије|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=24. 12. 2017.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://radio016.net/?p=1455|title=Завршен Лајф #6 - Добитници награда|last=|first=|date=|website=Радио 016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151025042954/http://radio016.net/?p=1455|archive-date=25. 10. 2015|dead-url=yes|accessdate=}}</ref>
 
=== Роштиљијада ===
[[Датотека:ROSTILJIJAJA.jpg|250px|мини|десно|[[Роштиљијада]]]]
{{Главни чланак|Роштиљијада}}
Роштиљијада представља манифестацију која се од 1990. године одржава у Лесковцу сваке последње недеље августа и прве недеље септембра.<ref>{{cite web |title=O nama {{!}} Roštiljijada {{!}} Turistička organizacija Leskovac |url=https://rostiljijada.rs/o-nama/ |website=Rostiljijada |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS}}</ref> Манифестација је посвећена лесковачком роштиљу, кулинарском специјалитету по ком је град изузетно познат и који је проглашен за српски бренд. Роштиљијада је аутентични и један од највећих и најпосећенијих фестивала роштиља и меса у Европи. Манифестација сваке године окупља преко 500.000 посетилаца што из Србије, што из иностранства и тиме се сврстава у сами врх туристичких приредби у Србији.<ref>{{cite web |title=Лесковачка роштиљијада |url=http://www.srbijafest.com/leskovacka-rostiljijada-leskovac/ |website=srbijafest.com |accessdate=2. 9. 2018}}</ref> Године 2018. оборен је рекорд у броју посета током једне вечери, када је на манифестацији било преко 80.000 људи, од чега је половина присуствовала концерту фолк певачице [[Драгана Мирковић|Драгане Мирковић]].<ref>{{cite web |title=Рекордна посета Роштиљијади |url=http://rs.n1info.com/a416778/Lifestyle/Lifestyle/Rekordna-poseta-na-Rostiljijadi-i-saobracajni-kolaps.html |website=rs.n1info.com |accessdate=2. 9. 2018}}</ref><ref>{{cite web |title=На концерту Драгане Мирковић и на Роштиљијади вечерас око 80.000 људи |url=http://jugmedia.rs/na-koncertu-dragane-mirkovic-i-na-rostilijadi-veceras-oko-80-000-ljudi-video/ |website=jugmedia.rs |accessdate=2. 9. 2018}}</ref>
У Србији је надалеко познат [[Лесковачки роштиљ]], а [[Роштиљијада]] је манифестација по којој се препознаје Лесковац. Роштиљијада је аутентични, највећи и најпосећенији фестивал роштиља и меса у овом делу Европе. Манифестација окупља преко 300.000 посетилаца. Планира се да манифестација постепено промени концепцију, пратећи европске стандарде, а да не изгуби традиционалну концепцију.
 
Роштиљијаду прати низ културно-забавних догађаја, као што су изложбе, концерти, наменске тематске вечери и разна такмичења. Сваке године, на Роштиљијади се традиционално одвија справљање највеће [[пљескавица|пљескавице]] за [[Гинисова књига рекорда|Гинисову књигу рекорда]], а 2018. године је трочлани тим оборио сопствени рекорд направивши пљескавицу тешку 66 килограма и 100 грама.<ref>{{cite web |title=Оборили сопствени рекорд |url=http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:746890-ROSTILjIJADA-Oborili-sopstveni-rekord-FOTO |website=novosti.rs |accessdate=2. 9. 2018}}</ref>
Овај фестивал организује се једном годишње почетком септембра и траје недељу дана. Роштиљијаду прати низ културно-забавних догађаја — изложбе, концерти, наменске тематске вечери...
 
Током роштиљијаде 2010. године постављен је [[Гинисова књига рекорда|Гинисов рекорд]] у величини пљескавице. Припремљена је пљескавица од 51 kg.
 
