Бугарски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
|позиција =
|пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
|пор2=[[Балто-словенскибалтословенски језици|балто-словенски]]
|пор3=[[Словенски језици|словенски]]
|пор4=[[Јужнословенски језици|јужнословенски]]
Ред 21:
|мапа=
}}
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|Български език}}) је један од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона<ref>{{cite web | last = Lewis| first = M. Paul (ed.) | year = 1986 - 2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]]<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris 1923, pp. 4.</ref><ref>Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref>''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref>K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, pp. 195.</ref><ref>Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, стр. 14.</ref><ref>{{Cite book |last= Институт |first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, стр. 4 - долу |year= 1978 |publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book |title=Българска диалектология|last=Стойков |first=Стойко |origyear=1962 |year=2002 |location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=Бугарски |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=9544308466 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book |author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978 |page=4 |language=Бугарски |location=Sofia |oclc=6430481}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ, pp. 201-205.</ref>.
 
== Новобугарски књижевни језик ==
Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности [[19. век|19 века]] ([[Љубен Каравелов]], [[Христо Ботев]], [[Иван Вазов]], [[Петко Славејков]]), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори ([[Кузман Шапкарев]], [[Рајко Жинзифов]], [[Браћа Миладинови|Димитар Миладинов]]. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика ([[Љубомир Милетић]], [[Бењо Цонев]], [[Александар Теодоров-Балан]]). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од [[1945|1945.]] уклонила је из писма непотребне јерова и ѫ [ɔ̃], а некадашњи [[Ѣ (ћириличко)|јат]] (ѣ) разлучила према изговору на [ја] (я) и [ɛ](е) ([[Јатова граница]]).
 
== Види још ==