Пљевља — разлика између измена

{{кратак опис|Пљевља је насеље у Црној Гори}}

'''Пљевља''' је град и седиштесједиште [[Општина Пљевља|истоимене општине]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Налази на сјеверу земље у центру простране ПљеваљcкеПљевљанске [[Котлина|котлине]] у подножју брда Голубиња. Лежи на три ријеке: [[Брезница (ријека)|Брезници]], [[Ћехотина|Ћехотини]] и Везишници. Град је центар енергетског потенцијала Црне Горе, важан индустријски, културни и образовни центар.

Општина Пљевља је данас најмногољуднија регија у Црној Гори. ЊеговаЊена историја иде уназад до оснивања древног, [[археологија|археолошки дјелимично истраженог]] [[антички Рим|pимског]] насеља у [[Комини]]ма. Пљевља сује град дуге и богате прошлости, мјесто суочавања различитих цивилизација. Од насељавања [[Словени|Словена]] и [[Срби|Срба]] међу њима на [[Балканско полуострво|Балкан]] у 6-86—8. вијекувијека, регион ПљеваљаПљевље представља језгро cрпске државне територије. Од времена владавине династије кнеза [[Властимир]]а до владавине кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]]. ВјековимаВијековима, Пљевља сује била раскрсница различитих комерцијалних и културних стремљења. Међународни путеви који повезују приморске регионе [[Дубровник]]а и [[Котор]]а са источним дјеловимадијеловима [[Балканско полуострво|Балкана]], прије свега [[Солун|Солуном и]] и [[Константинопољ]]ом пролазила су кроз ПљевљаПљевљу.

ПљеваљскиПљевљански крај се налази у [[Стари Влах|Старовлашко ]]- [[Рашка|рашкој висији]].{{чињеница|date=10. 2019. }}. Географски положај ове висије и пљеваљскогпљевљанског краја као њеног дијела, мијењао се током историје. Био је врло повољан током [[Средњи вијек|средњег вијека]], када су овуда водили важни каравански путеви од [[Јадранско море|Јадранског мора]] ка унутрашњости.

Крај се пружа [[Динарске планине|динарски]], а то значи од југо - истокајугоистока ка сјеверозападу, низ слив ријеке [[Ћехотина|Ћехотине]], као главне одводнице. Овако испружен а истовремено сужен, он је просто уклијештен између [[Кањон реке Таре|кањона Таре]] и планинске греде коју чине [[Ковач (Пљевља)|Ковач]], [[Градина (Пљевља)|Градина]], [[Црни Врх (Пљевља)|Црни Врх]] и подручје [[Бобово (Пљевља)|Бобова]] ca планином Лисац , висине између 1400 и 1500 метара. Тако су му главне, дуже границе изванредно јасне: југозападну чини кањон [[Ђурђевића Тара|Таре]] , а сјевероисточну издужена греда планина средње висине.

Југоисточну границу чини планина [[Стожер (планина у Црној Гори)|Стожер]] (1576 метара) која са својом подгорином представља развође измедјуизмеђу сливова [[Ћехотина|Ћехотине]] и Љубовиђе, најдуже и водом најбогатије ријеке [[Азбуковица|Азбуковице]]. Од [[Стожер (планина у Црној Гори)|Стожера]] већи дио пљеваљскогпљевљанског краја постепено се спушта низ [[Ћехотина|Ћехотину]] ка [[Дрина|Дрини]] , преко заравни Подгоре и Буковице. О пљеваљскомпљевљанском крају у претходно означеним границама до сада није написана цјеловита географска монографија. О појединим природним особеностима пљеваљскогпљевљанског краја оставили су значајне научне забиљешке и вриједне податке [[Јован Цвијић]], [[Михаило Богићевић]], Зарија Бешић и Танасије Пејатовић. Кроз град протичу ријеке [[Ћехотина]] и [[Брезница (ријека)|Брезница]], а у близини је планина [[Љубишња]]. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља сује град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

== ПљеваљскоПљевљанско језеро ==

ПљеваљскоПљевљанско језеро је водено пространство које је постојало на простору пљеваљскепљевљанске котлине. Настало је у млађем периоду [[неоген]]а. Продирући у пљеваљскупљевљанску котлину изазвало је крупне промјене у рељефу,; испунило је и својим највишим нивоом и досегло до висине 1180 метара. На сјевероистоку је допирало до планинског вијенца Ковач -— [[Чемерно (планина)|Чемерно]]- — [[Црни Врх (Пљевља)|Црни Врх]]- — [[Камена Гора]], на југоистоку до [[Стожер (планина у Црној Гори)|Стожера]], на југозападу до вијенца [[Љубишња]] -— Обзир- — Бунетина- — Бурен, а на сјеверозападу до [[Дрина|Дрине]], па вјероватно и даље. Језеро је имало издужен облик и динарски правац пружања, врло дугачко а прилично уско, са највећом дубином у котлини од 400 метара.

По разноврсности овог блага и његовој количини, пљеваљскипљевљански крај стоји испред свих подручја [[Црна Гора|Црне Горе]], и богатим располживимрасположивим ресурсима сировинско подручје за развој осталих крајева републикеземље. Под утицајем веома разноликог геолошког састава, као и тектонских покрета, образоване су разноврсне руде и велике наслаге лигнита[[лигнит]]а и лапорца. Досадашњим геолошким истраживањем утврђене су резерве угља, олова и цинка, гвожђа, барита, бакра у мањим налазиштима, лапорца, глине и гипса. Угаљ представља најзначајније природно богатство, као и лапорац — сировина за производњу цемента. На неким мјестима наслаге лапорца достижу дебљину и до 128 метара. За сада су овјерене резерве лапорца 250 милиона тона, а процењујепроцјењује се да резерве укупно премашују 500 милона тона. На падинама [[Ковач (Пљевља)|Ковача]], утврђене су изјвеснеизвјесне количине руде барита[[барит]]. Према првим процјенама њене резерве износе око 500.000 тона. У атару села Козица пронађена је гвоздена руда, чије резерве износе око 120.000 тона. На простору [[Варине|Варина]] идентификовано је постојање руде бакра и гвожђа. Важна су лежишта глине, погодне за керамичку и опекарску индустрију, чије резерве само у [[Маоче|Маочком пољу]] износе преко 20 милиона тона.

Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе [[Пирусти]] (по .<ref>А. ЕвансуЕванс: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ).</ref> Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а слободу им је потврдио конзулаконзул Луције Анициј.

У доба Рима, на мјесту данашњихданашње ПљеваљаПљевље се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј[[муниципијум]] са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код ПљеваљаПљевље, до данас непознатог имена, означено је као ’[[комини|"Municipium S“S]]’ (Муниципијум С), а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је МуниципијМуниципијум С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципијумуниципијуму се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијуммуниципијум је пролазила значајна [[Римски путеви у Црној Гори|римска саобраћајница]] (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњихданашње ПљеваљаПљевље, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.

[[Датотека:1373 Pljevlja Zupa Breznica.jpg|мини|десно|220п|Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373. године.]]

У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала. Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од [[пљевара]] (пљевљи) на манастирским[[манастир]]ским посједима ''(в. [[#Култура и просвјета]] и [[Манастир Света Тројица#Историја]])''. Кроз место је пролазио важан трговачки пут, који је повезивао Дубровник са Солуном (преко Скопља) и Цариградом (преко Ниша). Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, мада је генерално признавана врховна власт Ромејских царева. Крајем 12. вXII вијека подручје данашњихданашње Пљеваља,Пљевље подпадапотпада под власт великог жупана Завиде и његовог сина Стефана (Немања) а потом улази у састав Краљевине Србије (Стефан ПрвовенчаниПрвовјенчани).{{чињеница|date=10. 2019. }}.

''Нахија Кукањ, чији сује Пљевља билибила центар, основана је непосредно по паду овог дијела старе Херцеговине под османску власт.

У османским изворима први пут се помиње у сумарном попису 1469. године. Џемати [[Цветко Немањић|Цветка]], Брајка, Гојака и Витомира љетовали су у мјестима: [[Засада (Бобово)| Засада]], [[Љубишња]], Коњско Поље, Обзир, Љешница и Хранац''.

Након коначног пада Српског царства 1371. године [[ Кукањ]] је посјед моћне породице [[Косаче|Косача]], у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњовјековни посједи по титули херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] и презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно [[Стара Херцеговина]] (југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област [[Манастир Милешева|Милешеве]]). Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашавапрогласио је Војводством од [[Свети Сава|Светог Саве]], у жељи за обнављањем урушене средњовјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег [[Стефан Вукчић Косача]] је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код ПљеваљаПљевље, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у [[Херцег Нови|Нови]] (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.

Из средњовјековног периода, остао је сачуван [[Манастир Света Тројица]] и релативно добро очувани остаци Каструма Козник, на око 20 км југоисточно од данашњихданашње ПљеваљаПљевље.

