Мостар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 96:
У 16. и 17. вијеку биљежи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима — махалама, и трговачком четврти — чаршијом. Током 18. вијека дошло је до стагнације и пада броја становника.
У Мостару је рођен [[Јован Бован]], велики српски народни добротвор. Бавио се на велико трговином у Далмацији. Радио је трговину са Сарајевом, Мостаром, Трстом и Анконом. У браку није имао деце, па је помагао све сроднике. Своје богатство делио је за живота манастирима, црквама, те сиротињи. А у свом тестаменту сачињеном 2. децембра [[1801]]. године одредио је довољан износ да се за православце сународнике отвори српска школа и болница у [[Шибеник|Шибенику]].
Године 1833. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са сједиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и [[везир]]ску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Хабсбуршка Монархија|Аустрија]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Руско царство|Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринијела је изградња пута Мостар-[[Метковић]] 1862.
| |||