Појас Пресвете Богородице

Појас Пресвете Богородице је хришћанска реликвија, која је припадала, према предању, Пресветој Богородици, мајци Исуса Христа. Појас се данас чува у светогорском манастиру Ватопед и представља једину драгоценост сачувану из Богородичиног живота. Православна црква прославља празник Полагање појаса Пресвете Богородице 31. августа (по јулијанском календару).

Историја уреди

Појас је исплела, према предању, од камиље длаке сама Богородица. Након њене смрти и Успења, предат је апостолу Томи. У првим вековима појас је чуван у Јерусалиму, а 4. веку пренет је у Кападокију.

У време владавине Аркадија (395—408. премештен је у Цариград, а током владавине Лава I био је смештен у златном ковчегу за краљевски печат Халкопратиске цркве у Цариграду. У време владавине Јустина II (565—578. у храму изграђена посебна капела где се појас чувао.

У току владавине Леонтија Софуа (886—912) пренет је у палату где исцељује болесну жену владареву по имену Зои. Зои је у знак захвалности Пресветој Богородици златним концем извезла цео појас који је тако добио свој данашњи изглед.

У време Манојла I Комнина (1143—1180) званично је установљен празник Полагање појаса Пресвете Богородице (31. август) док је раније слављен заједно са Покровом Пресвете Богородице (1. октобар). Свети појас је био у Цариграду до 12. века када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама (1185) украден и пренесен у Бугарску. Касније га је чувао српски кнез Лазар (1342—1389)^{[тражи се извор]} који га је поклонио манастиру Ватопед заједно са великим комадом Часног крста. Од тада се чува у олтару Саборног храма овог манастира.

Појас Пресвете Богородице

Историја уреди

Спољашње везе уреди