Мостар — разлика између измена

Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем [[Словени|Словена]]. Током раног средњег вијека подручје Мостара припадало је покрајини [[Захумље]] (Хум). Упркос врховној власти [[Франачка|Франака]], ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла Вишевића]] (910. — 950.). Подручјем су једно вријеме владали [[Немањићи]], затим босански бан, а током 14—15. вијека све су снажнији хумски кнезови. Један од њих — [[Стефан Вукчић Косача]] (у народним пјесмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у [[Благај (Мостар)|БлагајБлагају]]у поред Мостара, 1448. добија титулу [[херцег]]а (одатле и назив Херцеговина).

Међу првима су похапшени познати мостарски трговци: Шаин, Радуловић, Кадијевић, Пешко, Чоловић, Тохољ, Њуњић, Комад, Хамовић, Черековић, Комненовић, Миљевић, и други; свештеници: В. Гвозденовић, Ј. Војовић, Д. Ашкрабић, О. Радић, П. Пејановић, В. Петковић; просветни радници: Д. Мучибабић, Ђ. Тилимбат П. Јанић, као и многи други. Похапшени људи су већ наредне ноћи убијени на мостовима мутне и крваве Неретве, на Скакалима, у Сутини, код Ортијешког гробља, у селу [[Илићи]]ма, код рудника мрког угља и другим стратиштима. Највише је оних који су камионима одвезени пут [[Читлук (Херцеговина)|ЧитлукЧитлука]]а, [[Љубушки|Љубушког]] и [[Широки Бријег|Широког Бријега]], поклани ножевима или побијени маљевима, моткама специјално направљеним гвозденим шипкама и сурвани у неку од знаних и незнаних јама и других масовних гробница.