{{Посебан чланак|Херцеговачки санџак|ПљеваљскиПљевљански санџак}}

[[Датотека:Stara Hercegovina u Crnoj Gori.svg| мини | десно |200п|Област [[Стара Херцеговина]], у данашњој Црној Гори]] У османлијскимосманским изворима, Пљевља се помињупомиње као пазар (трг) Пљевља, али и као '''Таслиџа''' (каменита бања). У XVI вијеку, познатапознати су као караван-сарајсараји, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља сује припадала херцеговачком санџаку (пљеваљскипљевљански [[кадилук]]). Претходно су, Пљевља седиштеје била сједиште нахије Кукањ, у оквиру Дринског кадилука. Од 1572. године, када је основан нови ПљеваљскиПљевљански кадилук.<ref>"Новопазарски зборник", Нови Пазар 40/2017.</ref> Пљевља сује званично сједиште херцеговачког санџак-бега.

За времевријеме турског пописа становништва 1475.-14771475—1477. године у ПљевљимаПљевљи (Таслиџи) пописано је 110 хришћанских и ниједно муслиманско домаћинство. Тек у попису из 1516. године од 150 домаћинстава, 130 је било хришћанских, а 20 муслиманских. 1570. године пописани су конвертити у првом појасу као: Первана, син Милоша, Илијас, син Бојића, Хурем син Вуканов, Скендер, син Влатка, док је многима уз њихово име писало да су синови Абдулаха (божији робови, заправо нови муслимани).{{појаснити}} ПопизПопис из 1585. године показује 14 муслимана чијим очевима је било име [[Абдулах ибн Абдул ел-Муталиб|Абдулах]], а 8осмеро муслимана су били синови Срба хришћана. Било је и оних који нису крили име оца па су пописани као Шаин, син Николе, Хасан Јованов, Мурат Милошев, Хамза, син Ђурин, Хасан, син Милоша... <ref>{{Cite book|last= Селимовић |first= Салих |authorlink= |coauthors= |title= Рашка или Санџак, pp. |page=15. |year= 2017. |url= |publisher= [[Српска радикална странка]] |location= Београд |id=}}</ref>

По [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], Пљевља сује 1682. године имала 700 кућа и 10 махала, пола хришћанских, пола муслиманских. Велика експлозија барута, 1818. године, уништила је сву [[чаршија|чаршију]]. По подацима из 1837. године, Пљевља сује бројала 3000 становника. Средином 19. вијека долази до првих организованих отпора Османском царству, у виду [[четовање|четовања]], као и појавом [[хајдуци|хајдука]]. ИстакнутиИстакнуте четовође из ПљеваљскогПљевљанског краја били су Ристан Шарац и Мићо Глушчевић, који су организовали отпор, а учесници су битке на Шаранцима 1866. године.

У времену од 1880. до 1912. године, у Превљима се налазио средиште [[Пљеваљски санџак|ПљеваљскогПљевљанског санџака]]. Године 1906. становништво ПљеваљскогПљевљанског краја, подигло је подигло устанак против завојевача -— тзв. [[Раоничка Бунабуна]]. Наиме, Отоманскаосманска цивилна власт, је послије двије неродне године повећала порез "’[[раја|раји"]]’, а било је предвиђено да се порез плати по плугу (раонику),; након почетних успјеха устаника, ослобођен је готово читавичитав простор данашњих општина Пљевља и Бијело Поље. Буна је угушена на јесен 1906. године интервенцијом турског гарнизона у Призрену (командант дивизије: Шемси-паша Бишевац), уз учешће артиљерије и подршку Аустругарскихаустругарских трупа. Гушење буне пратиле су велике одмазде, али је мијешањем Србије и Црне Горе, — живот дјелимично нормализован.

=== Аустроугарска окупацијауправа ===

[[Аустроугарска]] је на основу одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] имала право да држи гарнизоне у свим већим мјестима у Новопазарском санџаку. Аустроугарска има свој гарнизон у ПљевљимаПљевљи од 1878. до 1908. године. Цивилна власт је припадала Османском царству.

Након одласкаослобођења од аустроугарске власти, од 1908. године, насеље је поново потпало под Османску власт, у саставу [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]]. У првом балканском рату, ПљевљаПљевљу су бранили дијелови турског одреда из Сјенице, а ослобођена су од стране војске Краљевине Црне Горе, 27.10. октобра 1912. године. Јаворска бригада српске војске је мирно ушла у градић 15. маја 1913. године. Дочекала их је испред местамјеста делегација највиђенијих грађана муслимана, међу којима је био и православни Србин, — Воја Ђенасијевић. Власт је предата, под одређеним условима, предата комадантукоманданту јаворске војске — пуковнику Анђелковићу.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 19. мај 1913.</ref> Пљевља сује тада имала 16.000 становника, од којих је половина становника било православно и незнатнонезнатног броја католичко. Од јавних здања истицало се 6шест џамија и официрска касина, док су касарне биле изван града.