▲=== Лесковачки интернационални филмски фестивал — ''LIFFE'' ===
▲[[Датотека:СК 918.jpg|220px|мини|Лесковачки културни центар за време одржавања LIFFE фестивала]]
Овај интернационални фестивал организује се од 2007 године и одржава сваког августа, недељу дана пре Роштиљијаде. Главни организатор је [[Лесковачки културни центар]], а ово је једини фестивал у Србији на ком се додељују три награде за режију и две глумачке награде.<ref>{{cite web |title=Spremni za LIFFE? Dolaze Dragan Bjelogrlić, Magnifico, Marija Bergman, Mima Karadžić, Nele Karajlić, Dušan Kovačević… |url=http://leskovackevesti.rs/spremni-za-liffe-dolaze-dragan-bjelogrlic-magnifico-marija-bergman-mima-karadzic-nele-karajlic-dusan-kovacevic/ |website=Leskovačke Vesti |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS |date=4. 9. 2018}}</ref> Главна награда носи име по истакнутом српском редитељу [[Живојин Павловић|Живојину Жики Павловићу]],<ref>{{Cite web|url=http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=festival&domaci=1&mesec=9|title=Филмски центар Србије|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=24. 12. 2017.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://radio016.net/?p=1455|title=Завршен Лајф #6 - Добитници награда|last=|first=|date=|website=Радио 016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151025042954/http://radio016.net/?p=1455|archive-date=25. 10. 2015|dead-url=yes|accessdate=}}</ref> а поред ње је устаљена и значајна награда „Златни лешник”. Током јубиларног десетог издања фестивала 2017. године, награда „Живојин Паловић” уручена је Емиру Кустурици за афирмацију филмске уметности у свету.<ref>{{cite web |last1=Marinković |first1=Dragan |title=Evo šta vas sve očekuje na LIFFE-u (PROGRAM) |url=http://leskovackevesti.rs/evo-sta-vas-sve-ocekuje-na-liffe-u-program/ |website=Leskovačke Vesti |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS |date=13. 9. 2017}}</ref>
 
=== Лесковачки карневал ===
Линија 582 ⟶ 569:
 
Лесковачки карневал одржава се од [[2006]]. године и једна је од најпосећенијих манифестација у Србији. Иако без дуге традиције, Лесковац је уврштен у Федерацију европских карневалских градова што говори о доброј организацији и квалитету програма. Од стране Удружења карневалских градова Србије изабран је за најбољи карневал у Србији.
Током трајања карневала грађани и посетиоци Лесковца имају прилике да виде разне карневалске групе из више земаља. Одржавају се многе изложбе, маскембали, дефилеи променадних оркестара, мажореткиња, карневал кућних љубимаца, фестивал ватре, концерти, позоришне представе, спортска дешавања и много другог садржаја. Цео град постаје велика позорница која окупља скоро 30003.000 учесника.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/srbija/na-karnevalu-u-leskovcu-2000-plesaca/6r0ty0j|title=На карневалу у Лесковцу било 2000 плесача|last=|first=|date=11. 7. 2011|website=Блиц|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20140720001946/http://www.androidvodic.com/info_leskovac_manifestacije_leskovacki-karneval|title=Лесковачки карневал|last=|first=|date=|website=Андроид Водич|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023202317/http://jugmedia.info/2014/07/13/zavrsen-leskovacki-karneval/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=zavrsen-leskovacki-karneval|title=Завршен Лесковачки карневал|last=|first=|date=13. 7. 2014.|website=Југмедиа Инфо|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>
 
