Џиновска панда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: pt:Ailuropoda melanoleuca је био сјајан чланак
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 6:
| image = Panda closeup.jpg
| image_width = 210п
| regnum = -{[[Животиња|Animalia]]}-
| phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-
| classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}-
| ordo = -{[[Звери|Carnivora]]}-
| familia = -{[[Медвед|Ursidae]]}-
Ред 22:
''-{A. m. qinlingensis}-''
}}
'''Џиновска панда''' ({{јез-лат|Ailuropoda melanoleuca}}) је крупни [[сисари|сисар]] из породице [[медвед]]а (-{Ursidae}-), пореклом из централно-западне и југозападне [[Кина|Кине]].<ref>{{cite web|url=http://panda.org/about_wwf/what_we_do/species/our_solutions/endangered_species/giant_panda/index.cfm |title=Светски програм за заштиту врста – Џиновска панда |publisher=Panda.org |date = 29. 9. 2010. |accessdate = 2. 3. 2013.}}</ref> Лако се препознаје по упадљивим црним ознакама око очију, на ушима и преко свог заобљеног тела. Иако припада реду [[звери]], које карактерише исхрана [[месо]]м, џиновска панда се у 99% случајева храни младицама и листовима [[бамбус]]а.
 
[[УгроженеУгрожена врстеврста|Угрожена]] је животиња - процењено је да је у дивљини преостало 2.000 панди<ref name="BBC_06-07">[http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/5085006.stm "Hope for future of giant panda"], BBC News, 20-06-2006. Retrieved on 14-02-2007.</ref> и преко 180 које живе у заточеништву у Кини. Од овог броја двадесет панди живи ван Кине. Други извор показује да се у Кини размножава 221 панда, од краја 2006. године.<ref>{{cite web|url=http://www.chinadaily.com.cn/china/2006-12/15/content_760362.htm |title=China has 221 pandas bred in captivity |publisher=Chinadaily.com.cn |date = 15. 12. 2006. |accessdate = 2. 3. 2013.}}</ref> Број панда у дивљини је у порасту.<ref>{{cite web|author=By David&nbsp;Rohde |url=http://today.reuters.com/news/articlenews.aspx?type=topNews&storyID=2006-08-08T130946Z_01_PEK19201_RTRUKOC_0_US-CHINA-PANDA.xml&pageNumber=0&imageid=&cap=&sz=13&WTModLoc=NewsArt-C1-ArticlePage2 |title=Giant panda gives birth to giant cub |publisher=Today.reuters.com |date = 9. 2. 2009. |accessdate = 2. 3. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|author=USA |url=http://www7.nationalgeographic.com/ngm/0607/feature1/ |title=National Geographic |publisher=National Geographic |date= |accessdate = 2. 3. 2013.}}</ref>
 
== Име ==
Ред 44:
Као већина суптропских сисара, али за разлику од осталих медведа, џиновске панде не [[хибернација|хибернирају]].
 
Упрскос својој таксономској класификацији у ред месоједа или звери, џиновске панде се првобитно хране бамбусом. Међутим, њихов [[систем органа за варење|систем за варење]] је исти као код других месоједа, као и особина да не могу да сваре [[целулоза|целулозу]], и стога морају јести бамбус у великим количинама како би обезбедили потребну енергију и хранљиве састојке. Панда просечно поједе од 9 до 14 килограма младица бамбуса сваког дана.
 
Двадесет и пет врстама бамбуса се хране панде у дивљини. Како се просечна температура региона које панде насељавају повећала, самим тим је и померила њихову животну границу на више делове планина и ограничила простор. С тим, само неколико врста бамбуса успева да расте у тим висинама које панде сада насељавају. Лишће бамбуса садржи највише [[протеин]]а, док стабло садржи мање.
 
С обзиром на то да различите врсте бамбуса у различито доба године цвета, панде морају имати на располагању најмање две различите врсте како би избегле гладовање. Сам скелет главе је адаптиран на овакву исхрану. Имају снажне виличне мишиће који повезују врх главе и вилицу. Крупни [[кутњаци]] мељу и дробе влакнасте материје бамбуса. Иако се првобитно хране бамбусом, [[зубизуб]]и панде су задржали медвеђи облик, и појешће месо, рибу и јаја ако пронађу. Остала храна коју панде једу у [[зоолошки врт|зоолошким вртовима]] је мед и слатки кромпир или јем.
 
