Последњи валцер у Сарајеву

Последњи валцер у Сарајеву или Лепа епоха (франц. Belle epoque) је југословенски филм из 1990. године. Режирао га је Никола Стојановић, који је написао и сценарио уз сарадњу Небојше Пајкића. Иако је филм снимљен 1990. године чекао је премијеру све до 2007. године на Фестивалу у Новом Саду.[1]

Последњи валцер у Сарајеву
Изворни насловПоследњи валцер у Сарајеву
Жанркомедија
драма
мјузикл
историјски
РежијаНикола Стојановић
СценариоНикола Стојановић
Небојша Пајкић
ПродуцентБакир Тановић
Михаило Тодоровић
Главне улогеДавор Јањић
Радмила Живковић
Вита Маврић
Петар Божовић
Сњежана Мартиновић
МузикаАрсен Дедић
СценографМиодраг Николић
СниматељРадослав Владић
МонтажаПетар Путниковић
Продуцентска
кућа
Босна филм Сарајево
Маја филм Ужице
Година1990.
Трајање119 минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Последњи валцер у Сарајеву је осврт на време бурних дешавања на Балкану — између 1910. и 1914. године — из визуре првог босанског филмског сниматеља Антона Валића. Њега је покретним сликама опчинио француски сниматељ Луј де Бери, који је у Босну донео прву филмску камеру. Филм прати Валићево сазревање и причу о Сарајеву, освојено новим начином живота — аутомобилима, кабареима, декаденцијом, шпијунима, профитерима. Прича прати време пред Први светски рат, атентаторе и припреме за атентат на Франца Фердинанда који ће бити увод у катастрофу општих размера, али и одрастање и сазревање Антона Валића. Ова „драматична комедија“ завршава се атентатом 28. јуна 1914. у Сарајеву. који је Валић снимио, оставивши у историјској архиви аутентичне снимке.[1][2]

Улоге уреди

Глумац Улога
Давор Јањић Антон Валић
Радмила Живковић Паулина Мец Валић
Вита Маврић Ержи Јевропа
Петар Божовић Шеф полиције Виктор Ивасјук
Сњежана Мартиновић Јованка Чабриновић
Боро Стјепановић Фабрицио Маринети
Слободан Ћустић Данило Илић
Давор Дујмовић Гаврило Принцип
Мирко Влаховић Михајло Пушара
Небојша Кундачина Недељко Чабриновић
Татјана Пујин Матилда Цимерлинг
Алан Нури Луј де Бери
Звонко Лепетић Васа Чабриновић (отац Недељка)
Вера Јовановић Вукосава Чабриновић
Харис Бурина Пијаниста
Мира Бањац Фрау Фриче
Раде Марковић Руди Цимерлинг
Филип Шоваговић Владо Гаћиновић
Стјепан Марковић Трифко Грабеж
Сенад Башић Богдан Жерајић
Младен Нелевић Владо Слијепчевић
Ранко Гучевац Халил
Анте Вицан Карл Мец
Јозо Лепетић Алберт Мец
Инес Фанчовић Анчи
Јозо Лепетић Алберт Мец
Нада Пани Стојанка Илић
Никола Стојановић Гроф Мерици
Тихомир Станић Гаврило Принцип (глас)
Миомир Радевић Пиги
Првослав Николић

Занимљивост уреди

Извршни продуцент Михаило Тодоровић је открио као је филм могао да буде заувек уништен:

Филм је снимљен још 1990. године, а обрада је почела 1991. године, пар месеци пре рата у Босни и Херцеговини. Током опсаде Сарајева, постојала је велика опасност, да снимљени материјал буде уништен. Филмски негативи били су у „Јадран Филму“ у Загребу, а радни материјал у „Босна филм“ у Сарајеву. Онда је продуцент Бакир Тановић одлучио да материјал узме, пребаци га у своју кућу и тако сачува од уништења. Колико је тај његов потез био судбоносан за филм, говори и податак да су током рата сви радни материјали у „Босна филму“ уништени.

Референце уреди

  1. ^ а б „Последњи валцер у Сарајеву”. Политика. Приступљено 20. 1. 2021. 
  2. ^ „Последњи валцер у Сарајеву”. Тв Профил. Приступљено 20. 1. 2021. 

Спољашње везе уреди