Филозофија — разлика између измена

'''Филозофија''' или '''философија'''<ref name=":1">{{Cite book|title=Правопис српскога језика|last=Пешикан|first=Митар|publisher=Матица српска|year=2018|isbn=|location=Нови Сад|pages=165, 483}}</ref> је наука која се бави општим и темељним проблемима у вези са [[стварност|стварношћу]], [[Онтологија|постојањем]], [[Епистемологија|знањем]], [[Аксиологија|вредностима]], [[Логика|разумом]], [[филозофија духа|умом]] и [[филозофија језика|језиком]].{{sfn|Teichman|Evans|1999|p=1}}<ref name="philosophical">{{Cite book|editor=A.C. Grayling |author=A.C. Grayling | chapter = Editor's Introduction |title=Philosophy 1: A Guide through the Subject| publisher = Oxford University Press | volume = vol. 1 | url = http://books.google.com/books?id=DyIiAQAAIAAJ |year=1999|isbn=978-0198752431| quote = The aim of philosophical inquiry is to gain insight into questions about knowledge, truth, reason, reality, meaning, mind, and value. Other human endeavors explore aspects of these same questions, not least art and literature, but it is philosophy that mounts a direct assault upon them...|pages=1}}</ref> [[Милан Вујаклија#Лексикон страних речи и израза|Лексикон страних речи и израза]] дефинише филозофију као „мудрост, научни рад на изграђивању општег погледа на свет и сам тај поглед на свет“.<ref name=autogenerated1>[[Милан Вујаклија]]; Лексикон страних речи и израза (издање из 1980); pp. 987.</ref>

Реч ''филозофија'' долази из [[старогрчки језик|старогрчког]] φιλοσοφία {{јез-лат|philosophia}} што у буквалном преводу значи ''љубав према мудрости''.<ref name="Online Etymology Dictionary">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?search=philosophy&searchmode=none |title=Online Etymology Dictionary | publisher = Etymonline.com |date=| accessdate=22. 8. 2010}}</ref><ref name="Webster's New World Dictionary">The definition of philosophy is: "1.orig., love of, or the search for, wisdom or knowledge 2.theory or logical analysis of the principles underlying conduct, thought, knowledge, and the nature of the universe".{{Cite book|title=Webster's New World Dictionary | edition = Second College}}</ref><ref name=autogenerated1 /> [[Питагора|Питагори]] се приписују речи ''филозоф'' и ''филозофија''. Реч је уведена као супротност [[Софиста|софистима]] — мудрацима важним у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] који су продавали своје знање као учитељи — док се филозофифилософи, као ''људи који воле мудрост'', нису бавили мудрошћу због новца.<ref>{{Cite book|title=The Oxford Handbook of Skepticism|year=2011| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-983680-2|editor-last=Greco|editor-first=John| edition = 1st| url = {{google books | plainurl = y |id=Ozv0lftrUeEC}}}}</ref><ref>{{Cite book|title=Thinking Things Through: An Introduction to Philosophical Issues and Achievements| last=Glymour| first = Clark|year=2015| url = {{google books | plainurl = y |id=G4lLCAAAQBAJ}}| publisher = A Bradford Book|isbn=978-0-262-52720-0| edition = 2nd| chapter = Chapters 1–6}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.iep.utm.edu/skepcont/|title=Contemporary Skepticism {{!}} Internet Encyclopedia of Philosophy| website = www.iep.utm.edu| accessdate=25. 4. 2016}}</ref>

Историјски, филозофија је обухватала све облике знања.<ref name="auto23">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=philosophy|title=Philosophy |date=| website= www.etymonline.com | publisher = Online Etymological Dictionary | accessdate=19. 3. 2016 | quote = The English word "philosophy" is first attested to c. 1300, meaning "knowledge, body of knowledge."|author = <!--Staff writer(s); no by-line.-->}}</ref> Од времена античког грчког филозофафилософа [[Аристотел]]а до 19. века, „[[природна филозофија]]“ је обухватала [[астрономија|астрономију]], [[медицина|медицину]] и [[физика|физику]].{{sfn|Lindberg|2007|p=3}} На пример, [[Исак Њутн|Њутнова]] књига из 1687. године се звала ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Математички принципи природне филозофије]]'', а касније је класификована као књига физике. У 19. веку је развој модерних [[Универзитет|истраживачких универзитета]] довео до професионализације и специјализације академске филозофијефилософије и других дисциплина.{{sfn|Shapin|1998|pp=}}<ref>{{Cite web|url=http://opinionator.blogs.nytimes.com/2016/01/11/when-philosophy-lost-its-way/?_r=0|title=When Philosophy Lost Its Way| last=Briggle| first = Robert Frodeman and Adam| website = Opinionator| accessdate=25. 4. 2016}}</ref> У модерно доба, нека истраживања која су традиционално била део филозофије су постала засебне академске дисциплине, укључујући [[психологија|психологију]], [[социологија|социологију]], [[лингвистика|лингвистику]] и [[економија|економију]].