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
Линија 618 ⟶ 605:
=== Привреда ===
{{главни чланак|Привреда Лесковца}}
Лесковац је у прошлости имао изузетно развијену привреду, махом захваљујући текстилној индустрији, због које је у међуратном периоду Лесковац често био називан ''Мали [[Манчестер]]'', када је био један од водећих индустријских центара у земљи.<ref name="лесковачке вести">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-2-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (2. део)|last=|first=|date=25. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> Године 1884. у селу Стројковцу надомак Лесковца основано је прво предузеће за производњу гајтана у земљи, а један од оснивача био је [[Димитрије Мита Теокаревић|Мита Теокаревић]]. Десетак година касније, 1896. године, ова прва српска гајтанара престала је са радом, када је Мита Теокаревић учествовао у оснивању прве лесковачке фабрике вунених тканина, у којој је остао до 1920. године.<ref>{{cite web |title=Димитрије Мита Теокаревић |url=http://www.vucje.com/html/mita_t.html |website=www.vucje.com |accessdate=30. 7. 2019}}</ref> Након тога је посао препустио својим синовима, који су касније били главне личности текстилне индустрије у периоду између два светска рата. Они су 1921. године отворили велику фабрику штофа у [[Параћин]]у, једну од највећих у средњој Европи.<ref>{{cite journal |editor-last=Миленовић |editor-first=Миломир |editor2-last=Јован |editor2-first=Тановић |title=Нови министри |journal=Политика |date=22. 8. 1931|volume=6363 |url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1931/08/22#page/6/mode/1up |accessdate=6. 3. 2019 |location=Београд|page=7}}</ref> Фабрика је основана у оквиру фирме [[Влада Теокаревић и комп.]], чији је део била и фабрика у [[Вучје|Вучју]], основана 1934. године, као и бројне продавнице штофа у [[Београд]]у.<ref>{{cite journal |last=Радосављевић |first=Србобран |title=Знаменити Параћинци - О породици Теокаревић - власницима и оснивачима фабрике штофа у Параћину |journal=Параћинац |volume=13 |year=2010 |publisher=Удружење Параћинаца и пријатеља Параћина }}</ref> После Другог светског рата, судском одлуком Компанија је прешла у државну својину, а потом у друштвену својину, и добила име „Бранко Крсмановић”. Прва гајтанара отворена у Стројковцу је 1954. године претворена у [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|музеј текстилне индустрије]].<ref>{{cite book |title=Осам миленијума културног наслеђа Лесковца |publisher=Висока пословна школа струковних студија |page=15 |location=Лесковац |year=2016 }}</ref>
 
Поред ове, у Лесковцу су постојале и друге фабрике које су се бавиле текстилном индустријом, међу којима и фабрика „Глигорије Петровић и комп”, која је од 1045. године пословала у друштвеној својини под називом ТИ „Коста Стаменковић”, као и фабрика кудељних и памучних производа основана 1904. године, а која је припадала концерну „Косте Илића и синова” и која је после конфискације пословала као предузеће „Зеле Вељковић”.
Линија 633 ⟶ 620:
Уз текстилну, Лесковац је у међуратном периоду имао и развијену металопрерађивачку индустрију, са неколико већих предузећа која су пословала до Другог светског рата; штампарску индустрију са четири велика штампарска предузећа;<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023205858/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-1-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (1. део)|last=|first=|date=22. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> те хемијску индустрију, посебно индустрију гуме и гумене робе, као и индустрију козметике. Позната и велика фабрика сапуна ''Јабланица'', чији су власници били Јован Влајчић, а касније његови синови,<ref>[http://leskovackevesti.rs/leskovac-101-kada-je-podignuta-palata-kaloderma/ Када је подигнута Палата Калодерма?]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} leskovackevesti.rs</ref> радила је до Другог светског рата, након чега се у тој згради налазила фабрика ''Невена'', затим читаоница па продавница. Данас се у тој згради, познатој као [[Палата Калодерма]], налази [[Лесковачки културни центар]].<ref>[http://www.lkc.org.rs/istorijat.php Историјат] {{Wayback|url=http://www.lkc.org.rs/istorijat.php |date=20150703015608 }} lkc.org.rs</ref>
 
По завршeтку Другог свeтског рата, са доласком на власт [[Комунистичка партија (Србија)|Комунистичкe партијe]], промeнио сe начин управљања рeсурсима у Југославији. Индустрија јe национализована, а потом прeрасподeљeна на тeриторији цeлe зeмљe прeма приоритeтима Комунистичкe партијe. Ова промeна јe прeдстављала за Лeсковац жeсток ударац. Стичe сe утисак да сe град никад нијe од њeга опоравио, с обзиром да статус вeликог индустријског цeнтра никада нијe успeо да поврати.<ref name="лесковачке вести" /> Због дугогодишње погубне политике у послератном периоду, Лесковац је крајем прошлог века изгубио рејтинг напредног индустријског града. Опоравак града у индустријском смислу почео је преоријентацијом на друге индустријске гране и довођењем страних директних инвестиција.
 
 
=== Саобраћај ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лесковац”