[[Лондон]]скимЛондонским уговором о миру, 30.05. маја 1913. године, Пљевља сује као неодвојив дио [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]] припала [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. У Првом свјетском рату, 02.122. децембра 1915. године, заузела их је аустроугарска 62. дивизија. Том приликмприликом, пљеваљскипљевљански батаљон са санџачким батаљоном, у саставу црногорске санџачке војске, повукао се на југ, гдје су сачекали непријатеља и у [[Битка код Мојковца|бици код Мојковца]] (6-7.016—7. јануара 1916. г.године) побједом за краткозакратко зауставили напредовање аустроугарске војске.

Пљевља сује ослобођена новембра 1918. године и ушла сује у састав Краљевине СХС и Краљевине Југославије. У септембру 1935. отворен је пут Тара - ПљевљеТара—Пљевља, деоницадионица Дурмиторског друма према Никшићу,; у исто времевријеме је постављен камен -темељац електроцентрале.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1935/09/20?pageIndex=00007 "Време", 20. септ. 1935]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1935/09/25#page/0/mode/1up "Време", 25. септ. 1935]</ref> "Електрика" је уведена 1936. године, а у то времевријеме се постепено замењиваозамјењивао и стари турски водовод. Град је наводно давао највећи проценат регрута.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/07/30?pageIndex=00007 "Време", 30. јули 1937]</ref>

Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] вођена је [[Пљеваљска битка|пљевљанска битка]].

== Култура и просветапросвјета ==

Култура и образовање су се развијали током историје ПљеваљаПљевље и региона. Први образовни живот почео је при цркви [[Манастир Света Тројица|Манастира Свете Тројице]], као и у муслиманским школама — тзв. руждијама[[руждија]]ма и медресама[[медреса]]ма, ате исамим џамијама. [[Манастир Света Тројица]] је најбогатија ризница културног и духовног живота православних Срба из средњег века до данашњих времена. Школа у манастиру [[Манастир Света Тројица|Свете Тројице]] , ради непрекидно од 16. вијека. Руждије раде од краја 16. па до краја 18. вијека. Основна школа у ПљевљимаПљевљи почела је да ради 1823. године. Иницијативом митрополита [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренског]] митрополита[[Нићифор Перић|Нићифора Перића]], основану Пљевљи је почетком 20. векавијека уоснован Пљевљима "Фонд„Фонд Свете Тројице"Тројице”.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1907. године</ref> Школа у манастиру Довоља радила је од XVIII вијека.

Веома важан датум у историји образовања у ПљевљимаПљевљи и региону је отварање [[Пљеваљска гимназија|Пљевљанске гимназије]], српске гимназије, [[17. септембар|17. септембра]] [[1901]]. године.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. новембар 1905.</ref> Први управитељ постао је Танасије Пењатовић (до тада суплент Скопске гимназије) а наставник -— Стеван Самарџић (до тада учитељ у Новој Вароши). Упис је трајао до 5. новембра 1901. године. У први мешовити разред гимназије пошло је 44 ученика и 16 ученица; у оквиру гимназије рад је започела чисто женска Радничка школа са 26 девојчица. Од 22. новембра почели су да ступају за катедру и други наставници. Гимназија је, међутим, убрзо потпуно изгорелаизгорјела [[30. октобар|30. октобра]] [[1904]]. године а са њом и сва њена архива.

[[Пљеваљске новине|ПљеваљскеПљевљанске Новиненовине]] старија генерација зна,када су имале више локални карактер. Од деведесетих[[1990-е|1990-их]] година напрема овамосадашњости, [[ПљеваљскеПљевљанске новине|Пљеваљске Новине]] су уређивачком линијом у кратком времену успјеле да остану једине новине у [[Црна Гора|Црној Гори]] и региону послепослије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. Модерна дигитална издавачка дјелатност омогућила је [[Пљевљa|пљеваљcкој]]пљевљанској читалачкој публици на свим континентима приступ завичајном медију.

Најзначајније религијске знаменитости представљају: [[Манастир Света Тројица]] и [[Хусеин-пашина џамија]].

У насељу Пљевља живи 1605916.059 пунолетних становника, а просечнапросјечна старост становништва износи 35,5 година (34,7 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 64936.493 домаћинства, а просечанпросјечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последњапосљедња три пописа, примећен— примијећен је пораст у броју становника.

:''График променепромјене броја становника током 20. векавијека''

| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|попису у ЦГ 2003.]]<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|year=2004|isbn=978-86-84433-00-0|pages=}}</ref>