Епистемологија или теорија сазнања је грана филозофијефилософије која се бави природом и обимом знања,<ref name="Webster's Revised Unabridged Dictionary"/> попут односа између [[Истина|истине]], [[уверење|веровања]] и [[Теорија оправдања|теорије оправдања]].<ref name="Webster's Revised Unabridged Dictionary" />

Прво одређење метафизике дато је код [[Аристотел]]а, али јој он никада не даје то име већ је назива -{prima philosophia}-, односно, прва филозофија. Ова област филозофијефилософије се бави оним што је највише, самом суштином ствари. Не интересују је појединачности, својства и особености свеколиког чулног света, она истражује прве и највише принципе природе и сазнања.

Политичка филозофија је грана филозофијефилософије која у свом најапстрактнијем облику разматра концепте и аргументе преко којих се формира [[политика|политичка]] мисао.<ref name="Audi">Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''political philosophy''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Дебата о значењу речи „политичко“ је један од највећих проблема политичке филозофије. У ширем схватању, под овим појмом се подразумева политичка пракса и институције од којих се састоји власт сваке државе.

Етика се бави изучавањем [[морала]] и појмовима [[добро]]г и [[исправно]]г. Свака етичка теорија садржи бар две компоненте - теорије: ону која одређује шта је добро или [[вредно]] и она која одређује шта је исправно. Заједно са [[Естетика|естетиком]] спада у заједничку област филозофијефилософије која се назива [[аксиологија]] или [[теорија вредности]]

== Појам филозофијефилософије ==

Традиција филозофског мишљења дуга је више од 2500 година и представља једну од најширих области академског изучавања. Уопштено гледано, филозофијафилософија је сваки облик рационалног истраживања који настоји да одгонетне и пронађе принцип бивствовања или постојања. У филозофској традицији можемо пронаћи велики број различитих приступа и метода, почев од сократовог метода постављања питања у облику [[дијалог]]а, па све до [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофијефилософије]], која традиционалне филозофске проблеме (као што су [[истина]] или постојање апсолутног) превазилази логичком анализом језика. У традиционалном смислу филозофијафилософија се бави фундаменталним истраживањем основних феномена људске егзистенције, као што су [[Епистемологија|сазнање]], [[естетика|уметност]], [[логика]] или [[етика]]. Предмет савремених филозофских истраживања могу бити најразличитије теме, почев од [[филозофска логика|филозофске логике]], па све до филозофијефилософије секса или филозофије спорта. ФилозофијаФилософија у савременом смислу такође укључује и истраживања основних принципа различитих интелектуалних дисциплина, а такви правци добијају име према називу дисциплине чијим се проучавањем баве, као што су филозофија математике или филозофијафилософија науке.

Филозофско држање (од [[Сократ]]a и [[Платон]]а, па до класичне немачке филозофијефилософије) подразумева тежњу ка откривању натчулних или апсолутних принципа егзистенције, па стога можемо рећи да је филозофија традиционално повезана са питањима и проблемима откровења или просветљења у различитим учењима хришћанских [[теологија|теолога]] и теозофа. Међутим, оно што савремену филозофију разликује од античке или средњовековне јесте њено јасно разликовање од науке и [[религија|религије]]. Овај преокрет донела је научна [[револуција]] [[17. век|XVII века]], током које су истакнути појединци, заинтересовани за изучавање [[природа|природе]] и њених закона, себе називали „природним филозофима“философима“. Развој [[универзитет]]а, професионализација науке и осамостаљивање појединих научних дисциплина довели су до тога да се филозофија у академском смислу ограничи на нешто ужи круг проблема и питања којима се може бавити.

Ипак, још увек је релативно распрострањено схватање према коме се филозофијафилософија бави питањима која су ван домашаја природних наука и религије. Традиционално одређење филозофијефилософије као [[Мисао|мишљење]] мишљења (видети [[Аристотелови списи]]: [[Метафизика]]), мишљење другог реда или мета ниво мишљења, налази се у самим коренима [[континентална филозофија|континенталне филозофије]] и још увек је прилично распрострањено. Међутим, за разлику од религије, која се заснива на идејама вере и откровења, филозофија настоји да у што већем броју случајева пружи рационално објашњење својих ставова.

Такође постоји уобичајено, свакодневно или лаичко схватање филозофијефилософије, према коме се она своди на „питања о смислу живота“.

Основне филозофске методе су [[анализа]], [[критика]], [[интерпретација]] и [[спекулација]], иако филозофскафилософска истраживања често обухватају доста шири круг различитих интересовања.