Отворите главни мени

Палата Потала (тибетски: པོ་ཏ་ལ По та ла или бодала, кинески: 布達拉宮 бу да ла гонг) је комплекс спојених грађевина у Ласи (Тибет) које су чиниле зимску резиденцију Далај Лама још од 7, а палату од половине 17. века, све до кинеске инвазије 1959. године када је Тензин Гјатсо, XIV Далај Лама, пребегао у Дарамсалу у Индији.

Потала
Potala.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеИсторијска целина палате Потала, Ласа
МестоЛаса, Кина Уреди на Википодацима
Координате29°39′28″ СГШ; 91°07′01″ ИГД / 29.657777777778° СГШ; 91.116944444444° ИГД / 29.657777777778; 91.116944444444
Површина13 ha (1.400.000 sq ft)
Критеријумкултурна: i, iv, vi
Референца707
Упис1994. (18. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/707

Палата Потала је названа по планини Потала с које потиче Авалокитешвара ("Господ који гледа одозго"), бодисатва који отелотворава самилост свих Буда Махајана будизма.

Палата симболизује тибетански будизам и средишње је место традиционалне тибетске администрације. Комплекс се састоји од Беле и Црвене палате с припадајућим зградама, изграђени на Црвеној планини у средишту Ласа долине, на висини од 3.700 м. Због тога је Палата Потала, заједно с другим историјским споменицима Ласе (манастир Јокханг и палата Норбулингка) уписана на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1994. године као „лепа и оригинална архитектура, великог историјског и верског значаја, чији су богати украси складно уклопљени у задивљујући предео“ [1].

Палата Потала изнад Ласе
Палата Потала 1938. год.
Бела палата
Црвена палата

ИсторијаУреди

Према историјским записима, изградња палате Потала започела је у време Сонгтсен Гампоа из династије Тубет или Тубо, у 7. веку. Сонгтсен Гампо (владао од око 609-649.) одиграо је врло важну улогу у политичком, привредном и културном развоју Тибета, а такође је и охрабрио блиске везе са средишњом Кином. Ујединио је Тибет и, због политичких и војних разлога, преселио главни град из Лалонга у Ласу, где је саградио палату на Црвеној планини у средишту града. Оженио је принцезу Тритсун (Брикути) из непалске краљевске куће и принцезу Венцхенг из кинеске династије Танг. Први опис палате је „огроман комплекс зграда с три одбрамбена зида и 999 соба, плус једна на самом врху Црвене планине“.

Након пада династије Тубо у 9. веку, тибетанско друштво је ушло у дуги период превирања, током којег је палата на Црвеној планини била запуштена. Међутим, у исто време је почела да постаје верско средиште. Током 12. века, Кунгпо Драксе из секте Кадампа, је проповедао ту, а касније је за исту сврху користио и Тсхурпу Кармапа из Тсонгкапа, оснивач Гелукпа секте, и његови ученици.

Гелукпа секта се развила нагло у Тибету током 15. века, и постала је доминантна. Уз помоћ Гусхри Кана, вође Монгола племена Кхосхотд, 5. Далај Лама поразио је династију Кармапа средином 17. века, и основао је династију Ганден Пходранг. Прво средиште његове владе био је манастир Дрепунг, но, како је Палата Црвене планине била резиденција Сонгтсена Гампоа, и у близини три главна храма (Дрепунг, Сера и Ганден), одлучено је да се обнови како би се спојило заједничко политичко и верско средиште. Обнова је почела 1645. године, а три године касније комплекс зграда, с Белом палатом (Пходранг Карпо) као његовим средиштем, завршена. Пети Далај Лама се преселио тамо и Дрепунг манастир, и све од тада Палата Потала је била резиденција и седиште владе следећих Далај Лама.

Изградњу Црвене палате је почео Сангyе Гyатсхо, главни извршни службеник 5. Далај Ламе, осам година након његове смрти, као спомен на њега и место његове гробне ступе. Завршена је четири године касније (1694.) те је друга по величини након Беле палате. Палата Потала је постала велики комплекс дворана, Будиних храмова и ступа. Погребне ступе (цхортенс) су додате у спомен на 7, 8, 9, и 13. Далај Ламу, свако унутар своје дворане. Најновија је она 13. Далај Ламе, зграда која је грађена од 1934 - 1936. године.

Посебно треба споменути чињеницу да Пећина медитације краља Дхарме смештена на врху брда где је Сонгтсен Гампо изградио и капелу Локесхвара, оба споменика која су претходила изградњи садашње палате.

 
Бивша соба Далај Ламе са сликом последњег Ламе као бодиставе на зиду
 
Ступе Далај Лама у палати

ОдликеУреди

Палата Потала има површину од преко 130.000 м² и висока је више од 110 м. Белој палати се прилази вијугавим путем који води до отвореног трга испред палате. Средишњи део је источно од главне дворане, где се одвијају све главне церемоније. Престо Далај Ламе је на северној страни дворане, а зидове су прекривени сликама с приказом верских и историјских тема. На врху Беле палате је лични апартман Далај Ламе.

Црвена палата се налази западно од Беле палате и њена улога је била да удоми ступе са остацима покојних Далај Лама. Она такође садржи и бројне Будине и Сутрине дворане. На западу Црвене палате је Намгyел Дратсханг, приватни манастир Далај Ламе. Други важни делови Потала целине су тргови на северу и југу и масивне зидине грађене од набијене земље и камена, с пробијеним вратима на истоку, југу и западу.

РеференцеУреди

  1. ^ Историјска целина палате Потала, Ласа на UNESCO-вим званичним страницама (на језику: енглески), Приступљено 29. 8. 2011.

ЛитератураУреди

  •   Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Lhasa”. Encyclopædia Britannica. 16 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 529—532.  (See p. 530.)
  • Beckwith, Christopher I. The Tibetan Empire in Central Asia. Princeton University Press. Princeton, New Jersey. 1987. ISBN 978-0-691-02469-1..
  • "Reading the Potala". Peter Bishop. In: Sacred Spaces and Powerful Places In Tibetan Culture: A Collection of Essays. (1999) Edited by Toni Huber, pp. 367–388. The Library of Tibetan Works and Archives, Dharamsala, H.P., India. ISBN 978-81-86470-22-0..
  • Das, Sarat Chandra. Lhasa and Central Tibet. (1902). Edited by W. W. Rockhill. Reprint: Mehra Offset Press, Delhi (1988), pp. 145–146; 166-169; 262-263 and illustration opposite p. 154.
  • Larsen and Sinding-Larsen The Lhasa Atlas: Traditional Tibetan Architecture and Landscape, Knud Larsen and Amund Sinding-Larsen. Boston: Shambhala Books.2001. ISBN 978-1-57062-867-2..
  • Richardson, Hugh E. (1984) Tibet & Its History. 1st edition Second Edition, Revised and Updated. Boston: Shambhala Publications.1962. ISBN 978-0-87773-376-8..
  • Richardson, Hugh E. A Corpus of Early Tibetan Inscriptions. Royal Asiatic Society. 1985. ISBN 978-0-947593-00-1..
  • Snellgrove, David & Hugh Richardson. A Cultural History of Tibet. 1st edition 1968. 1995 edition with new material. Shambhala. Boston & London. 1995. ISBN 978-1-57062-102-4..
  • von Schroeder, Ulrich. Indo-Tibetan Bronzes. (608 pages, 1244 illustrations). Hong Kong: Visual Dharma Publications Ltd.1981. ISBN 978-962-7049-01-2.
  • von Schroeder, Ulrich. Buddhist Sculptures in Tibet. Vol. One: India & Nepal; Vol. Two: Tibet & China. (Volume One: 655 pages with 766 illustrations; Volume Two: 675 pages with 987 illustrations). Hong Kong: Visual Dharma Publications, Ltd. 2001. ISBN 978-962-7049-07-4.
  • von Schroeder, Ulrich. 108 Buddhist Statues in Tibet. (212 p., 112 colour illustrations) (DVD with 527 digital photographs). Chicago: Serindia Publications.2008. ISBN 978-962-7049-08-1.

Спољашње везеУреди