Постнационализам
Постнационализам или ненационализам[1] је процес или тренд којим националне државе и национални идентитети губе значај у односу на самостално организоване или наднационалне и глобалне ентитете. Иако постнационализам није строго антоним национализма, та два термина и њихове претпоставке су антитеза један другом јер је постнационализам интернационалистички процес.
Постоји неколико фактора који доприносе постнационализму који су економске, политичке и културне еприроде.
Све већа глобализација економских фактора, као што је ширење међународне трговине, међународна размена индустријскиџ производа и услугама, као и важност мултинационалних корпорација и интернационализација финансијских тржишта, померили су дух националних економија на глобалне. Истовремено, друштвено-политичка моћ се делимично преноси са националних власти на наднационалне ентитете, као што су мултинационалне корпорације, Уједињене нације, Европска унија и НАТО. Поред тога медији и забава постају све глобалнији и олакшавају формирање трендова и мишљења на наднационалној скали. Миграција појединаца или група између земаља доприноси формирању постнационалних идентитета и вјеровања, иако је везаност на држављанство и национални идентитет често и даље важна.[2][3][4]
У Европској унији уреди
Европска интеграција је створила систем наднационалних ентитета и често се повезује са концептом постнационализма.[5] [6] [7]
У Канади уреди
У 2015. години, канадски премијер Џастин Трудо, док је расправљао о канадским вредностима, прогласио је своју земљу за прву постнационалну државу на свијету.[8][9]
У спорту уреди
Постнационални трендови су евидентни у професионалном спорту. Симон Капер назвао је Европско првенство у фудбалу 2008 „првим постнационалним“ европским првенством,[10] тврдећи да је за време турнира, како за играче тако и за навијаче, спортско искуство и уживање у догађају било важније од националног ривалства или чак победе.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Bennett 1998, стр. 232.
- ^ R. Koopmans and P. Statham; "Challenging the liberal nation-state? Postnationalism, multiculturalism, and the collective claims making of migrants and ethnic minorities in Britain and Germany"; American Journal of Sociology 105:652–96 (1999)
- ^ R.A. Hackenberg and R.R. Alvarez; "Close-ups of postnationalism: Reports from the US-Mexico borderlands"; Human Organization 60:97–104 (2001)
- ^ I. Bloemraad; "Who claims dual citizenship? The limits of postnationalism, the possibilities of transnationalism, and the persistence of traditional citizenship"; International Migration Review 38:389–426 (2004)
- ^ M. Rambour; „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 03. 2009. г. Приступљено 2. 07. 2008.
- ^ J. Shaw; "Postnational constitutionalism in the European Union"; Journal of European Policy 6:579–97 (1999)
- ^ M. Wilkinson; „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 05. 2008. г. Приступљено 2. 07. 2008. (2002)
- ^ Tom Nuttall (28. 05. 2016). „Politicians must keep better control of migration, and tell the truth”. The Economist. Приступљено 28. 05. 2016.
- ^ Guy Lawson (8. 12. 2015). „Trudeau’s Canada, Again”. The New York Times Magazine. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Simon Kuper; "Steeds Liever"; Vrij Nederland p. 24, June 28, 2008