== Подврсте ==
Две врсте панди се препознају на основу разлике у величини лобање и шарама на крзну.
 
* '''''-{Ailuropoda melanoleuca melanoleuca}-''''' је подврста коју сачињава највећи број постојеће популације панди. Пре свега се могу наћи у западној кинеској провинцији [[Сичуан|Сечуан]], a њихово крзно је потпуно црно-бело.
 
* '''''-{Ailuropoda melanoleuca qinlingensis}-''''' је ограничена на подручја планине [[Квинлиг]] у провинцији [[Шанси]], по којој је и добила име. Живи на висинама од 1300–3000 метара. Однос боја на крзну је замењен тамним и светлијим нијансама браон боје. Лобања ове подврсте је мања од лобање сечуанске панде и поседује веће кутњаке.
Ред 62:
 
[[Трудноћа]] варира од 83 до 163 дана, са просечним трајањем од 135 дана. Бебе панде су само око 10 центиметара дугачке и 90 до 130 [[грам]]а тешке по рођењу. Женка обично рађа једно до два млада. С обзиром на то да обе бебе требају константну бригу и пажњу, мајка се мора определити које ће младунче да одбаци.
[[Датотека:Panda Cub from Wolong, Sichuan, China.JPG|мини|200п|Младунче панде старо 7 месеци у [[Волонг]] резервату природе ([[Сичуан|Сечуан]], [[Кина]])]]Научницима није познато по којој основи мајка бира једно од два младунца. Мужјак не сноси никакав удео у подизању младунчета.
 
Младунче је по роћењу розе боје, без иједне длаке на телу. Рађа се слепо и глуво. Мајка га доји 30 минута по једном путу, а 6 до 14 пута на дан. Три до четири сата мајка је одсутна из јазбине јер је у потрази за храном. До две недеље након рођења, кожа младог постаје сива, а длака коначно добија црну боју. Светло роза боја на бебином крзно се може појавити, као резултат хемијске реакције између длаке и мајчине [[пљувачка|пљувачке]]. Месец дана после рођења, боја крзна је у потпуности формирана. Длака младунчета је веома мека, а како стари постаје грубља. Младунче почиње да пузи након 75 до 90 дана, а мајка се њим игра преврћући га. Мале количине бамбуса су младунчад способни да једу након шест месеци, иако је мајчино [[млеко]] основна храна током целе прве године. Када напуне годину дана, бебе панде имају већ око 45 килограма, а са мајком живе док не напуне 18 месеци до две године.
 
== Статус ==
[[Датотека:Chengdu-pandas-d10.jpg|мини|лево|200п|Панде у провинцији [[Сичуан|Сечуан]]]]
Џиновске панде су [[угрожена врста|угрожене врсте]], а прете им континуиран губитак станишта и ниска стопа размножавања.
 
Панде су биле мета локалних ловокрадица још од античких времена, а странци су их ловили откада су уведене на Запад. Са почетком од 1930-их година, странци их нису могли ловити у Кини због [[Други Кинеско-јапански рат|Другог Кинеско-јапанског рата]] и [[Кинески грађански рат|Кинеског Грађанског рата]], али су панде остале лака мета локалном становништву. Током 1960-их и 1970-их година, за време [[Кинеска културнаКултурна револуција|Кинеске културне револуције]], сва истраживања и научан рад везани за панде је прекинут.
 
Због загађивања и уништавања њиховог животног станишта, заједно са сегрегацијом, популација џиновских панди је била озбиљно угрожена. Закони спроведени у 1990-им годинама су дали наду за њихов опстанак. Иако су и даље угожене животиње, верује се да напори ради очувања врсте функционишу. Од 2006. године постоје 40 резервата за џиновске панде у Кини, у поређењу са само 13 од пре две деценије.<ref name="BBC_06-07" />