Последња оаза

Последња оаза је југословенски документарни филм из 1983. године. Сценарио, камеру, текст и режију је урадио Петар Лаловић.[1][2]

Последња оаза
Oaza.jpg
Постер за филм
Изворни насловПоследња оаза
Жанрдокументарни филм
РежијаПетар Лаловић
СценариоПетар Лаловић
ПродуцентМилан Жмукић
Миленко Станковић
Петар Живадиновић
МузикаБаронијан Варткес
КамераПетар Лаловић
МонтажаЈелена Ђокић
Издавачка кућаЦентар филм Београд
ЈРТ
Година1983.
Трајање100 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Када се у пролеће јата птица враћају с далеког југа, прелећу урбане просторе које ствара човек, да се непогрешиво, без компаса и географске карте, нађу изван домашаја цивилизације.

Oво је филм који на документарно-уметнички начин представља један од ретких пејзажа нетакнуте природе који је смештен између Дунава и Драве у Југославији.

УлогеУреди

Глумац Улога
Зоран Радмиловић као наратор

РеференцеУреди

  1. ^ Poslednja oaza PORT.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2015), Приступљено 17. 1. 2016.
  2. ^ „Последња оаза”. РТС. Приступљено 24. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди