Ширење океанског дна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Renamed template |
. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Earth_seafloor_crust_age_1996_-_2.png|thumb|300px|Фазе океанске коре, најмлађи (црвено) је дуж ширења центара.]]
'''Ширење океанског дна''' је процес који се дешава у зонама [[дивергентна граница|дивергентних граница]] [[тектоника плоча|тектонских плоча]], где се нова [[океанска кора]] формира кроз [[вулкан]]ске активности, а затим постепено удаљава од гребена. Ширење океанског дна објашњава континентални дрифт у теорији тектонике плоча. Када се океанске плоче разилазе, то изазива преломе које погађају [[литосфера|литосферу]]. [[Базалт]]не [[магма|магме]] продиру кроз раседе и на тај начин доспевају на дно океана где се хладе и формирају нову кору испод океана. Старије стене ће се наћи даље од зоне ширења, док се млађе стене налазе ближе зони ширења.<ref>{{Cite book |first=H. H. |last=Hess |chapterurl=http://www.mantleplumes.org/WebDocuments/Hess1962.pdf |chapter=History of Ocean Basins |date= 1962 |title=Petrologic studies: a volume to honor A. F. Buddington |editor=A. E. J. Engel |editor2=Harold L. James |editor3=B. F. Leonard |place=Boulder, CO |publisher=Geological Society of America |pages=599–620 |accessdate=8. 9. 2010 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Elsasser|first1=Walter M.|title=Sea-Floor Spreading as Thermal Convection|journal=Journal of Geophysical Research|volume=76|pages=1101|year=1971|doi=10.1029/JB076i005p01101|bibcode=1971JGR....76.1101E}}</ref>
== Почетак ширења ==
[[Датотека:Тектонске плоче.png|thumb|left|Тањири у кори [[Земља|Земље]], према теорији тектонике плоча.]]
У општем случају, ширење океанског дна почиње као процеп у континенталној маси копна, слично [[Црвено море|Црвеном мору]] у [[Источна Африка|источној Африци]]. Процес почиње са грејањем на бази континенталне коре након чега кора постаје пластична и мање густине. Због мање густине магма се креће на више у односу на гушће објекате, површина се загрева и настаје широко купола. Типичан процеп систем се састоји од три процепа на око 120 степени. Ова подручја су названа тројна тачка и могу се наћи на неколико места широм света данас. Издвојене маргине континената формирају пасивне мреже ([[авлакоген]]). [[Хари Хес|Хесова]] теорија је предвиђала да се ново морско дно формира када је магма приморана да иде навише према површини по средњем океанском гребену.<ref>{{Cite journal|last=Makris|first=J.|last2=Ginzburg|first2=A.|date=1987-09-15|title=Sedimentary basins within the Dead Sea and other rift zones The Afar Depression: transition between continental rifting and sea-floor spreading|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0040195187901867|journal=Tectonophysics|volume=141|issue=1|pages=199–214|doi=10.1016/0040-1951(87)90186-7}}</ref>
== Наставак ширења и субдукција ==
Линија 11 ⟶ 10:
Нови океанска кора је веома топла у односу на старије делове океанске коре, тако да је нови океански басен плићи од старијих океанских басена. Пречник Земље остаје релативно константан без обзира на производњу нове коре, па мора постојати механизам којим се кора такође уништава. Уништавање океанске коре јавља се на субдукцијским зонама у којима се океанске коре потискију под континенталне коре или океанске коре. Данас, Атлантски басен се активно шири на [[средњноокеански гребен|средњоокеанском гребену]]. Само мали део океанске коре произведене у [[Атлантски океан|Атлантику]] је субдукован. Међутим, плоче које чине [[Тихи океан]] доживљавају субдукцију дуж многих њихових граница које изазивају вулканску активност, у ономе што се назива [[Ватрени појас Пацифика]]. [[Тихи океан|Пацифик]] је такође дом једном од најактивнијих светских центара ширења, и до 13 цм/год. Разлике у стопама ширења утичу не само геометрије гребена већ и геохемију базалта.
== Види још ==
* [[Тектоника плоча]]
* [[Океани]]
Линија 18 ⟶ 17:
== Референце ==
{{reflist}}
== Spoljašnje veze ==
* [http://www.oceanexplorer.noaa.gov/explorations/03fire/logs/ridge.html Animation of a mid-ocean ridge]
[[Категорија:Тектоника плоча]]
| |||