Последња оаза
Последња оаза је југословенски документарни филм из 1983. године. Сценарио, камеру, текст и режију је урадио Петар Лаловић.[1][2]
| Последња оаза | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Последња оаза |
| Жанр | документарни филм |
| Режија | Петар Лаловић |
| Сценарио | Петар Лаловић |
| Продуцент | Милан Жмукић Миленко Станковић Петар Живадиновић |
| Музика | Баронијан Варткес |
| Сниматељ | Петар Лаловић |
| Монтажа | Јелена Ђокић |
| Продуцентска кућа | Центар филм Београд ЈРТ |
| Година | 1983. |
| Трајање | 100 минута |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Када се у пролеће јата птица враћају с далеког југа, прелећу урбане просторе које ствара човек, да се непогрешиво, без компаса и географске карте, нађу изван домашаја цивилизације.
Ово је филм који на документарно-уметнички начин представља један од ретких пејзажа нетакнуте природе који је смештен између Дунава и Драве у Југославији.
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Зоран Радмиловић | као наратор |
Референце уреди
- ^ Poslednja oaza PORT.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2015), Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Последња оаза”. РТС. Приступљено 24. 4. 2020.
Спољашње везе уреди
- Последња оаза на сајту IMDb (језик: енглески)