Мостар — разлика између измена

 

Године [[1833]]. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са седиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и везирску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Аустрија]], [[Италија]], [[Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринела је изградња [[пут]]а Мостар-[[Метковић]] [[1862]].

 

Масовна хапшења и убијања мостарских Срба (у првом реду интелигенције) почела су 24. Јуна 1941. по подне. Хапшења су вршена по кућама, канцеларијама, занатским радионицама, на Лучкој малти, трговима, улицама, баштама, њивама, непрекидно три дана. Претходно је наређено да Срби и Јевреји за три дана не излазе из својих кућа, уз претњу да ће сваки онај који прекрши наређење бити на лицу места стрељан. Захваљујући томе, за три дана (24., 25. и 26. јуна) ухапшено је 450 људи и стрпано у жандармеријску станицу и школу „Краљице Марије“ која је претворена у сабирни логор. Билу су то људи из свих друштвених слојева: интелектуалци, радници, сељаци, занатлије, трговци, скужбеници, пензионери.